Ivanjsko cveće poznato je i po imenima broćac, ivan-cvet, ivanova trava, sirište, sirištica, žuto ivanjsko cveće, gospin prostirač, gospina stelja i jovanova travica.
Ivanjdan simbolizuju venčići od ivanove trave koje su livade i obodi šuma prepuni početkom jula, u nju se upletu hajdučka trava, majčina dušica, vrtika i beli luk, i sve se uveže crvenim končićem. Od crvene boje beže zle sile, luk čuva od svakog đavola, a vrtika je u venčiću, da bi se novac vrteo u kući.
Kada se livade i poljane pretplaninskih brda zažute početkom jula, znači da je procvetalo ivanjsko cveće, ali i da je sunce u punom sjaju. Osim što ovo cveće miriše božanstveno, a neke od legendi kažu da je to stoga što je na njega legla trudna Bogorodica, pa miriše na med, ono je i lekovito. U njemu su spojene lepota i lekovite moći.
Narodna književnost poznaje ivanjske pesme, kao obredne, kojima se proslavlja letnja dugodnevica. Pesme su u suštini prate paganske običaje, pa se za Ivanjdan, 7. jula, često pale vatre, kotrlja točak i pletu venci koji simbolišu sunce u punom sjaju.
Na Ivanjdan sunce sija najjačom snagom, otvaraju se nebo i zemlja, progovaraju biljke. Veruje se da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se sunce tri puta zaustavi tog dana. Simbolizuju ga venčići od ivanove, odnosno jovanove trave, koje su livade i obodi šuma prepuni početkom jula. Smatra se i devojačkim praznikom, jer su mnogobrojna verovanja vezana za njihovu budućnost.
Sveti Jovan Preteča, u narodu poznatiji kao Ivanjdan, koga Srpska pravoslavna crkva praznuje 7. jula, bio je poznat i kao travar, jer je živeo skromno i hranio se onim što je nalazio u prirodi. Zbog toga se u znak poštovanja prema njegovom skromnom životu izlazi na livade, beru travke i cveće i pletu se venčići.
Venčić kao čuvar od svakog zla
Tradicija nalaže da se na Ivanjdan beru biljke i crvenim koncem upliću u venčiće uz pesmu. Osim ivanjskog cveća, beru se bela i žuta hajdučica, zvončići, smilje, kantarion, različak, trava iva, podubica, pucavac. Prvi venčić koji se uplete nosi se na glavi, a ostali venčići pletu se za kuću i kače iznad ulaznih vrata, da zaštite ukućane svojom energijom.
Po narodnom predanju, prvi biljoberi i dobri poznavaoci bilja bile su vile, devojke zlatne kose, obučene u duge bele haljine. Volele su da plešu na livadi u noći punog meseca, s kosamam upletenim u livadsko cveće.
Za Ivanjdan kažu i da je devojački praznik jer sve mlade žene prethodno veče u mnogim krajevima naše zemlje pale ivanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence i razilaze se tek u ranu zoru. Venci od ivanjskog cveća podsećaju mlade na to da razmišljaju o venčanju. Devojke u nekim krajevima stavljaju i crvenu ružu u venčić. A, u Gruži palile su nekada predveče živu vatru ili kres i celu noć su igrale i pevale s venčićima na glavi. Razilazile su se tek u ranu zoru, a svaka je nosila ugarak iz vatre. Kad stigne kući, ispleten venac bi stavljala na vrh kapije. Slično se radilo i u čačanskim selima.
Vlasi i Srbi u Timočkoj krajini, čim svane Ivanjdan, odlaze na livadu i zarivaju glavu u rosnu travu da bi obezbedili dobro zdravlje tokom cele godine. Seoske vračare na ovaj dan beru razno bilje. Ubranih travki mora biti tačno 77 i još jedna, ali samo pola neke biljke. Ona služi bajalicama za lečenje nepoznate bolesti, one koja nema ime.
