Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine obezbedio je novac za izradu studije o efikasnom smanjivanju populacije krpelja na Fruškoj gori, a takođe će u saradnji s Nacionalnim parkom i Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode u narednom periodu sprovesti i konkretnu akciju, kojom bi se smanjio broj ovih insekata na ekološki bezbedan način. Procene su da je velik broj fruškogorskih krpelja zaražen uzročnikom lajmske bolesti. Nacionalni park „Fruška gora“ u ponudi ima veliki broj izletišta i dobro obeleženih planinarskih i pešačkih staza, koje nude brojne mogućnosti za kvalitetan aktivni odmor. Međutim, boravak u prirodi nosi i rizik da izletnici budu zaraženi bolešću koju prenose krpelji. Ovi štetni insekti poznati su kao vektori mnoštva zoonotskih, tj. prenosioci su parazitarnog oboljenja, tzv. piroplazme domaćih životinja, kao i bakterije iz porodice spiroheta, Borellia burgdorferi, koja izaziva lajmsku bolest.
Fruška gora je zbog svojih klimatskih, bioloških i hidroloških osobina jedno od žarišta krpelja u regionu, a rasprostranjeni su najčešće u rubnim područjima šuma, u sloju žbunova, niskog rastinja i područjima visoke trave. Još osmadesetih godina prošlog veka utvrđeno je da je svaki treći krpelj s ovog područja zaražen, a neki poslednji podaci upozoravaju na to da bi broj zaraženih mogao da ide čak do 80 odsto. Stoga će se o suzbijanju fruškogorskih krpelja ubuduće voditi računa u kontinuitetu, istaknuto je u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine. Ovaj insekt spada u paukolike ektoparazite iz reda Id`odida, potklase Acarina. Deli se na tvrde (porodice Nuttalliellidae i Idxodidae) i meke (porodica Argasidae). Najčešće boravi na vrhu visokih trava, gde čeka prolazak životinja i ljudi na koje se posle identifikacije mirisom zakači pomoću posebnih kuka na prednjim nogama. Identifikacija se dešava uz pomoć posebnih hemoreceptora koji reaguju na hemijska jedinjenja u vazduhu. Pomoću njih, krpelj prepoznaje ugljendioksid, mlečnu kiselinu, amonijak, kao i butansku kiselinu, koja je prepoznatljiva kod svih sisara. Reaguje i na svetlosne promene (tamno-svetlo), kao i na vibracije. Njegov ubod je bezbolan, te je neophodno posle boravka u prirodi pregledati kožu celog tela. Ukoliko se ne ukloni, ovaj parazit dugo ostaje na „domaćinu“.
Krpelj živi nekoliko godina i prolazi kroz četiri stadijuma – jaje, larva, nimfa i adult (odrastao). Svaki stadijum traje oko godinu dana, pri čemu se on u svakom hrani samo jednom, uvećavajući se i nekoliko stotina puta. Larva, nimfa i adult hrane se krvlju životinja i ljudi. Rezervoar infekcije su životinje, i to najčešće sitni glodari. Krpelji su aktivni početkom proleća, sve do pozne jeseni. Osim u travi, borave na lišću, grmlju, nižem drveću do metar i po visine. Ovom insektu u proseku treba šest sati za pronalazak uboda, a jedan do dva sata da probuši kožu. Da bi došlo do zaraze, potrebno je 10 sati da siše krv. Šanse za oboljenje su male, pod uslovom da se ukloni s tela u roku od 24 sata. Ubod je uglavnom neosetan, jer on u pljuvački sadrži prirodni anestetik. Ovako može da ostane neprimećen, isisavajući krv koliko mu je potrebno i onda da ode. Od tog trenutka miruje do sledeće sezone, kada prelazi u viši stadijum. Odrasli insekti polažu jaja i time se njihov životni ciklus završava. Sledećeg proleća iz jaja se legu larve i uspostavlja se novi ciklus.
