Brkin salaš udaljen je 17 kilomeara od centra Novog Sada. Nalazi se na Zaštićenom području Čenejski salaši, pored starog puta Novi Sad – Subotica. Izgled i očuvanost govore o dobro stojećem salašu iz prve polovine 20. veka. Gost zatiče odlike nekadašnjeg i savremenog salašarskog života. Po stražnjem dvorištu se šetaju kokoške, ćurke, morke i ovce, a u korlatu se nalaze dva ponija. Može da boravi u uređenim salašarskim sobama, uživa u pravom salašarskom gostoprimstvu, zabavi se u adrenalinskom parku i upozna šta su đeram, čardak, šupa, štala, đeram, tavan, podrum…U prednjem dvorištu su dve trpezarije, a stolovi za jelo se nalaze u gonku i krošnji velikog drveta. U tom velikom prostoru s voćem, cvećem i bagremima je i igralište za mali fudbal.
Salaš je 1904. godine sagradio Arsen Miodragović, vlasnik 150 jutara zemlje i on se danas zove po njegovom nadimku – Brkin! Poslednji iz te porodice, na salašu živeo je Ozren Miodragović. Pošto nije imao naslednike, učinio je retko dobročinstvo: poklonio je salaš 2005. godine Đurici Sivačkom iz Srbobrana, uz amanet – da se „dimnjaci ne ugase“. O salašu danas brinu Đuričina ćerka Nataša i zet Goran Matić, s tri sina. Oni s ljubavlju održavaju tradiciju salašarskog života, običaja i kuhinje. U posetu dolaze Novosađani, Beograđani, đaci na ekskurzije i gosti iz inostranstva a na ručak organizovano povremeno stižu i gosti s dunavskih kruzera. Salašarski prostori su pogodni za razne susrete, događaje, a organizuju se svadbe, svinjokolji, rođendani, proslave krštenja i drugi porodični i kompanijski događaji.
Mir i tišina koju prekidaju kukurikanje petlova, kreštanje morki, blejanje ovaca i lavež pasa – razlog je više da se čovek odmori od gradske vreve i zaboravi brige. Iz salašarskog okopa pruža se divan pogled na Frušku goru, udaljenu 30 km. Desetak kilometara prema Srbobranu i Subotici širi se predeo rečice Jegričke, bogate ribom i pogodne za pecanje.
Ambijent garantuje prijatan provod na salašu, ali gosti ga posećuju i zato što domaćini nude izobilje na trpezi. Za doručak, uz, već ranije posluženu čašicu domaće rakije, stižu „čitavi krompir“, ladnjača i suvomesnati proizvodi, po želji! Za ručak: žuta supa – morčija i kokošija), pa meso sa supe i sosovi raznih vrsta. Ako nije dosta, ručak se nastavlja s petlećijim paprikašom, nasuvom s krompirom, krompiračom, pasuljom s kolenicom… Gost ne može da „dođe sebi“ tek od raskoši slatkiša: salčići, gomboce sa šljivama, tašci, listići, svatovska pita i kuglof – ponuda su kojoj teško ko može da odoli.
Domaćini srdačno poručuju: Mi živimo salašarski – to nudimo i vama. Budite naši gosti i uživajte u miru i lepoti salaša!Antrfile
PETLEĆIJI PAPRIKAŠ
Paprikaš od petlovog mesa ubraja se u salašarske specijalitete koji se pripremaju u retkim prilikama. Kada se nađe na trpezi, onda za to zaista postoji povod! Ili je na salašu obavljen neki dobar posao – izneto đubrivo, okrunjeni kukuruzi, otelila se krava, ili se oprasila krmača… A ovaj paprikaš kuva se i za izuzetne goste i rođake. Na salašu uvek ima više petlova, jer bez njih nema ni jaja za nasad, a oni drže na okupu i čitavo jato kokošaka. Obično je kandidat za lonac onaj koji je „odslužio svoje“. Paprikaš od petla je ukusan zato što se kuva od zrelog mesa. Reper za pravi salašarski paprikaš je dužina četvrtog prsta kod petla. Što je taj prst duži, meso je zrelije i paprikaš se duže kuva… A ukus jela i uživanje su nezaboravni.
Sastojci
(za 10 osoba)
Za paprikaš
2 kg petlećijeg mesa
300 g crnog luka
150 g šargarepe
100 g peršuna
100 g celera
2 paprike babure
2 dcl kuvanog paradajza
2 supene kašike biljnog začina
3 supene kašike mlevene paprike
1 kafena kašika šećera
100 gr svinjske masti
so i biber- po ukusu
Za knedle
2 jaja
2 dcl vode
300 g brašna
biljni začin – po potrebi
Meso od petla se iseče na sitnije komade. Prethodno se u veću posudu stavi mast i doda isečeno povrće i izdinsta, dolivajući pola litre vode. Zatim se doda meso i kuva na tihoj vatri dva i po sata. Mlevena paprika se dodaje kad paprikaš provri. Dok se paprikaš kuva, u posebnoj posudi se umute jaja, doda malo vode i na kraju brašno. Pred kraj kuvanja paprikaša, kašikom se „vade“ knedle i stavljaju u lonac. Gotov paprikaš se može izneti na sto u posudi u kojoj je kuvan, a u svečanim prilikama se obično prethodno sipa u činije, pa iznosi na sto.
Dobro jutro broj 556 – Avgust 2018.
