U Gospođincima, selu u srcu Vojvodine, malo je domaćinstava na čijem se imanju ne gaji crni luk. Ovdašnji baštovani specijalizovali su se za proizvodnju ovog povrća i rekordne prinose. Prosečan prinos crnog luka u Srbiji veoma je nizak. Ali, rod od 70 tona po hektaru, koliko se vadi u ataru ovog sela, dokazuje da postoji mogućnost da se prinosi i kod nas povećaju, uz primenu savremene tehnologije.
U Zemljoradničkoj zadruzi „Gospođinci“, na čijem čelu je diplomirani inženjer Radivoj Nadlački, sačinjena je i svojevrsna brošura sa preporukama za kompletan ciklus proizvodnje ovog povrća.
Gospođinački povrtari proizvodnju luka zasnivaju u proleće, direktnom setvom. Crni luk ima slabo razvijen korenov si stem, male usisne i prodorne moći, te je važno da zemljište bude dobre strukture i rastresito. Uspeva na srednje lakim do srednje teškim zemljištima neutralne rN vrednosti (6,8–7,5). Parcele s visokim nivoom podzemnih voda nisu pogodne, jer prevlaženost zemlji šta onemogućava pravovremenu pripremu u rano proleće, a kvalitet lukovica je slabiji i veći je napad patogena koji smanjuju prinos i kvalitet.
Na izuzetno peskovitim i poroznim zemljištima proizvodnja je rizična zbog oscilacija vlažnosti i, najčešće, niskog sadržaja hraniva. Preporučljivo je da su parcele bez mikrodepresija, u kojima se zadržava voda. Za crni luk ne treba ostavljati njive na kojima su korišćeni herbicidi na bazi metribuzina, sulfoniluree… Valja birati čiste, nezakorovljene parcele, a stajnjak unositi samo pod predusev. Takođe, neophodno je izbegavati parcele na kojima je u prethodne tri-četiri godine gajen luk ili biljke iz familije kojoj on pripada.Osnovnu obradu zemljišta treba obaviti što ranije u jesen, na dubinu 25–30 cm, i odmah ga grubo pripremiti za setvu. Ta ko se u proleće manje gazi i sabija. Predsetvena obrada radi se germinatorom – „tvrda postelja, a mek pokrivač“, u jednom, eventualno dva prohoda.
Postoji mnogo sorti crnog luka. Izbor diktira tržište. Kod nas se traže okrugle glavice belog mesa, žuto-braon ovojnih listova, tankog vrata lukovice i prečnika 40–70mm. Hibridi crnog luka za skladištenje moraju imati visok sadržaj suve materije, i veliku čvrstinu glavice i ovojnih listova zbog mehanizovane „žetve“ i manipulacije u skladištu.
Koren luka je slabe usisne i prodorne moći, te zahteva dovoljne količine lako pristupačnih hraniva u zoni korenovih dlačica. Svakih 10 tona ovog povrća usvaja 40kg N, 15 P2O5 i 60kg K2O po hektaru. Norma đubrenja se određuje na osnovu analize plodnosti zemljišta i planiranog prinosa. Vreme unošenja hraniva valja uskladiti s dinamikom rasta i razvoja crnog luka. Do faze tri prava lista crni luk usvaja vrlo malo hranljivih elemenata. Biljka se hrani iz rezerve semena i razvija sekundarni korenov sistem. Dovoljne količine fosfora su bitne za razvoj korenovog sistema.
U toku intenzivnog porasta nadzemne mase, a to je period od tri prava lista pa do početka formiranja glavice, zahtevi za hranivima se povećavaju. Naročito je bitno da se obezbedi dovoljno azota koji omogućava pravilan rast i razvoj lisne mase koja će obezbediti hranu za formiranje kvalitetne lukovice. Crni luk bolje reaguje na nitratnu formu azota (NO3), te za đubrenje treba birati takva hraniva ili ona sa 50 procenata azota u toj formi.
