Dodaci salati u vidu začinskog bilja i semenja su bili tipični za kuhinju Bliskog istoka, ali su se odavno proširili na sve krajeve sveta.
Velike i male tajne vrsnih kuvara
Često i najbolja salata bude neukusna jer nije „potrefljen“ preliv, dresing, kako to često u receptima piše. A ukusan preliv čini čuda i od same zelene salate. Opcije za ukusan preliv su beskonačne, ali postoje neka mala pravila. Morate dodati neku vrstu masnoće ili kremaste namirnice za bazu, kako bi tekstura bila idealna, na primer – maslinovo ulje, susamovo ulje, avokado ili jogurt. Potom, obavezno je nešto kiselo kao što je limun, jabukovo ili balzamiko sirće. Zatim nešto malo slatko – med, pirinčani sirup, javorov sirup. I naravno, so i biber po ukusu. Sa ovim osnovnim sastojcima nema greške!
Snalažljive kuvarice, u želji da zadive goste, salatu pripremaju i od grilovanog povrća. Za ovaj posao često nema dovoljno vremena, ali ako se pripremi uveče, ili tokom vikenda za narednu nedelju, domaćica će „pobrati lovorike“. Grilovano povrće ima sjajan ukus a ne manjkaju mu ni nutritivne vrednosti. Grilovati se može sve što se nađe u frižideru. Samo se pazi na temperaturu, a gotovo se mora čuvati opet u frižideru. Pre posluženja se poređa po tanjiru, prelije dresingom i specijalite je tu.
Ljudska čula uživaju u ukusu slatkog. Da li zaista poznajete nekoga ko apsolutno mrzi slatko? Umesto da natapate salatu u kupovne prelive sa visokim procentom šećera, dovoljno je da mešavini od povrća dodate malo seckanog voća i vaše nepce će uživati. Jabuka i smokva imaju savršen ukus, a ako im dodate malo mladog sira o vašim salatama će se pričati. Citrusi se dobro slažu s balzamiko i jabukovim sirćetom. Jagode i nana sjajno idu sa belim biberom i zelenom salatom, a mango i papaja prave pravi preokret u ukusu azijskih salata. Iako salata sama po sebi podrazumeva bilje, ipak neke od najzdravijih biljaka poput nane i bosiljka, oplemenjuju svaku mešavinu povrća. Za entuzijaste preporučujemo list peršuna i korijandera kao dodatke većini salata. One sa izuzetno istančanim ukusom upućujemo na jestivo cveće. Ono svakako predstavlja i praznik za oči.
Napravite sami svoje dodatke
Dodaci salati u vidu začinskog bilja i semenja su bili tipični za kuhinju Bliskog istoka, ali su se odavno proširili na sve krajeve sveta. Različite kombinacije ovih dodatka možete kupiti već gotove, međutim, mnogo je bolje i jeftinije kada napravite sami svoj dodatak, poštujući ukus ukućana. Kombinacije su mnogobrojne. Prave se od semenki bundeve, suncokreta, lana, čije, susama, i orašastih plodova. Dovoljno je da se po dve-tri kašike od svake vrste malo propeče, samelje, izlomi ili cela pospe preko salate i od dosadnog seckanog kupusa ili već puno eksploatisane zelene salate dobija se pravi specijalitet. Uloga semenki nije samo u ulepšavanju starih, dobro poznatih salata. Ona je mnogo značajnija jer svaka vrsta sadrži određene vitamine i minerale, i pomaže našem zdravlju.
Bundeve su same po sebi jako zdrave, ali i njihove semenke sadrže mnogo kvalitenih sastojaka koje su našem telu potrebne, poput magnezijuma, kalcijuma, kalijuma, gvožđa, mangana, fosfora, cinka i vitamina K. Takođe, obiluju i vlaknima. One se bore protiv raka, ublažavaju simptome menopauze, smanjuju holesterol, krvni pritisak, štite od dijabetesa, pomažu mršavljenje, sprečavaju nastanak osteoporoze.