PIROPLAZMOZA KOD ŽIVOTINJA
Najopasnija bolest koju krpelji mogu preneti životinjama je piroplazmoza ili babezijaza. Naziv babezijaza potiče od vrste mikroorganizama protozoa babezija, koje uništavaju crvena krvna zrnca i izazivaju anemiju. Kao i kod čoveka, od izuzetne važnosti je pravovremena dijagnoza bolesti. Svaka preležana piroplazmoza ostavlja posledice na unutrašnje organe životinje i posredno joj skraćuje ži vot. Simptomi su slabost, povišena temperatura i tamnija mokraća. Uspešnost lečenja i nivo trajnih oštećenja jetre direktno zavise od (blagovremene) dijagnoze i kliničkog tretmana.
LAJMSKA BOLEST
Od zaraza koje krpelji prenose u Evropi, za ljude je najopasnija lajmska bolest koju izaziva bakterija Borrellia burgdorferi. Bolest koju ova bakterija izaziva prolazi bez ikakvih posledica, ukoliko se leči u ranom stadijumu. Početni znak lajmske bolesti je crveni osip koji se proširuje po koži. Osip ne izaziva svrab i bol, a može i da nestane sam od sebe neprimećen, ukoliko se nalazi na delu tela koju obolela osoba ne može da vidi. Desetak dana posle inficiranja počinju simptomi koji ukazuju na grip: glavobolja, malaksalost, bol u zglobovima i mišićima, groznica itd. Ako se ne dijagnostikuje i ne leči na vreme, javljaju se ozbiljnije tegobe artritis, hronično oticanje zglobova, oštećenje perifernog nervnog sistema, dok u 8 odsto slučajeva dolazi do poremećaja rada srca. Takođe, moguća je pojava meningitisa i encefalitisa koji se mogu prepoznati po ukočenom vratu, zaboravnosti, konfuziji, groznici i preosetljivosti na svetlost. Bolest se uspešno leči antibioticima, bez posledica.
KRPELJNI MENINGOENCEFALITIS
Krpeljni meningoencefalitis (KME) je uzrokovan virusom krpeljnog encefalitisa, koji prenose krpelji roda Idxodes persulcatus i Idxodes ricinus, a najčešće se klinički predstavlja kao meningoencefalitis. Bolest je se zonskog karaktera, jer je aktuelna u proleće i leto. U evropskim žarištima, sezona može trajati i duže, te se javlja još jedan talas epidemije u jesen. Najčešće su pogođene osobe koje dolaze u dodir s krpeljom profesionalno ili turistički, provodeći vreme na livadama i šumskim predelima. Prirodni rezervoar bolesti su šumski glodari i ptice, a novija istraživanja dokazuju da su i velike divlje životinje nosioci virusa. I krpelj može biti rezervoar, koji uz to što ostaje dugo zaražen, prenosi virus na sledeću generaciju. Virus se prenosi posle ugriza krpelja, ali i putem ingestije (pijenja) mleka. Vreme od zaraze do pojave prvih simptoma traje 8 do 14 dana. Bolest se razvija u dve faze. Prva se javlja kod skoro svih bolesnika sa simptomima sličnim gripi opšta slabost i nevoljnost, povišena temperatura, glavobolja, povraćanje, bolovi u celom telu. Posle ove faze koja traje oko pet dana, uobičajeno je razdoblje bez simptoma, koje traje 7 do 10 dana. Druga faza počinje s naglo povišenom temperaturom, glavoboljom, ukočenim vratom i povraćanjem. Češće su izraženi simptomi upale moždanog omotača (meningitični), a ređe oni zbog upale mozga (encefalitični), tj. kičmene moždine (mijelitični). Uz znakove upale centralnog nervnog sistema, javljaju se slabost mišića, vrtoglavica i pospanost.
Bolest ne mora nužno imati ovakav tok, već se može javiti samo prva faza ili odmah počinje s drugom fazom. U najtežim slučajevima dolazi do paralize disanja, delirijuma i drugih oblika poremećaja svesti (koma), sa smrtnim ishodom. Lečenje je isključivo simptomatsko.
M. Volčević
Dobro jutro broj 537 – Januar 2017.