Voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 183.600 hektara, odnosno 4,8 površine ukupnog poljoprivrednog zemljišta, što je malo, s obzirom na povoljne klimatske i zemljišne uslove za gajenje voćaka. Međutim, udeo voćarstva u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, a pogotovo u izvozu, višestruko je veći od učešća u ukupnim obradivim površinama i ono već sada prednjači u strukturi našeg izvoza agrarnih proizvoda.
Od izvoza voća devizni priliv države u 2018. godini bio je oko 618 miliona dolara, 2017. oko 680 miliona dolara, 2016. oko 625 miliona dolara. Sveže voće se u proseku izvozilo sa cenom od 0,89 dolara po kilogramu, a pripremljeno i prerađeno voće za 1,82 dolara po kilogramu, što nas upućuje na to da moramo ići na proizvode veće finalne vrednosti. Među 10 najvrednijih izvoznih poljoprivrednih proizvoda u 2017. godini nalaze se tri voćne vrste: malina na 3. mestu sa vrednošću od 233,2 miliona dolara, jabuka na 4. mestu sa 122,4 miliona dolara i smrznuta višnja na 8. mestu s vrednošću od 59,2 miliona dolara. Takođe, i u 2018. godini među 12 vodećih izvoznih proizvoda nalaze se četiri voćne vrste – malina, jabuka, višnja i breskva.
Priroda, tradicija, znanje, kvalitet
Srbija bi i ove godine, iako klimatske oscilacije i ekstremi nisu išli voćarima na ruku, od izvoza voća mogla da ostvari devizni priliv od oko 650 miliona dolara. Očekuje se rod od 1,2 do 1,3 miliona tona voća, kao i da će zbog smanjene ponude voće biti traženo, a da će mu cene biti visoke, najviše u poslednjih desetak godina.
Voćarstvo je veoma važna grana poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, i to ne samo zbog značajnog udela u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji i izvozu. Prirodni uslovi u pojedinim regionima Srbije ne odgovaraju drugim vrstama biljne proizvodnje, ali su zato pojedine voćne vrste tu našle optimalno mesto za postizanje vrhunskih rezultata po kvalitetu, prinosu i prihodu. Po profitabilnosti se izdvajaju sledeće voćne vrste: borovnica, jabuka, jagoda, malina i trešnja. Veliku perspektivu imaju i sledeće voćne vrste: višnja, a pogotovu krupnoplodne sorte, kajsija, leska, orah i kruška, ali i šljiva, kupina i breskva.
Imamo sve što se poželeti može za vrhunske rezultate u voćarstvu: pogodne agroekološke uslove za voćarsku proizvodnju, tradiciju, iskustvo i znanje u gajenju voća i proizvodnji sadnog materijala, i odličan kvalitet plodova. Voćarstvo se pokazalo kao dobar model povećanja standarda stanovništva i dobar model rešavanja ekonomskih, socijalnih i demografskih problema. Pored toga, voćarstvo je pokrenulo i druge grane privrede. U voćarstvu se zapošljava 10 do 20 puta više radne snage i ostvaruje daleko veći profit.
Dragoceni podsticaji države
Podsticaji od strane Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo APV za razvoj voćarstva, a u poslednje vreme i od Republičkog ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu su najbolji u regionu. Zahvaljujući ovim podsticajima države, vide se i izvanredni rezultati u voćarstvu. Razvoju voćarstva u Srbiji doprinelo je i Ministarstvo za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća tako što je finansiralo rad starih i novih zemljoradničkih zadruga. Ovaj projekat sa ekonomske, socijalne i demografske strane vidim kao jedan od najboljih u poslednje vreme u Srbiji.
Učili od najboljih
Za ekspanziju voćarstva u Srbiji u prethodnoj deceniji zaslužno je znanje, udruživanje u zadruge i podsticajne mere republičkih i pokrajinskih institucija za uvođenje novih tehnologija, prilagođenih klimatskim promenama. Po znanje se išlo u najrazvijenije voćarske regije Evrope i šire, ali se sticalo i na stručnim predavanjima, savetovanjima, oglednim poljima i u voćnjacima širom Srbije. Svedoci smo i projekta Ministarstva za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća oko finansiranja starih i novih zadruga, koji je pokrenuo dalji razvoj voćarstva u Srbiji. Ovaj projekat s ekonomske, socijalne i demografske strane vidim u poslednje vreme kao jedan od najboljih projekata u razvoju poljoprivrede Srbije. Veoma je važno da preko zadruga ulaze u našu poljoprivredu i u sela nove tehnologije, pogotovu u radno intenzivne grane poljoprivrede, kakvo je voćarstvo, povrtarstvo, pčelarstvo, hortikultura, lekovito i aromatično bilje, intenzivno stočarstvo.
Zato jedan od osnovnih pravaca razvoja nerazvijenih područja kod nas treba da se ogleda u povećanju površina pod intenzivnim voćnim zasadima i ukupne voćarske proizvodnje, uz postizanje kvaliteta plodova, koji odgovara zahtevima i standardima inostranih i domaćeg tržišta. Tako bi se povećali prihodi proizvođača voća, smanjili bi se nezaposlenost i odliv stanovništva iz ruralnih područja. Uvođenjem radno intenzivne proizvodnje brzo bi se videli ekonomski efekti, a oni bi uticali i na rešavanje ekonomskih, socijlanih, demografskih i drugih problema.
