Među našim višegodišnjim drvenastim, zimzelenim i lekovitim biljkama, kleka zauzima značajno mesto. Pored uobičajenih naziva, postoje brojna imena za ovu biljku, odnosno žbun uspravnog stabla, s kupastom krošnjom, a između ostalih venja, smreka i klekovina. Kleka je poreklom s Mediterana. Raste na skoro svim kontinentima po retkim šumama, proplancima i na neobrađenom zemljištu. U Vovodini je ima u Deliblatskoj peščari, na Fruškoj gori i Vršačkim planinama, ali i širom Sjeničko-pešterske visoravni, na planini Gučevo, Zlatiboru, Zlataru i na Tari, te na području Vlasinskog jezera. Raste i na Kopaonku i Staroj planini, kao i na mnogim sušnim krečnjačkim podlogama bazofilnog karaktera.
Kleka pripada familiji Cupressaceae. Smatra se da je njeno ime nastalo od latinskih reči juniora – mlađa, i parere – roditi, rađati, jer se lanjski plod nalazi na biljci u vreme kada se obrazuje novi.
Ima razvijen, dubok i razgranat koren, što joj omogućava da dobro koristi hranljive supstance iz zemljišta. Zahvaljujući snažnom korenu, kleka se koristi i za zaštitu zemljišta od erozije.
Listovi su igličaste krute bodljikave četine. Po tri su raspoređene u pršljen oko grančica. Boja im je od svetlozelene do tamnozelene. Na licu listova nalazi se središnja bela pruga u kojoj su stome. Na preseku, četine su trapezastog oblika.
CENJENO ETARSKO ULJE
Etarsko ulje kleke dobija se destilacijom iz izgnječenih zrelih plodova. Bistro je, bezbojno do žućkastozelenkasto, posebnog mirisa. Vrlo je skupoceno. Ublažava bolove, ima antiseptičko, protivupalno i diuretičko delovanje. Koristi se za inhalacije u slučaju bronhitisa i prehlade, jer olakšava iskašljavanje. Spolja se upotrebljava u kupkama, za masažu radi ublažavanja reumatskih bolova. Deluje u terapiji bolesti zglobova, pošto u znatnoj meri prodire u tkivo i leči dublja žarišta bolesti. Ne sme se nerazređeno nanositi na kožu, već pomešano s mašću ili nekim bazičnim uljem (maslinovo, bademovo ulje, macerat nevena).
ČAJ
Kašičicu suvih zgnječenih bobica preliti s 2 decilitra ključale vode, poklopiti i procediti desetak minuta kasnije. Piju se dve do tri šoljice tokom dana (najduže 10 dana). U slučaju disajnih smetnji, može se zasladiti medom.
U maju i junu cvetovi se javljaju u pazuhu listova. Muški cvetovi su sitne rese, a ženski šišarice, mesnate okrugle zelene bobice sastavljene od tri ljuspe. Sočne su i nalaze se na kratkoj dršci.
Plod – klekinja, sličan borovnici, dozreva u drugoj godini pa na jednom žbunu kleke istovremeno ima i zelenih i zrelih bobica veličine graška.
Zrele klekinje, svojstvenog mirisa i slatkog aromatičnog ukusa, sakupljaju se od avgusta do kasne jeseni, odnosno početka zime, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se biljke nalaze i godine. Sakupljaju se tako što se pod žbun raširi prigodna tkanina ili najlon i tresu zrele bobice. Suše se prirodnim putem, na senovitom i promajnom mestu, u tankom sloju, uz često prevrtanje.
Kad su plodovi suvi, odstrane se iglice, grančice i zelene bobice, te pakuju u jutane vreće ili papirne džakove i čuvaju u odgovarajućim magacinima na drvenim policama ili na paletama van domašaja štetnih insekata i glodara.
Stručnjaci smatraju da je najkvalitetnija kleka iz Deliblatske peščare, jer sadrži i više od 3 odsto etarskog ulja.
Kleka se uglavnom koristi u narodnoj medicini. Lekoviti plodovi se koristi kao diuretik, protiv nazeba, kašlja, astme, gonoreje, vodene bolesti, dijabetesa, reumatizma… Dobra je u slučaju hroničnih i recidivirajućih zapaljenja mokraćnih puteva i za detoksikaciju organizma.
Našla je primenu i u veterini i prehrambenoj industriji. Velike količine kleke troše se za dobijanje raznih alkoholnih pića (rakija klekovača) i bezalkoholnih napitaka..
Kleku ipak treba oprezno koristiti. Ako se uzima u većim količinama, može da ošteti bubrege. Neprekidna upotreba duža od šest nedelja, a naročito nekontrolisano uzimanje, izaziva kardiovaskularne probleme i pojavu belančevina u krvi i mokraći. Bobice ne treba uzimati u trudnoći. Ulje od kleke ne sme se koristiti za unutrašnju upotrebu bez preporuke i strogog nadzora lekara.
Odvar od mladih izdanaka sa dosta iglica kleke izvrstan je za parenje oteklih i umornih nogu. Protiv čmička na oku pomaže sok od zelene kleke.
Zahvaljujući prijatnom, aromatičnom mirisu i gorkom ukusu, kao začin dodaju se sveže ili osušene bobice ribljim čorbama, marinadama, paštetama, kobasicama, umacima, varivima, kiselom kupusu, pečenom mesu, a posebno divljači.
D. Radivojac
Dobro jutro broj 556 – Avgust 2018.
