Proizvođači se sve češće odlučuju za to da paradajz u plastenicima proizvode cele godine, a da ga istovremeno gaje i na otvorenom polju. Naročito je evidentan porast plasteničke proizvodnje u rano proleće, a u poslednje vreme i u kasnu jesen.
Ovo povrće najbolje uspeva tamo gde period s prosečnom dnevnom temperaturom od 15 Celzijusovih stepeni traje najmanje 150 dana, i gde one u toku dana mogu da dostignu do 35 stepeni. Za normalan razvoj paradajza potrebna je temperatura između 18 i 25 stepeni.
Pored temperature, paradajz traži dosta svetlosti jačeg inteziteta, zbog čega su kod nas, tokom jeseni i zime, nepovoljni prirodni uslovi za njegovu proizvodnju u zaštićenom prostoru. Svetlost je neophodna i u proizvodnji rasada. Po oblačnom vremenu, bez obzira na toplotu, paradajz sporo raste, slabo se razvija, stablo se izdužuje, a cvetovi opadaju. Najmanja dužina dana za cvetanje i zametanje plodova je desetak sati, što se kod nas dešava već krajem aprila i traje do kraja septembra. Bolja osvetljenost postiže se i pružanjem redova u pravcu istok-zapad, a biljkama je na raspolaganju i veštačka osvetljenost.
Za razvoj paradajza od velikog značaja je povoljan režim zemljišne vlage. Kritičan period za vlagu je vreme cvetanja i zametanja plodova, a traje jedan do dva meseca. Vlažnost zemljišta održava se redovnim navodnjavanjem, a ukoliko se smenjuju sušni i vlažni periodi, plod puca. U plastenicima i staklenicima voda se dodaje sistemom kap po kap, dok na otvorenom polju prednost ima zalivanje brazdama, mada se u širokoj proizvodnoj praksi najviše koristi veštačka kiša. Važno je napomenuti da je za paradajz bolje ređe, a obilno navodnjavanje, nego često, a nedovoljno, kojim se kvasi samo površinski sloj zemljišta i vlaga se dovodi do plitkih korenovih dlačica. Pored vlažnosti zemljišta, ovo povrće traži i određenu vlažnost vazduha. Idealna vlažnost vazduha za rasipanje polena je 60-70 procenata. Ovo je bitno napomenuti jer u plasteničkoj i stakleničkoj proizvodnji ona je obično veća, te je oplodnja otežana, a često i onemogućena.
Paradajz u plodoredu dolazi na prvo mesto. To znači da se đubri stajnjakom u količini 40-50t/ha. Na istoj parceli može se gajiti posle tri-četiri godine. Dobri predusevi su mu grašak, pasulj, strna žita… Posle paradajza uspevaju korenasto povrće i lukovi. Loši predusevi su krompir, paprika, plavi patlidžan, duvan i lucerka.
Đubrenje i priprema zemljišta
Paradajz se đubri stajnjakom i mineralnim đubrivima. Prirodna plodnost parcela u datim uslovima, kao i tip zemljišta, diktiraju potrebne količine stajnjaka. Orijentaciono, za jedan hektar potrebno je 40-50 tona zgorelog goveđeg stajnjaka. Ukoliko se koristi ovčiji ili živinski, ove količine valja smanjiti za tri-četiri puta. Stajnjak se unosi u jesen pod duboko zimsko oranje, na otvorenom polju, ili pred osnovnu obradu u zatvorenom prostoru. Đubrenje mineralnim hranivima je takođe potrebno jer ona utiču na ranostasnost, veličinu i kvalitet prinosa.
Za uspešan razvoj paradajz traži obilnu i pažljivo izbalansiranu ishranu. Mnogo azota potencira vegetativni porast, ali, ukoliko nije u odgovarajućoj ravnoteži s ostalim elementima, izaziva opadanje cvetova, zakašnjenje sazrevanja i trulež plodova. Fosforna đubriva utiču na povećanje prinosa i ranije plodonošenje. U zavisnosti od planiranog prinosa, tipa proizvodnje i bogatstva zemljišta u hranivima unosi se 120160kg/ha N, 180220 kg/ha P2O5, i 100150 kg/ha K2O. Polovina do 2/3 fosfora i kalijuma unose se u jesen ili rano proleće, pre zatvaranja zimske brazde, a ostali deo se dodaje pred setvu. Od ukupne količine azota jedna polovina se unosi pred sadnju ili setvu, a druga ostavlja za prihranjivanje.
