Kajsija je jedna od najosetljivijih voćnih vrsta na zimske i prolećne mrazeve u cvetanju i precvetavanju. Uprkos toj činjenici, vidimo dosta zasada kajsije u ravničarskim delovima Vojvodine, što je rizično i neopravdano.
Nove plantaže treba podizati u odgovarajućim agroekološkim uslovima, nikako na nadmorskim visinama ispod 170 metara. Fruška gora i Podunavlje pozkazali su se kao najbolji regioni za proizvodnju kajsije.
Kajsija zauzima oko 5.800 hektara naših voćnjaka, što Srbiju pozicionira na osmo mesto u Evropi po površinama pod ovom voćnom vrstom. Međutim, s prinosom od oko sedam tona po hektaru padamo na trinaesto mesto, a proizvodnja kajsije nam iz godine u godinu doživljava velike oscilacije. Zašto?
Variranje proizvodnje uslovljeno je većim brojem faktora. Najčešće je reč o uticaju niskih zimskih temperatura i poznih prolećnih mrazeva, o pojavi iznenadnog sušenja kajsije zbog napada monilije i bakterija, izostanku navodnjavanja, pogrešnom izboru sortimenta i nepovoljnim agroekološkim uslovima za proizvodnju kajsije. Ako dodamo i sušenje stabala usled apopleksije, koja demotiviše voćare u opredeljenju za gajenje ove voćne vrste, dolazimo do odgovora na pitanje zašto je kajsija deficitarna voćna vrsta u Srbiji.
Kako produžiti vek stablima i …
Pored breskve, kajsija je jedna od najosetljivijih voćnih vrsta na niske temperature, na zimske i prolećne mrazeve u cvetanju i precvetavanju. Uprkos toj činjenici, vidimo dosta zasada kajsije u ravničarskim delovima Vojvodine, što je rizično i neopravdano. Ipak, kajsija se najviše gaji u Podunavlju i okolini Čačka. Posmatrano po opštinama, daleko najveće površine pod kajsijama nalaze se u Grockoj, zatim u Čačku, Smederevu, Zrenjaninu i Subotici. Dobro je što u poslednje vreme niču nove plantaže na Fruškoj gori i pored Dunava, jer su to rejoni pogodni za proizvodnju kajsije.
Unapređenje proizvodnje kajsije trebalo bi da počiva na ograničavanju proizvodnje kajsije u odgovarajućim agroekološkim uslovima, na korišćenju bezvirusnog sadnog materijala, kombinovanju sorti u zasadima, kao i na intenzivnijoj tehnologiji gajenja koja podrazumeva obaveznu primenu navodnjavanja, zelene rezidbe i zaštite od izmrzavanja.
… otkloniti rizike u proizvodnji
Ove godine imali smo priliku da analiziramo uticaj velikih temperaturnih oscilacija na kraju zime i na početku proleća na kajsiju. Visoke temperature u januaru i februaru, a pogotovo u drugoj dekadi marta, uticale su na brži razvoj generativnih pupoljaka kod voćnih vrsta koje ranije cvetaju. Kajsija se nalazila u fenofazama cvetanja i precvetavanja koje su najosetljivije na mrazeve. Stradale su voćke u ravnici, ali, pošto se radilo o frontalnom hladnom talasu, izmrzle su i kajsije na većim nadmorskim visinama, iako su te štete manje.
U voćnjacima na Rimskim Šančevima, na primer, sve sorte su izmrzle: NS–4, Novosadska rodna, Novosadska kasnocvetna, SK-3 Buda. Jedino je kod NS-6 i SK-1 konstatovano oko 10 odsto zdravih pupoljaka. Na drugom lokalitetu, na većoj nadmorskoj visini u Maloj Remeti, najveću otpornost pokazale su sorte Buda (izmrzlo samo 6,25 odsto) i selekcija SK-1 (14,28 %). Aurora je izmrzla 20,58%, NS-4 28,57% i Novosadska rodna 48%. Ovi podaci govore o tome da je, pored izbora lokaliteta, za proizvodnju kajsije veoma važan izbor sortimenta. U zasadima kajsije najbolje su kombinacije ranocvetnih s kasnocvetnim sortama. U Remeti su ranocvetne sorte Buda i SK-1 imale krupnije plodiće, otpornije na niske temperature, dok je Novosadska rodna bila u najosetljivijoj fenofazi precvetavanja i najviše je stradala. Na svim lokalitetima u Vojvodine, inače, po otpornosti su se izdvojile sorte SK-1 i Roksana.
Da bi otklonili rizike i da bi imali veću i kvalitetniju proizvodnju kajsije, prilikom podizanja novih zasada voćari treba da se drže sledećih pravila:
• Zasade kajsije podizati u odgovarajućim agroekološkim uslovima, nikako na nadmorskim visinama ispod 170m. Fruškogorski i Podunavski region su se pokazali kao najbolji regioni.
• U zasadu treba da bude najmanje četiri sorte, i to birati kombinaciju ranocvetnih i poznocvetnih sorti.
• Uvesti navodnjavanje s fertirigacijom kao obaveznu agrotehničku meru.
• Podizati intenzivne zasade na vegetativnim podlogama i s protivgradnim mrežama, ili upotrebljavati sadnice s interpodlogama – stenlej, čačanska lepotica, belošljiva i crni trn.
• Redovno đubrenje, pogotovu kalijumom.
• Mora se sprovoditi dobra zaštita protiv bolesti i štetočina.