Susam po svojoj vrednosti svakako zaslužuje da bude rame uz rame s belim lukom, kurkumom i drugim lekovitim namirnicama. Od davnina ga smatraju lekovitom hranom i namirnicom koja usporava starenje. Semenke susama mogu biti bele, crne i smeđe boje, pri čemu postoje neke razlike u sastavu. Iako sitne, imaju veliku nutritivnu vrednost. Po sastavu, više od polovina je masnoća. Vrlo je malo zasićenih, dok prevladavaju nezasićene masne kiseline, oleinska i linolna. Petinu čine proteini visoke biološke vrednosti. Od vitamina, tu su: A, B1, B6, E – zaslužan za sprečavanje prevremenog nastanka bora i starenja kože. Od minerala zastupljeni su bakar – ublažava upale kod reumatoidnog artritisa, mangan, magnezijum – snižava arterijski pritisak i sprečava napad migrene, cink – podstiče zaceljivanje rana i leči nepravilnosti na koži. Kašičica semenki susama može da se pospe po salati, a svi korisni sastojci će se bolje iskoristiti ako se semenke izgnječe u avanu ili samelju.
Lekovita svojstva semenki suncokreta potiču od bogatstva vitamina a narodna medicina im pridaje veliki značaj u lečenju reume, artritisa, za jačanje vida i usporavanju starenja. Savremena medicina ističe da je konzumiranje suncokreta veoma korisno za funkcionisanje nervnog sistema i da pomaže bolesnicima od multiple skleroze.
Ako još uvek niste konzumirali semenke čija, vreme je da počnete jer one su neprevaziđene u smanjenju telesne težine. Moćan su izvor kalcijuma, omega-3 masnih kiselina i antioksidanata. Ovaj nevorovatno koristan proizvod sadrži 20 procenata proteina, dosta masti, dijetetskih vlakana, a takođe, i značajnu količinu antioksidanata. Preporučuje se da se u toku dana konzumiraju samo tri-četiri kašike ovih semenki.
Grupi korisnih semenki kojima se mogu oplemeniti salate pridružuje se i lan. Sadrži vitamine E i B, kalcijum, kalijum, cink, fosfor selen i magnezijum. Najvažniji sastojak lana je fitohemikalija lignan, za koju je dokazano da ima antioksidaciona svojstva, a pre svega preventivno deluje protiv karcinoma.
Orašasti plodovi daju posebnu teksturu i neverovatan ukus salati. Takođe su i vrlo zdravi. Još važnije je da salata sa orašastim plodovima može da vas potpuno zasiti do sledećeg obroka. Šaka seckanih oraha ili drugih orašastih plodova neverovatno će „podići cenu“ svakoj salati. Na našim prostorima prednost se daje orahu zbog velikog sadržaja omega – 3 masnih kiselina, ali i zbog duplo većeg sadržaja antioksidansa u odnosu na ostale koštunjave vrste. Orasi su bogati proteinima, dijetalnim vlaknima i vitaminima grupe B: B1, B2, B3, B5 i B6, ali ima i vitamina PP, E i A. Minerali koji su prisutni u ovom hrskavom voću su: kalijum, kalcijum, natrijum, gvožđe, fosfor i magnezijum.
Mešana sa omiljenim povrćem
Priprema se od manje glavice kupusa, četiri šargarepe, po pola glavice zelene i crvene salate, soli, ulja, sirćeta ili limunovog soka. Prvo očistite i operite povrće. Zatim kupus i šargarepu narendajte, a zelenu salatu sitno isecite. Spojite povrće u dublju činiju, začinite po ukusu s solju, sirćetom (limunovim sokom) i uljem. Gotovu salatu poslužite kao prilog uz sve vrste mesa.
Bandit salata
Ova salata neobičnog imena je prava bomba vitamina i minerala. Potrebno je malo maslinovog ulja, 100 g praziluka, pola kašičice bibera mešavine tri boje (crvenog, belog i crnog), šest čenova belog luka, 50 g suncokretovih semenki, 50 g bundevinih semenki, devet maslina, jedna kašičica kima (najbolje je samlevenog), 10 kašika susama, 30 ml soja sosa, dve kašičice čija semenki, 280 g skuvanog kukuruza šećerca, 300 g skuvanog pirinča dobro oceđenog od vode, 100 g cvetova kapra, prstohvat morske soli. U posudi za posluženje pomešati pirinač, kukuruz šećerac, cvetove kapra i sve to posoliti s prstohvatom soli. Na maslinovom ulju pržiti iseckan praziluk (pet minuta na srednjoj temeraturi), dodati tri vrste bibera, beli luk, semenke suncokreta i bundeve i pržiti još jedan minut. Dodati iseckane masline i kim (ako nije samleven), posle dva munuta dodati susam. Pržiti još dva minuta zatim dodati soja sos i čia semenke, smanjti temperaturu i pržiti par minuta uz konstantno mešanje. Ostaviti da se prohladi par minuta i posuti kimom ako je samleven. Ovo ubaciti u činiju s kukuruzom i pirinčem, izmešati i staviti na sto.