Proizvodnja rasada
Rasad paradajza proizvodi se u toplim ili mlakim lejama ili plastenicima, što zavisi od vremena setve, odnosno rasađivanja. Po pravilu, kada se planira pikiranje rasada, vreme setve treba podesiti na približno pet-šest nedelja pre iznošenja u plastenik ili na otvoreno polje. U našim klimatskim uslovima, za ranu proizvodnju seje se od 20. februara do početka marta. Setva pre 15. februara nije preporučljiva zbog niskih temperatura, naročito ako se proizvodi u hladnim plastenicima. Izuzetak su tople leje, kada se može sejati i ranije, a taj rok određuje način proizvodnje za rod.
Rasad se proizvodi setvom prilično sitnog semena: u jednom gramu može biti 260-320 semenki. Klijavost zadržava četiri do šest godina. U povoljnim uslovima niče za šest do osam dana. Po kvadratnom metru leje seje se do dva grama semena, što daje oko 500 biljaka. Za ranu proizvodnju seje se gusto sa 8 do 10 grama semena po jednom kvadratnom metru. Biljke tu ostaju 10-14 dana, pa se pikiraju na rastojanju 12h12 ili 10h10cm, u drugu leju ili hranljive kocke, saksije i slično. Sve češće rasad se proizvodi u kontejnerima po sistemu zaštićenog korenovog sistema. Pikiranje rasada nije ništa drugo do presađivanje biljke s jednog mesta, gde joj je tesno, na drugo, s većim vegetacionim prostorom. Ono treba da se obavi što ranije, u fazi kotiledona, izuzev u fazi prvog pravog lista, jer se dugim držanjem u gustom usevu smanjuje potencijal za prinos. Treba imati u vidu da prvih dvadesetak dana posle nicanja nadzemni deo paradajza raste veoma sporo, ali je narednih 10-15 dana rast znatno intenziviran, dok je četrdesetak dana od nicanja rast sve brži. Iako se povećava visina, veličina listova i prečnik nadzemnog dela, svetlost se teško „probija“ do donjih listova, te oni žute i odumiru, a rasad gubi kvalitet, postaje nežan i neotporan. Posle rasađivanja, ako se iznose na otvoreno polje, biljke stradaju zbog prelaska s uslova tople leje i plastenika na uslove otvorenog polja. Da bi se rasad što bolje prilagodio uslovima koji vladaju na otvorenom polju, treba ga, kad god to uslovi dozvoljavaju, otkriti i izlagati direktnoj sunčevoj svetlosti, odnosno valja ga kaliti. Kada nema opasnosti od mrazeva, rasad treba otkriti i danju i noću.
Pikirani rasad za plasteničku proizvodnju
U plastenicima bez dopunskog grejanja ovo povrće se može saditi do mesec dana ranije nego na otvorenom polju (vremenski, to je prva dekada aprila). Za ovu proizvodnju seje se početkom februara, tako da biljke u momentu rasađivanja budu stare 60-65 dana i imaju formirane cvetne pupoljke. Obavezno se koristi pikirani rasad. Sadi se na razmak 80×40 ili u dvorede trake s razmakom 40-50 cm između redova i 80-100 cm između traka. U redu je rastojanje oko 40cm. Kod ovakve proizvodnje važno je da se zaperci, ukoliko ih ima, uklone iz pazuha listova, da bi biljka rasla samo stablom. Rasađene biljke se redovno zalivaju, okopavaju, prihranjuju i štite od bolesti i štetočina. Zalivanje je u početku ređe, svakih 10-12 dana sa 20 do 25 litara po kvadratnom metru. U vreme plodonošenja količina se povećava na 30 do 40 litara svakih pet do sedam dana. Prihranjuje se svakih 15 dana, i to od momenta sadnje. U početku se koriste NPK đubriva, 200-250kg/ha. Azotnim se biljke prihranjuju posle obrazovanja dve do tri cvetne grančice, a đubri se i u toku berbe, jednom do dva puta, sa oko 200kg/ha N.
