Tikvice su idealne za spravljanje variva, za punjenje, pohovanje, prženje, pečenje. U ishrani se koriste na različite načine i veoma su cenjene i tražene, posebno kod dijetalnih režima ishrane. Imaju veliku biološku i malu energetsku vrednost, s visokim sadržajem vrednih i zaštitnih materija, pre svega vitamina i minerala. Zbog toga su često na trpezi, pripremljene na najrazličitije načine. Bele bundeve i muskatne tikve takođe su večita inspiracija kretivnim domaćicama, a zbog nutritivnih osobina sastojak su i slanim i slatkim jelima.
U DOO „Carska bašta“ u Mužlji kod Zrenjanina lepoj priči o tikvama i tikvicama dodaju i podatak da one, uz pravilnu negu, odgajivačima donose lepu zaradu. „Carska bašta“ oko svog distributivnog centra okuplja poljoprivrednike kooperante, ali ima i vlastitu proizvodnju povrća. Tikvice, osnovni artikal ovog preduzeća, trenutno su posađene na 1,2 hektara i površina pod ovim povrćem neće biti smanjivana ni u narednim godinama.
Bankovi, najlon i “kap po kap” zalivanje
– Kod nas u „Carskoj bašti“, ako tikvice dobro održavamo, znaju da rode i 100 tona po hektaru. Mi ih gajimo na bankove i na najlonu, uz zalivanje „kap po kap“. Neizostavna je redovna prihrana osnovnim đubrivom, u količini od jedne tone po hektaru, folijarnom prihranom i kroz sistem za navodnjavanje. Od sadnje do prve berbe potrebno je 40 dana, a plodovi se mogu ubirati dva meseca. Kada govorimo o štetočinama, najveće probleme stvaraju biljne vaši, a kišno vreme može prouzrokovati pojavu pepelnice na listu. Sve to se može rešiti. Biramo sorte čiji plodovi ne prelaze dužinu 20 do 25 centimetara i težinu 150 do 200 grama, jer takve plodove potrošači najviše vole – objašnjava Tibor Molnar.
Prema njegovim rečima, preporučljivo je da se tikvice prodaju odmah nakon berbe, a kupci je u normalnim uslovima mogu čuvati sedam dana bez problema, u frižideru i do dve nedelje.
– Isplativost proizvodnje tikvica, tikava i bundeva izuzetno je velika, pre svega zbog činjenice da su ulaganja po jedinici površine relativno mala. Proizvodnja na jednom hektaru ne sme da košta više od 500 do 800 evra, što zavisi od toga da li se koriste biorazgradive ili obične folije, kao i koliko se organskih i mineralnih đubriva upotrebljava. U zavisnosti od faze zrelosti, vremena berbe, sorte, prihod može da bude 10.000 do15.000 evra po hektaru – kaže profesor dr Žarko Ilin s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