Dan bratimljenja i kumstava
Sveti Jovan Preteča ili Krstitelj poznat je i kao Biljober ili Travar jer je živeo skromno, hraneći se biljem, bubama, skakavcima i medom divljih pčela, a odevao u haljinu od kostreti (kozije dlake). Sveti Jovan se još zove Igritelj, jer se veruje da se sunce, kada se tog jutra rađa, igra na nebu. Zaštitnik je kumstva i pobratimstva, a kumovao je i Isusu Hristu, krsteći ga u reci Jordan.
U narodu postoji običaj da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume „po Bogu i svetome Jovanu“ stoga što se Jovan Krstitelj, koji je rođen na taj dan po starom računanju vremena, smatra uzorom karakternosti i poštenja.
Lek za jetru i bubrege
Narodna tradicija stavila je ovu lepu i mirisnu biljku i u službu zdravlja, pa se tako bezmalo vekovima od nje prave i lekoviti čajevi za jetru, bubrege i protiv kožnih oboljenja, ali i kod nekih drugih bolesti.
Postoje tri vrste ove biljke i njihova lekovitost je različita. Sve tri vrste ivanjskog cveća imaju slično dejstvo na organizam, a ako rastu na istom staništu, upotrebljavaju se na isti način.
Pravo ivanjsko cveće (galium verum) češće raste u višim predelima, uspravna je biljka, visoka od 30 do 60cm i cvetovi joj mirišu na med.
Belo ivanjsko cveće (galium molugo) ima bele cvetove i blag opori miris meda, a može da se pronađe pored puteva i na blagim padinama. Za razliku od žutog ivanjskog cveća, stabljika ove biljke je više horizontalno postavljena.
Broćika (galium aparine) raste na njivama, livadama i pored plotova. Mnogi se prema njoj ponašaju kao prema korovskoj biljci, ne znajući da je vrlo lekovita. Zahvaljujući povećim bodljama kojima je obrasla, ova biljka „penje“ se i kači za dlake životinja i zato se u narodu zove prilepac.
Sve tri vrste imaju veliku lekovitu moć, a posebno se preporučuju kod oboljenja limfnih žlezda. Koristi se i u vidu obloga, posebno kod rana, potkožnih čireva i mitesera, a veruje se da ima blagotvorno dejstvo kod svih oblika karcinoma kože. Opušta kožu lica te se umivanjem mlakim čajem ove biljke postižu odlični rezultati.
Ivanjsko cveće ima snažno dejstvo kod oboljenja štitaste žlezde, posebno ukoliko se radi o hipotireozi. Svakodnevnim pijenjem ovog čaja smanjuje se i najteži oblik strume. Našla je primenu i kod karcinoma grla, jezika i glasnih žica, gde se upotrebljava za pijenje i ispiranje grla.
U lekovite svrhe koriste se samo cvetovi koji se beru u julu kada cvetaju.
Tradicija korišćenja ivanjskog cveća za čišćenje i jačanje jetre, verovatno potiče iz Srednjeg veka, kada se verovalo da biljke izgledom podsećaju na organ koji leče, a biljke za jetru i žuč bele su ili narandžaste boje. Kada se koristi za čišćenje jetre, ivanjsko cveće meša se sa travom ivom i maslačkom.
Ivanjsko cveće blagotvorno utiče i na urogenitalni trakt. Najbolje rezultate daje kada se pomeša u jednakoj meri sa zlatnicom. Dnevno se pije litar čaja, podeljen u tri jednake doze.
Narodna medicina ivanjsko cveće ceni i kao sredstvo za zaustavljanje obilnih menstrualnih ili krvarenja iz hemoroida, i tada se kombinuje s rusomačom i hajdučicom.
Francuska tradicionalna medicina poštuje ovu biljku i posebno je preporučuje epileptičarima, ali moderna fitoterapija ne koristi ivanjsko cveće u tu svrhu.
Ivanjsko cveće često se i uspešno upotrebljava u lečenju kožnih bolesti, posebno psorijaze. U tom slučaju na obolela mesta stavljaju se obloge od sveže biljke. Od velike koristi je ako se uz ove obloge pije i čaj od divlje biljke dan-i-noć.
Ivanjsko cveće vekovima se koristilo za sirenje mleka. Ova tradicija sačuvana je i danas u nekim delovima Grčke.
LJ. Petrović
Dobro jutro broj 579. – Jul 2020.