U plasteničkoj proizvodnji neophodne su i specifične mere nege, kao što su priprema armature za vezivanje biljaka, obezbeđenje odgovarajuće temperature i vlage vazduha, pinciranje (zakidanje zaperaka), dekaptacija (zakidanje vrha biljke), pospešivanje oplodnje, uklanjanje starih listova…
Armatura se postavlja dužinom redova paradajza. Obično je to pocinkovana žica prečnika tri milimetra. Za 1.000 kvadratnih metara plastenika potrebno je više od 65kg žice za koju se vežu biljke. Vezivanje se obavlja plastičnim kanapom ili rafijom i počinje desetak dana od sadnje. U toku vegetacije biljke se obmotavaju oko kanapa, da se glavno stablo ne bi krivilo ili slomilo. Temperatura u plasteniku u toku dana treba da se kreće 20-25 stepeni, a u toku noći 15-18. Relativna vlažnost bi trebalo da bude oko 60 procenata.
Pinciranje je obavezna mera nege jer se paradajz najčešće gaji na jedno stablo. Vrh biljke uklanja se posle šeste ili osme etaže. Kod niskih hibrida on se ne uklanja jer biljka sama zaustavlja rast, te se vrh završava cvetnom grančicom. Preporučuje se da se za ranu proizvodnju i oni gaje na jedno stablo sa četiri cvetna grozda. Visoki hibridi, ukoliko se gaje na dva stabla, kasnije sazrevaju. Niski hibridi mogu se gajiti i na dva stabla, tako da na glavnom stablu postoje četiri cvetna grozda, a na drugom stablu dva, posebno kada se želi visok srednjerani prinos, a to su berbe do 15. jula. U ovoj proizvodnji se do 1. jula ubere 20-35t/ha ranog paradajza. Srednjerani prinos se kreće 55-80t/ha. Ukupan prinos može da bude 110-130t/ha.
Prilikom utvrđivanja najranijeg roka rasađivanja paradajza na otvorenom polju važan činilac su kasni prolećni mrazevi. Po pravilu, kod nas se rasađuje krajem aprila ili početkom maja. Ranije rasađivanje ima velike prednosti: ranije stasavanje na rod i veće prinose. U našim uslovima najčešće se sadi na razmak 80×50 ili 90x40cm. Gustina sadnje zavisi od sorte, sistema gajenja, plodnosti zemljišta i drugih okolnosti. U ranoj proizvodnji, kada se biljke gaje uz oslonac i orezuju na jedno stablo, može se postići veći sklop (40.000-45.000 biljaka po hektaru). Na taj način, posebno kod ranih useva, postiže se veći prinos i više plodova u vreme kad paradajz ima visoku cenu. Prvih nedelja posle rasađivanja valja ga brižljivo negovati, pre svega redovno okopavati i navodnjavati, a tokom poslednjeg okopavanja i blago zagrnuti. Kod ranog paradajza, koji se gaji uz oslonac, mora se zakinuti vrh stabla iznad treće, četvrte ili pete grane, čime se dobija na ranostasnosti.
Vreme cvetanja i plodonošenja paradajza zavisi od broja cvetnih grozdova po biljci i razlikuje se od jednog do drugog hibrida. Povećanjem broja cvetnih grozdova po biljci slabi dinamika zrenja plodova kod trećeg, četvrtog i petog cvetnog grozda.
Po prirodi, paradajz je žbunasta biljka koja se bez intervencije čoveka neprekidno grana i rađa sitne plodove koji kasno sazrevaju. Stoga se rezidbom zakidanjem zaperaka, reguliše porast i plodonošenje. U praksi se primenjuju obično dva načina formiranja stabla. Orezivanje na jedno stablo – kod visokih sorti i hibrida, ili na jedno stablo sa četiri cvetne grančice, dok se drugo, kod visokih hibrida, ostavlja na dve cvetne grančice. Uglavnom, na dva stabla se ostavljaju biljke kod bujnijih i kasnijih sorti.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 537 – Januar 2017.