Dve trećine planirane količine fosfora i kalijuma valja uneti pre setve i 20–25 procenata azota. Ostatak se dodaje u nekoliko prihranjivanja, počev od početka intenzivnog porasta nadzemne mase. Azotna đubriva se primenjuju do formiranja lukovice. Ako se radi kasnije smanjuje se sadržaj suve materije, a time i kvaliteta lukovice. Poželjno je da kalijum bude u formi K2SO4 (kalijum-sulfat), jer luk ima povećane zahteve za sumporom. Đubriva obogaćena mikroelementima imaju prednost, a ovo povrće bolje usvaja hraniva kada se koriste vodorastvorljiva đubriva zajedno sa navodnjavanjem.
Crni luk ima sitno seme, prečnika dva-tri milimetra, te zahteva precizne i namenske sejalice. Preporučuje se ujednačena dubina setve (1,5 do 2cm). Duboka setva iznuruje klicu i određen broj biljaka za vreme klijanja i nicanja propada, a povećava se i napad parazita. Plitka setva nosi opasnost da biljka, zbog specifičnog nicanja (petlja), izbaci korenčić izvan zemljišta i propadne. Sklop zavisi od karakteristika hibrida i preporuka selekcionara. Generalno, potrebno je ostvariti sklop 600.000–700.000 biljaka po hektaru, što se postiže sa 3,0 do 3,3 setvene jedinice od 250.000 semenki. Prednost valja dati piliranom semenu tretiranom fungicidima i insekticidima. Seje se na gredice sa pet do devet redova pod jednakog međurednog razmaka, ili se usejava šest redova u tri dvorede trake, ili 8 redova u četvorede trake, čime se dobija bolje provetravanje useva, i povoljan vegetacioni prostor. Uspostavljanje boljeg kontakta između semena i zemljišta po stiže se valjcima koji se nalaze iza setvenog ulagača.
Proizvodnja crnog luka direktnom setvom ne može se ostvariti bez navodnjavanja. Setveni sloj je veoma plitak – jedan i po do dva centimetra, pa se brzo isušuje. Ovaj sloj mora se održavati vlažnim, što se ostvaruje malim normama zalivanja (10mm). Velike norme navodnjavanja, ili pljuskovite kiše, mogu stvoriti pokoricu koja otežava, ili onemogućuje nicanje, a može i da tek iznikle biljke „podigne“, odvoji korenov sistem od zemljišta ispod pokorice te on ostane u vazduhu. Posle formiranja prvog pravog pa do faze tri-četiri lista, primarni klicin korenak odumire i razvija se sekundarni korenov sistem. Norma zalivanja se kreće 10–15mm.
Ova faza razvoja luka je kritična zbog više činilaca. Zbog prevlaženosti, biljčice će formirati plitak i slabo razvijen koren, a zbog nedostatka vlage mogu i propasti, jer je korenov sistem razvijen u površinskom sloju zemljišta. U fazi od tričetiri prava lista pa do početka formiranja glavice, zalivne norme se kreću od 20 do 25mm vode.
Najveće zahteve za vodom crni luk ima u periodu formiranja glavice, a on je obično propraćen i visokim temperaturama. Usled zemljišne i atmosferske suše, biljka povlači vodu iz listova i ubrzava zrenje. Prvo se javlja žućenje vrhova listova, i u toj fazi proces je reverzibilan, odnosno, pravilnim navodnjavanjem može se zaustaviti i luku vratiti svežina. Ukoliko se ovakvi simptomi pojave, biljke valja prihraniti folijarno kalcijumom (disbalans vodnog režima izaziva i disbalans usvajanja Ca) i pravilno navodnjavati. Kada se pojavi nekroza vrhova listova, proces postaje ireverzibilan i nikakvim kasnijim merama ne može se uticati na njega. Na nekrotiranom delu lista mogu se razviti sekundarni patogeni – gljive iz roda fuzarijum i botritis. Navodnjavanje treba prekinuti kad biljke pokažu prve znakove zrenja (omekšavanje vrata lukovice).
