Njihova velika prednost je u tome što mogu dugo bez vode i dobro podnose jako sunce, a leta u Srbiji sve češće su tropska.
Sukulenti, krasule, kaktusi biljke su koje nas asociraju na žarka područja, ali uspevaju i kod nas. Mogu da budu izuzetan ukras u baštama tokom leta, bez obzira na to da li su im listovi sjajni i sočni ili preteće bodljikavi. Njihova najveća prednost je u tome što mogu dugo bez vode i dobro podnose jako sunce, a leta u Srbiji sve češće su tropska.
Sinonim za sukulente je – sočno. Reč je o grupi biljaka čije je lišće ispunjeno sokovima i hranljivim materijama koje tokom života skladište. Upravo takva struktura listova omogućava im da izdrže teške klimatske uslove u najrazličitijim zemljama širom sveta. List ima sjajan i kožast izgled. Tekstura lišća im pomaže i štiti ih od prekomernog gubitka vlage. Sukulenti mogu vlagu da apsorbuju iz rose i magle, te ni odlazak uzgajivača na godišnji odmor neće ugroziti njihov opstanak. Najpoznatiji predstavnik sukulenata kod nas su čuvarkuće, a potom kaktusi, zatim slede krasule i sedumi koji su takođe otporni na vruća leta…
Uvek živa čuvarkuća
Otpornost čuvarkuće najbolje opisuje njeno latinsko ime Sempervivum, u prevodu – uvek živa. To je višegodišnja biljka poznata i pod nazivima cmilić, možek, netres, pod silu živ, treset, uhovnik, ušna, vazda živ i žednjak. Karakterišu je debeli mesnati listovi, puni vode, i cvetovi zvezdastog oblika.
Čuvarkuća raste od Maroka do Irana, na Pirinejima, Alpima, Karpatima, Balkanu, Turskoj, Kavkazu. Na našem području viđamo je u nekoliko desetina varijeteta i boja. U brojnim domaćinstvima videćete je na krovovima kuća, ali ima i onih koji rastu u baštama, od bledozelenih do roze i bordo listova. U ovu vrstu cveća spadaju i agava, aloja, krasula, eševerija i druge slične biljke. Većina njih dobro podnosi zimu i možete ih slobodno ostaviti na otvorenom. Već u proleće oživeće i celo leto davaće blistavozelene listove.
Nakostrešeni lepotani lepih cvetova
Uzgajanje kaktusa namenjeno je ljudima koji imaju dosta obaveza, a ipak žele da njihov prostor krasi biljka koja ne zahteva veliku pažnju i negu. Biljke koje imaju samo stabljiku bez lišća, prekrivenu bodljama ili dlačicama, nazivamo zajedničkim imenom kaktusi. Lišće im je uglavnom loptastog ili cilindričnog oblika. Svi na sebi imaju bodlje, manje ili veće, ali pojedini i prelepe cvetove.
Ukoliko želite da imate cvet, najbolje rešenje je da kupite kaktus koji je već u cvatu, jer su potrebne godine nege i pažnje, da bi se to ponovo dogodilo. Kaktusi su veoma jednostavni za održavanje. Jedino što im treba jeste dosta svetlosti. Na jednostavnoj prozorskoj dasci može se složiti veoma lepa zbirka kaktusa. Zgodni su za sadnju u malim posudama, koje se prelepo uklapaju u moderni stambeni prostor.
Ako ste se odlučili da vaš dom krasi kaktus, najbolje je da ga stavite na najosunčanije mesto. S vremena na vreme, okrenite ih, kako biste bili sigurni da svaki deo stabljike dobije dovoljnu količinu svetlosti. Zimi je kaktuse najbolje držati u prostoriji koja se ne greje, na temperaturi od 10 do 12 stepeni i zalivati ih svega jedanput za dve nedelje. Princip je da se ni leti ni zimi ni sukulenti, ni kaktusi ne zalivaju po listovima, već samo po zemlji. U letnjem periodu kaktusi mogu krasiti vaš vrt ili balkon, a u zimskom, prozorska okna.
