Goran Blanuša iz Ašanje kod Pećinaca, koji se s porodicom više od 20 godina bavi ovim poslom, na 100 hektara proizvode u proseku 3.500 tona, a u boljim godinama i čitavih 5.500 tona lubenica godišnje.
– Lubenica neće sazreti ako nema dovoljno sunca, a zbog velike vlage pojaviće se bolesti. Svake godine gledam u nebo, jer od vremena zavisi da li će sezona biti uspešna – kaže Nikola Pantović, bostandžija iz Radmilovića kod Knića.
S oko 19 hiljada hektara lubenica u Srbiji prosečno uberemo oko 250 hiljada tona godišnje. Polovina se proizvede u Vojvodini, a ostatak u nekoliko regiona Srbije. Proizvodnja dinja u našoj zemlji nešto je manja, ali je svakako na uzlaznoj putanji. Većina ovih slatkih plodova naći će se tokom ovog leta na našim trpezama, a manji deo i na svetskoj pijaci.
Najveći prošlogodišnji proizvođač lubenica u Jugoistočnoj Evropi, kako je prenela Beta, jeste Goran Blanuša iz sela Ašanja u opštini Pećinci, koji se s porodicom više od 20 godina bavi ovim poslom. Oni na 100 hektara proizvode u proseku 3.500 tona lubenica godišnje. Prošle godine gajio je sedam vrsta lubenica i dve vrste dinja.
Kako je rekao novinarima, na njegovom poljoprivrednom imanju beru lubenice svakoga dana od početka jula do početka novembra, a prinosi, u zavisnosti od vremenskih prilika, kreću se od 40 do 80 tona po hektaru, dok ukupan godišnji rod može da dostigne i 5.500 tona. Skoro 90 odsto proizvedenih lubenica plasiraju na domaće tržište, dok ostatak iz Ašanje izvoze u Dansku.
Izraelska dinja bilja od domaće
– Gajim izraelsku dinju. Ona je zahvalna, jer može dugo da stoji nakon branja i dobra je za transport. Ne puca kao nekadašnje domaće dinje koje su nekada naši gajili. One su odmah posle berbe morale da se prodaju. Dinja traži malo više nege, jer je češće napadaju bolesti, nego lubenice, ali se nadam da ću dobro proći, jer je rod dobro poneo – kaže Nikola Pantović.
Tu su i kupus i krompir, ako bostan podbaci
U okolini Knića lubenice i dinje se gaje na oko 15 hektara i sve je više novih zasada, a jedan od najvećih proizvođača je Nikola Pantović iz sela Radmilović. Njegova proizvodnja je na otvorenom, te rod zavisi najviše od vremenskih prilika. Prošle godine bilo je dosta kiše, a potom je zavladala velika suša.
– Lubenica neće sazreti ako nema dovoljno sunca, a zbog velike vlage pojaviće se bolesti. Svake godine gledam u nebo, jer od vremena zavisi da li će sezona biti uspešna – kaže Pantović.
U novijem talasu proizvođači uglavnom odustaju od starih sorti i orijentišu se na nove.
– Moja porodica sada gaji četiri nove sorte lubenica. To su fantazija, karistan, talisman i livija. Stižu fazno, tako da berba traje od jula pa do jeseni. Prosečni prinosi variraju od godine do godine i kreću se od 30 do 50 tona po hektaru. Cena takođe varira. Nekad je isplativo, nekad i nije. Zato smo prinuđeni, kao i svi ostali, da kombinujemo. Pored bostana, gajim kupus i krompir kako bih pokrio eventualni gubitak u jednoj od ove tri kulture i opstao – objašnjava nam ovaj proizvođač.
Kako odabrati lubenicu?
Poznavaoci lubenica kažu da postoje osnovna četiri pravila kako odabrati dobru lubenicu na pijaci.
-Ženska lubenica na strani suprotnoj od peteljke ima trag cveta veličine novčića, a muške veličine tačke. Ženske lubenice su slađe.
– Vrste koje se kod nas najčešće prodaju imaju svetle šare na zelenoj pozadini. Kod zrele lubenice šare su široke.
– Kod slatke lubenice lozica uz peteljku je suva. Zrela lubenica je na dodir masna i glatka.
– Plod zrele lubenice trebalo bi da odzvanja kada kucnete po njoj.