Izgradnja infrstrukture, izrada voćarske rejonizacije, jačanje kapaciteta znanja izveštajno-prognoznih i savetodavnih službi, obrazovanje proizvođača, uvođenje integralnog i organskog koncepta proizvodnje, uspostavljanje proizvodnje sertifikovanog sadnog materijala – osnovni su preduslovi za razvoj voćarstva u nerazvijenim delovima Srbije. Izgradnja prerađivačkih kapaciteta, skladišnih kapaciteta i distributivnih centara, dobijanje proizvoda većeg stepena prerade, stvaranje robne marke i udruživanje voćara u zadruge i druge različite vidove asocijacija omogućilo bi veću sigurnost plasmana i konkurentnost na tržištu voća.
Borovnica i jabuka u svetskom vrhu
Po uvođenju savremenih tehnologija izdvajaju se naši zasadi borovnica, jabuka, trešanja, malina i jagoda, gde se po tehnologiji, ali i po prinosu možemo porediti sa najrazvijenijim voćarskim regijama sveta. Borovnica je trenutno najisplativija biljna kultura u Srbiji. Po jednom hektaru ove voćne vrste, računajući zemljište i prateću mehanizaciju s protivgradnim mrežama i fertirigacijom, potrebno je uložiti oko 60.000 evra. U pojedinim godinma država je davala povraćaj oko 50 odsto, ali u poslednje dve godine retko ko je dobio novac. Investicija se vraća u trećoj berbi. Troškovi po kilogramu su oko dva evra, po hektaru može da se ostvari i do 18 tona, a prodajna cena borovnice u poslednje tri godine kod vrhunskih proizvođača bila je u proseku oko 5,5 evra. Kod proizvođača borovnice s lošijom tehnologijom ostvaruje se prinos između 9 i 10 tona i s prosečnom cenom od 3,5 evra investicija se vraća u petoj godini, ako se ne računaju podsticaji od strane države.
Druga voćna vrsta po ostvarenom profitu je jabuka. Kod nje je je najviše urađeno na uvođenju savremenih tehnologija, podloga i sorti. Jabuka je jako zahtevna voćna vrsta što se tiče tehnologije, ali je visokoakumulativna i zahteva puno ljudskog rada – oko 750 do 800 časova po hektaru. Ako tome dodamo i klasiranje jabuke, gde gde za 200 tona treba 1.500 časova rada, onda je jasno koliko jabuka angažuje radne snage. Samo od izvoza jabuke Srbija godišnje zarađuje preko 120 miliona dolara. Za podizanje zasada jabuke s protivradnim mrežama i fertirigacijom potrebno je izdvojiti od 40.000 do 45.000 evra, što zavisi od broja sadnica po hektaru. Pokrajina i država daju oko 50 odsto. Investicija se otplaćuje od 5. do 6. godine. Proizvođači koji nemaju hladnjaču ostvaruju profit od 8.000 do 12.000 evra, zavisno od prinosa, kvaliteta, sorte i cene. Ovde je računat prinos od 55 do 60 tona po hektaru. Neke kompanije ostvaruju prinos u proseku i 75 do 80 tona po hektaru. Proizvođači koji imaju hladnjače i kalibrtaore s ovakvim prinosom mogu ostvariti profit, zavisno od sorte i cene, od 20.000 do 25.000 evra, nekad čak i više.
I jagoda, malina i trešnja brzo vraćaju uloženo
Kod jagode u savremenoj tehnologiji uzgoja na gredicama i foliji investicija po hektaru iznosi oko 15.000 evra, povraćaj oko 50 odsto od subvencija države i Pokrajine, dve godine traje berba. Čista zarada je od 7.000 do 12000 evra po godini, zavisi od sezone. Ova godina bila je rekordna po prinosu i prosečnoj ceni. Ove godine sorta jagode Clery na nekim plantažama imala je prinos i do 25 tona po hektaru, a prosečna cena je bila oko 1,5 evra. S ostvarenom proizvodnjom od 25.000kg/x 1,5 evra ostvaruje se prihod od 37.500 evra. Ako su troškovi 0,50 evra/kg, za 25.000 kg troškovi iznose 12.500 evra, a dobit je oko 25.000 evra po hektaru i – tako je ove godine bilo kod najboljih.
Kod maline za zasnivanje zasada s protivgradnom mrežom potrebno je izdvojiti oko 30.382 evra po hektaru. S prinosom od 12 tona po hektaru i s prosečnom cenom od 1,6 evra investicija se otplaćuje u četvrtoj godini, i to ako se ne računaju podsticaji države.
Kod trešnje investicija u savremene zasade s protivgradnim sistemom, fertiirigacijom, savremenim sortimentom na podlozi Gizela 5 iznosi između 40 i 45.000 evra po hektaru, a Pokrajina i država vraćaju proizvođaču oko 45 do 50 odsto uloženog. Povraćaj uloženih sredstava je u petoj ili šestoj godini. Prinos može da se ostvari od 12 do 15 tona po hektaru. Prosečna cena u poslednje četiri godine za kvalitetnu trešnju je oko 1,9 evra. Troškovi proizvodnje su oko 55 odsto.
Za sve ove voćne vrste važno je da su posađene u odgovarajućim agroekološkim uslovima, kako bi se otklonila potencijalna šteta od niskih zimskih temperatura i prolećnih mrazeva.
prof. dr Z. Keserović
Dobro jutro br.580 – Avgust 2020.