Blistava aloja mistične lepote
Kada se govori o aloe veri, mnogima je prva asocijacija alternativna medicina i njen učinak. Ali ova biljka daje zadovoljstvo i kada se gaji. Njena tajna je u mističnosti i lepoti. Nije česta u baštama i na balkonima i baš zbog toga je izazov pokušati nešto novo. Višegodišnja je biljka, koja podseća na kaktus. Obiluje mesnatim listovima otpornim na sušu, a vodu skuplja i čuva u listovima, poput sukulenata. Na svetu postoji oko 400 poznatih vrsta roda Aloe i treba znati da nisu sve lekovite, zato ovoga puta pričamo samo o njoj kao ukrasnoj biljci.
Njeno prirodno stanište su pustinje, gde caruju sunce i suv vazduh, ali prilagodljiva je. Uspešno raste i na obali mora, u planinskim područjima, pa i u saksijama, u staklenicima i na kraju i u našim dvorištima i kućama, gde vlada umerena kontinentalna klima. Dostiže zrelost u četvrtoj godini. Može da raste u visinu od 60 do 90 centimetara. Biljke treba držati na osunčanoj južnoj ili istočnoj strani. Veličina biljke i količina aloina u listovima biće proporcionalna količini svetlosti koju ima na raspolaganju. Mlađim biljkama više odgovara zasena, a kada ojačaju, više vole sunce.
Ima veoma plitak koren i zato je treba saditi u šire i pliće saksije. Na dno posude prvo se stavi sloj kamena, zatim pesak i na kraju zemlju. Pravilo je da otprilike četvrtina saksije mora biti ispunjena drenažnim delom. Vodite računa zimi. Njeno lišće je puno vode, čak 95 odsto, pa ne bi smela da bude tamo gde je temperatura niža od 5 stepeni. Zato joj zimi više odgovara predsoblje ili zatvorena terasa, od soba koje se greju, ali zato leti slobodno je iznesite napolje da buja.
Aloja, koju viđamo kod nas, živi u proseku 12 godina. Iskustva u gajenju ove biljke na našem podneblju su skromna, jer ne postoji mnogo odgajivača. Ipak su dovoljna, jer ona zaista nije prezahtevna. Jedino o čemu treba voditi računa je da između dva zalivanja zemlja treba da je dobro prosušena. U suprotnom, biljka će istruliti. Isprobajte gajenje aloe vere. Nije komplikovano, zanimljivo je i egzotično gledati je kako blista.
Drvo koje privlači novac
Prema verovanjima istočnjačkih učitelja, postoje biljke koje donose više novca ukućanima, privlače energiju bogatstva i blagostanja. Veruje se da prisustvo biljke novca u prostoriji pozitivno utiče na posao, a u nekim azijskim zemljama se čak prenose s kolena na koleno.
Feng šui stručnjaci objašnjavaju da skoro svaka lepa, zelena, vibrantna biljka može biti biljka novca. Međutim, jedna od najpoznatijih biljaka koje po verovanju donose novac je krasula. Kod nas je prepoznaju i kao japansko drvo, dolar drvo, parac…
Drvo novca potiče iz Južne Afrike. Naziv je dobilo po listovima ovalnog oblika koji podsećaju na kovanice. Spada u sukulentne biljke i može dostići visinu do 3 metra. Cveta tokom zime, pa sve do proleća, sitnim belim cvetovima, a leti u dvorištima pravi je ukras. Ne zahteva veliku saksiju, ali ukoliko joj obezbedimo veću saksiju, uz dodatnu prihranu krasula će brže napredovati. Zimi je treba skloniti u zaštićeni prostor.
B. Nenković
Dobro jutro broj 579. – Jul 2020.