Priroda i tržište određuju zaradu
Pantović kaže da bi cena od 20 dinara po kilogramu bila dovoljna da ne bude na gubitku. A troškova je dosta, počevši od proizvodnje rasada koja traje do 35 dana. Treba na parceli razvući foliju, platiti radnike da posade rasad iz plastenika, nađubriti, popraviti sistem za navodnjavanje, plus tri do četiri prskanja protiv bolesti. Troškovi su konstanta, a za prihodi zavise od prirode i od tržišta. Na početku prošle godine, recimo, bile su obilne kiše i domaća lubenica je kasnila…
U opštini Žitorađa pod lubenicom je oko hiljadu hektara. Proizvođači se slažu s tim da je proizvodnja bostana skupa, jer traži dosta ulaganja, prvenstveno za navodnjavanje. Kada je navodnjavanje bolje, prinos je i do tri puta veći, te se po hektaru može ubrati od 50 do 60 hiljada kilograma. Jedina briga do kraja berbe, koja obično traje do druge polovine avgusta, jeste da otkupna cena bude optimalna.
Zanimljivo je da i lubenica i dinja traže slične uslove gajenja, te su parcele najčešće jedna do druge. Ako zbog niskih temperatura zemljišta dinja ne nikne za dvanaest dana, seme istrune, kao i kod lubenice. Optimalne temperature za rast i razvoj dinje su od 25 do 30 stepeni. Podnosi visoke temperature, kao retko koja biljka, a njena otpornost na vrućine je 1,5 puta veća od lubenice.
– Dinja ne može da uspe bez direktne sunčeve svetlosti. Oblačno i prohladno vreme joj smetaju. Za dinju je neophodno 1.200 časova direktnog sunca tokom vegetacije. Slično je i s lubenicom – priča proizvođač Nikola Pantović.
Tutankamonove semenke i Čarlsova sorta
Istorijski dokumenti svedoče o tome da se lubenica gajila u dolini Nila u vreme starih Egipćana. Tako su u grobnici kralja Tutankamona pronađene njene semenke, te se pretpostavlja da su mu bile omiljena poslastica.
Sortu koju danas najčešće jedemo je uzgojio Čarls Fredrik Andrus tek 1954. godine. Nazvana je Charleston Gray, a postala je popularna zbog veličine, oblika i ukusa. Zanimljivo je da danas gotovo sve lubenice potiču upravo od ove sorte.
Dinje su prvi put kultivisane u Iranu pre nekoliko hiljada godina. Dobra dinja mora da ima snažno izražen tropski miris, a njeno sočno meso najbolje je kada je na granici prezrelosti. Neke su toliko slatke da šećer bukvalno curi kroz koru. Dinju gurmani jedu i sa slanim jelima, recimo s pršutom ili kozjim sirom.
Riznica antioksidanasa
Iako lubenicu mnogi smatraju voćem, ona je ipak povrće i pripada porodici bundeva. Sadrži 90 procenata vode i svega 300 kalorija po kilogramu. Nutricionisti tvrde da je bostan riznica antioksidanasa, koji pomažu u sprečavanju karcinoma, kardiovaskularnih i drugih bolesti. Snižava krvni pritisak i odličan je za čišćenje organizma od toksina.
– Nije loše obrati bostan, ali ga treba i jesti. Leti će osvežiti organizam, hidrirati ga i doprineti našem zdravlju. Bogat je vitaminima A, B6 i C, magnezijumom, kalcijumom, citrulinom, likopenom. Stimuliše rad bubrega i povoljno utiče i na zdravlje srca i krvni pritisak, ublažava i različita upalna stanja – kaže dr Dragan Vasiljević, iz Instituta za javno zdravlje u Kragujevcu.
Ni dinja ne zaostaje za lubenicom kao zdravo osveženje. Znamo je kao voće koje rashladimo i rado jedemo tokom vrelih letnjih dana, a ustvari, i ona je povrće. Pripada porodici krastavaca i takođe je niskokalorična zbog visokog sadržaja vode od 90 odsto. Istraživanja ukazuju da smanjuje rizik od gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih i niza drugih bolesti. Sadrži visok nivo kalijuma, pa jedino treba umereno da je konzumiraju osobe koje uzimaju beta-blokatore, jer mogu da povećaju nivo kalijuma u krvi. I za osobe, kojima bubrezi ne funkcionišu normalno, preterano konzumiranje kalijuma može biti štetno.
B. Nenković
Dobro jutro broj 579 – Jul 2020.