• Zelena rezidba za produženje cvetanja.
• Koristiti sertifikovani sadni material.
Još bez prave podloge
Za kajsiju još nije izabrana prava podloga. Najčešće se koriste generativne podloge, i to uglavnom sejanci džanarike (Prunus cerasifera L.). Međutim, ona nije najbolje rešenje, jer su voćke, kalemljene na njoj, bujne, u jesen kasnije završavaju vegetaciju, a u proleće ranije počinje kretanje sokova i zato vrlo često stradaju od mrazeva. Kajsija na džanariki dosta strada od apopleksije i plodovi su sitniji.
Ovi nedostaci se u poslednje vreme veoma uspešno otklanjaju posrednicima, tj. nekim sortama šljiva (požegača, stenlej, čačanska lepotica, krupna zelena renkloda itd). Istraživanja su pokazala da različite sorte daju različite rezultate na pojedinim posrednicima. Prvo se na džanariki pri zemlji kaleme navedene sorte šljiva, a onda se na 100 do 120cm od zemlje kaleme sorte kajsije. Ovo je sada u nekim rasadnicima najčešći način proizvodnje sadnica kajsije, poznat kao kalemljenje na visoko ili u kruni. Prema dosadašnjim istraživanjima, kao najbolja generativna podloga za kajsiju pokazala se belošljiva, posebno za peskovita zemljišta. Za proizvodnju sejanaca najbolje je koristiti seme s tipova belošljive koji imaju krupne plodove, kod kojih se meso lako odvaja od koštice i koji sazrevaju krajem jula. Kajsija, kalemljena na ovoj podlozi, daleko manje strada od apopleksije, obilnije rađa, a plodovi su krupniji i kvalitetniji nego na ostalim podlogama. Posebno su dobri rezultati ako se kajsija kalemi na 80 do 100cm od zemlje. Pored ovih generativnih podloga, koristi se i domaća kajsija sitnog ploda (zerdelija) za peskovita zemljišta, i badem za toplije krajeve i suvlja zemljišta, a na plodnijim zemljištima i vinogradarska breskva. U poslednje vreme čine se pokušaji da se crni trn iskoristi kao posrednik za proizvodnju sadnica kajsije za guste zasade. Od vegetativnih podloga za kalemljenje kajsije dolaze u obzir Rubira i Torinel, od srednje bujnih Isthara, Vavit i Franko. Torinel i Isthara pokazale su se kao izuzetno dobre u našim uslovima za guste zasade, odnosno, za intenziviranje proizvodnje kajsije.
Tri rezidbe za dobar rod
Dok se kod drugih voćnih vrsta rezidba izvodi u periodu mirovanja voćaka, kod kajsije ona se izvodi u periodu vegetacije. Rane koje se stvaraju prilikom rezidbe u periodu vegetacije lakše zarastaju i manje su podložne napadima raznih patogena, nego ako se ta rezidba obavi u toku zime. Često su podeljena mišljenja među stručnjacima i proizvođačima da li kajsiju orezivati ili ne. Utvrđeno je da, ukoliko se izvrši pravilna rezidba kajsije, uz redovnu primenu ostalih agrotehničkih mera (zaštita, ishrana, navodnjavanje), može se znatno uticati na povećanje rodnosti i rentabilnosti gajenja kajsije. Predlaže se rezidba kajsije u tri navrata.
Prolećna rezidba. Izvodi se u periodu kretanja vegetacije do početka cvetanja. Ovom rezidbom izbacuju se skeletne grane koje se ukrštaju, zagušuju krunu, polomljene i koje smetaju pri obradi mehanizacijom. Količina odbačenih grana ne bi trebalo da bude preko 15%. Cilj ove rezidbe jeste podmlađivanje rodne površine krune i prosvetljavanje krune. Ukoliko su odstranjivane deblje grane, preseke treba dezinfikovati i premazati kalem voskom.
Letnja rezidba. Izvodi se krajem maja ili u prvoj dekadi juna, što zavisi od kretanja vegetacije u toj godini, klimatskih prilika, sorte i podloge. Ovom rezidbom obavlja se prekraćivanje izbilih mladara za trećinu ili polovinu. Na tako prekraćenim mladarima sa strane izbije nekoliko mešovitih prevremenih mladara. Ovom letnjom rezidbom dobija se veći broj cvetnih pupoljaka u kruni, njihova veća otpornost na niske temperature u toku zime i odlaganje fenofaze cvetanja za 3–7 dana. Na stablima gde je urađena ovakva rezidba interval cvetanja je znatno duži, tako da se rizik od izmrzavanja svih cvetova smanjuje. Mladari koji su neskraćeni, razvijaju se u dužinu i na njima se formira znatno manji broj cvetnih pupoljaka, a nešto veći broj na drugoj zoni mešovite rodne grančice.
Rezidba posle berbe. Izvodi se obično u drugoj polovini jula i prvoj polovini avgusta. S ovom rezidbom ne treba kasniti, kako bi rane zarasle pre završetka vegetacije. U toku ove rezidbe odstranjuju se polomljene i osušene grane, bilo da je sušenje izazvano usled napada patogena ili mehaničkih povreda. Sve odstranjene grane treba izneti iz zasada i spaliti.
Treba napomenuti da posle svake rezidbe, kako bi se sprečile infekcije na rezidbom stvorenim ranama, kajsije treba zaštititi nekim od preparata za gljivične bolesti.
Prof. dr Z. Keserović
Dobro jutro broj 579. – Jul 2020.