Prilog svežem hlebu
Priprema se od jedne trećine manje glavice celera, jedne šargarepe, jedne šake rukole, jedne polovine mandarine, jedne polovine slatke jabuke, jedne šake kuvanog kukuruza, dve kašike pečenih suncokretovih semenki, dve kašike sušene brusnice. U činiju staviti rukolu i kukuruz. Celer i šargarepu izrendati direktno u činiju.
Jabuku i mandarinu iseckati na kockice pa i njih ubaciti u činiju.
Promešati sve sastojke pa na kraju posuti salatu suncokretovim semenkama ispečenim na suvom tiganju par mnuta, i brusnicom. Sve preliti dresingom pripremljenom od jedne kašičice meda, dve kašike balzamiko sirćeta, sokom od pola pomorandže, i uljem od semenki grožđa. Svi sastojci se izmešaju i mute oko dva minuta dok se ne napravi homogena smeša i njom prelijepripremljena mešavina. Ukusan i hranljiv je dodatak sveže ispečenom domaćem hlebu.
Gaspačo i čorba, i salata
To je najpoznatija letnja španska čorba-salata od svežeg povrća. Ohlađena divno osvežava, a sadrži dosta vitamina i minerala. Nezaobilazan letnji obrok i još jedan način kako da se rashladite letnjom salatom. Za šest osoba valja pripremiti četiri decilitra soka od paradajiza, četiri decilitra buljona ili supe, jedan krastavac, dva paradajza, jednu ljutu papričicu, pola glavice crnog luka, dva čena belog luka, dve kriške hleba, dve kašike maslinovog ulja, jednu kašičicu tabasko sosa, so, biber. Uz nju „ide“i sveže povrće – čeri paradajz, kuvani kukuruz, vlasac ali i tvrdo kuvana jaja, avokado… koje se isrecka i dodaje u porcije već serviranog gaspača. Prvo treba pripremiti povrće za gaspačo: operite, očistite i sitno isecite crni luk, krastavce, ljutu papričicu i paradajiz. Hlebu izvadite sredinu i zapecite je sa obe strane. Stavite povrće u blender pa dodajte sok od paradajza, hladnu supu (buljon), maslinovo ulje, izgnječen beli luk, so, biber i prepečenu sredinu hleba. Sve dobro izblenderišite i začinite tabasko sosom. Ostavite gaspačo nekoliko sati u frižideru da se dobro ohladi i da se povežu ukusi. Za to vreme ispržite kockice hleba i pripremite sveže povrće. . Neposredno pre služenja u gaspačo, serviran u hladnim tanjirima, dodajte povrće i kockice prepečenog hleba.
Kupus sa semenkama…
Za ovu zdravu i ukusnu salatu potrebno je pola glavice svežeg kupusa, tri šargarepe, 50 g malo proprženih semenki suncokreta, 50 g prženog susama, tri kašike maslinoog ulja, soli, bibera i jabukovog sirćeta po ukusu. Kupus sitno iseckati, posoliti i rukom ga utrljati da omekša. Šargarepu izrendati na krupnu stranu rendea. Susam i suncokret posebno ispeći .Kupusu dodati šargarepu, biber, prepečen susam i suncokret. Pomešati sve sastojke, dosoliti ako treba, dodati ulje i sirće po ukusu.
… i bogatija varijanta
Ako želite lagan i zdrav prilog uz glavno jelo, koji se veoma jednostavno sprema a mogu da ga jedu i vegetarijanci, ova salata je odličan izbor. Svi sastojci su sveži i obiluju hranljivim materijama, vlaknima i vitaminima. Priprema se od: pola glavice kupusa, tri šargarepe, jedne cvekle, 50 g prženih semenki suncokreta, 50 g malo propeženog susama, maslinovog ulja, vinskog sirćeta, soli i bibera po ukusu. Kupus sitno iseckati odložiti u činiju, posoliti i rukom ga utrljati da omekša. Šargarepu i cveklu izrendati na krupnu stranu rendea. Susam i suncokret posebno ispeći u tiganju na ringli šporeta. Kupusu dodati šargarepu, prepečen susam i suncokret. Pomešati sve sastojke, dosolite ako treba , dodati ulje i sirće po ukusu. U salatu možete dodati i masline.
Dobro jutro broj 579 – Jul 2020.