Korovi mogu da smanje prinos i kvalitet crnog luka, a u ekstremnim slučajevima – i da unište usev. Zbog toga se posle setve a pre nicanja koriste herbicidi na bazi pendimetalina (Stomp 330E, Zanat 330E) u dozi 5l/ha. Vreme primene treba približiti momentu nicanja da bi biljke imale što duži efekat zaštite. Kada luk nikne, pa sve do faze dobro razvijenog prvog pravog lista, ne treba prskati herbicidima zbog fitotoksičnosti. Posle toga, širokolisne jednogodišnje korove valja tretirati preparatima na bazi oksifluorfena (Goal i dr) ili fluroksipirmeptila (Starane 250, Bonaca EC) u zavisnosti od vrste korova. Preparate na bazi oksifluorfena (Goal) ne treba koristiti dva dana pre i posle navodnjavanja ili padavina da bi luk mogao da formira karakterističnu voštanu prevlaku na listovima. Ukoliko je voštana prevlaka slaba može doći do prolaznih fitotoksičnih efekata poput deformacije i diskolorita listova.
Ako se pojavi palamida (Cirsium spp.) ili gorčika (Sonchus spp.) upotrebljavaju se herbicidi na bazi klorpiralida (Lontrel 100 i dr.). Najranija primena je u fazi dobro razvijenog prvog lista u dozi 0,7l/ha, a kasnije do 1l/ha.
Za suzbijanje travnih korova postoji širok spektar preparata (Fusilade forte, Sunce, Agil 100 EC i dr.) i preporučuje se split tretman da se ne bi dopustilo korovima da usevu luka oduzimaju hranu i vodu.
Kao i drugo povrće, i crni luk napada mnogo parazita i štetnih insekata. Najbolja zaštita je preventiva. Ukoliko se dosledno sprovodi tehnologija proizvodnje, napad patogena će biti umnogome smanjen. Od gljiva, luku najveću štetu može da pričini Sclerotium cepivorum, prouzrokovač bele truleži. Razvija se tokom cele vegetacije, ali i u skladištu. Pravilna agrotehnika umnogome smanjuju intenzitet napada. Druga, ali ne manje značajna je Botrytis cinerea, izazivač truleži glavice.
Botritis napada lukovice u polju, ali i u skladištu, a takozvane lisne forme ovog patogena zaražavaju listove i smanjuju fotosintezu, a samim tim i prinos. Parazit prezimljava u zemljištu te je plodored jedna od najznačajnijih preventivnih mera.
Plamenjača luka (Peronospora destructor) jedno je od najštetnijih oboljenja ovog povrća kod nas. Prvi simptomi su blede ili žućkaste ovalne pege koje kasnije posive jer patogen sporuliše. Pege nekrotiraju i spajaju se tako da listovi izgledaju kao spaljeni. Patogen se s listova spušta u glavicu i ona propada. Gljiva prezimljava u arpadžiku, izvodnicama, samonicima, te su oni izvor zaraze za sledeću sezonu. Uništavanje samonika i sadnja zdravog arpadžika i izvodnica su vrlo značajne preventivne mere.
Luku najveće štete prave insekti koji žive u zemljištu. Među njima, najopasnije su grčice – larve gundelja (Scarabaeidae) i skočibube – larve žičara (Elateridae), a tu su i podgrizajuće sovice (Noctuideae). Suzbijaju se granulisanim insekticidima. Najbolji i najefikasniji način je kada se primene zajedno sa setvom. Sejalice su opremljene depozitorima i insekticid se polaže ispod ili sa strane semena. Koristi se Primideks forte, Volley 20 SP i dr. Pojedinih godina retke su parcele na kojima nema lukove muve (Hylemia antiqua). Prvi let je krajem aprila ili početkom maja. Larve se ubušuju u vlažno stablo luka i zbog toga listovi žute i venu. Druga generacija leti početkom jula, a eventualno treća – krajem avgusta. Primena zemljišnih insekticida smanjuje napad, jer se uništavaju lutke koje prezimljavaju u zemljištu. Kasnije se suzbija insekticidima poput Volley 20 SP.
Larve lukovog rilaša (Ceuthorrynchus saturalis) se ubušuju u unutrašnjost liske i tu se hrane. Simptomi su slični kao kod lisnih minera. Odrasli, koji prezime, hrane se rano u proleće, kada se i suzbijaju. Na lukovima se javljaju i dve vrste tripsa: cvetni (Frankliniella occidentalis) i duvanov trips (Thrips tabaci).
S. Mujanović
Dobro jutro broj 538 – Februar 2017.
