Krompir je osnovna hrana u mnogim delovima sveta i integralni deo svetskih zaliha hrane. Četvrti je po veličini usev, nakon kukuruza, pšenice i pirinča. Esencijalni je usev u Evropi, posebno Istočnoj i Centralnoj, gde je proizvodnja po glavi stanovnika još uvek najveća na svetu. Međutim, najveći udeo u brzom širenju krompira tokom nekoliko proteklih dekada ima Južna i Istočna Azija. Kina je 2014. godine predvodila ovu ekspanziju i zajedno s Indijom proizvela 37% ukupnih količina krompira na planeti. Ova biljka raste na svim geografskim dužinama i pri tome zahteva sasvim malo prostora, odnosno zemljišta, a može da se čuva i do šest meseci bez frižidera.
Iako je gajenje krompira kod nas relativno novijeg datuma, jer od njegovog uvođenja u proizvodnju prošlo je tek nešto više od dve stotine godina, za relativno kratko vreme izbio je u red najvažnijih poljoprivrednih kultura. Po veoma intenzivnom gajenju ubraja se u povrtarske kulture, što podrazumeva visoka finansijska ulaganja i značajnu upotrebu ljudskog rada, bez obzira na velike mogućnosti uvođenja mehanizacije. Međutim, veoma veliki troškovi gajenja krompira kompenzuju se njegovom visokom reproduktivnom sposobnošću, tako da se u odnosu na upotrebljeno seme, može dobiti 5 do 15 puta veći rod.
Zaštita poskupljuje proizvodnju
Krompir je u Srbiju na početku Prvog srpskog ustanka doneo Dositej Obradović. S nekadašnjih 70.000 hektara proizvodnja kod nas je pala na prosečno oko 44.000ha, iako prilično varira i još opada, s kojih ubiramo oko 600.000 tona. Jedan od proizvođača, Jordan Marjanović iz Navalina kraj Leskovc,a gaji ga na oko dva hektara, a predusev je uvek pšenica.
- Krompir proizvodim ispod folije i zalivam tuširanjem. Posadio sam ga u januaru, a vadio u poslednjoj dekadi juna. Početkom jula počeo sam da vadim i krompir proizveden na otvorenom polju. Ceo juni bio je izuzetno kišovit, što je izazvalo pojavu plamenjače i pegavosti lista. Našu proizvodnju u velikoj meri poskupljuju zaštitna sredstva koja su jako skupa. Da bih smanjio troškove, semenski krompir kupujem samo kada moram jer je i njegova cena visoka – 120 dinara za kilogram – kaže nam Jordan.
Naš vrsni stručnjak za povrtarstvo prof. dr Žarko Ilin potvrđuje reči Jordana Marjanovića kad kaže da je najveći problem u tehnologiji proizvodnje pojava virusa zbog virusne degeneracije u semenskoj i proizvodnji konzumnog krompira.
- Sve ovo prevazilazi se pre svega rigoroznom zaštitom od lisnih vašiju. Među probleme ubraja se i termodegeneracija koja se javlja usled visokih temperatura vazduha iznad 37 stepeni, jer su biološki minimumi za rast i razviće biljke znatno manji. To se prevazilazi optimalnom ishranom i obezbeđenošću biljaka dovoljnom količinom vode, odnosno, navodnjavanjem na nivou od 70 odsto poljskog vodnog kapaciteta, kako suša i visoke temperature vazduha ne bi prouzrokovale abiotički stres, crno-šuplje srce i drastično smanjenje prinosa koje može da bude od pet pa do više od 30 odsto – objašnjava Ilin.
