U junu počinje izuzetno značajna ispaša pčela na lipi koja je u staroslovenskom verovanju drvo života i zaštitnik kućnog praga i vatre, a u pčelarstvu bogat izvor nektara i prvoklasnog meda.
U staroslovenskom verovanju lipa je drvo – zaštitinik kućnog praga i vatre. Ono, između ostalog, ima i funkciju drveta života: na njegovom vrhu su sunce, mesec i ptice, u stablu žive pčele, a u korenju zmajevi i dabrovi. U nekim slovenskim jezicima, pa i u našim dijalektima mesec jun i dalje nosi stari slovenski naziv prema ovoj medonoši, lipanj. Za pčelarstvo ono je od izuzetnog značaja, jer cveta u junu i julu, znači, kada se završi bagremova paša, tokom dve do tri sedmice.
To je listopadno drvo prepoznatljive guste, velike krune i okruglastih listova, čija visina neretko dostiže i preko dvadeset metara. Ima dubok i veoma razgranat, razvijen korenski sistem, pa može da podnosi periodičnu sušu. Počinje da cveta kada dostigne prečnik od dvadesetak centimetara. Već tada se na jednom drvetu može naći oko 10 hiljada cvetova, da bi sa starenjem i debljanjem prečnika manjeg od jednog metra, broj cvetova narastao gotovo do milion. Zato se s pravom kaže da na jednoj lipi ima cvetova koliko na celoj livadi. Lučenje nektara zavisi od starosti i najveće je kod stogodišnjih stabala.
Lipovoj paši odgovara sparno vreme
Iskusni pčelari ne bez razloga reći će da je lipova paša najprevrtljivija, najnesigurnija. Ako za vreme medenja otpočne da duva vruć vetar, sušenje nektara iz cveta će, zbog njegove građe, biti veće i brže negoli njegovo lučenje, pa neće biti unosa. Dosta vlage u zemljištu, toplo i sparno vreme posle kiše bez vetra, povoljno je za dobre unose. Stariji pčelari to jednostavno definišu: kada je zlo vreme za srčane bolesnike, tada dobro medi. Da bi se umanjio mogući uticaj vetra, pri postavljanju pčelinjaka valja pronaći mesta koja su prirodno zaklonjena.
Velikolisna, sitnolisna, pa srebrna
U našem podneblju rasprostranjene su tri vrste lipe: velikolisna, sitnolisna i bela, ili kako se još naziva, srebrna lipa. Već u drugoj polovini juna sezonu cvetanja započinje velikolisna lipa, da bi joj se nedugo potom priključila i sitnolisna, cvetajući desetak dana. Potom ih sledi bela lipa, cvetajući obično oko 15 dana. To je veoma zahvalna medonoša, kako po količini, tako i po kvalitetu meda.
Lipov med prvoklasni je med kojeg odlikuju izvrsna zelenkasta boja, oštra ali prijatna aroma i prepoznatljivi, samo lipi svojstveni, izvanredno fini kristali kojima kristališe već nekoliko meseci po vrcanju. Zato je ovaj med i vrlo tražen, a mnogi recepti apiterapije zahtevaju upravo njega za spravljanje blagotvornih mešavina. Pašni kapacitet ove medonoše je značajan. U zavisnosti od vrste i uslova sredine, kreće se i do jedne tone po hektaru. Ako se uzme u obzir da je kretanje pčela iz jedne košnice u poluprečniku od oko tri kilometra, jednostavnim računom dobija se da je to površina od čak 2.827 hektara.
Procenat sadržaja šećera u nektaru lipe kreće se od 48% kod sitnoliste, 52% kod bele, do 58% kod velikolisne. Količina šećera koju izluči cvet za 24 časa u rasponu je od 1,95 kod sitnoliste, 2,86 kod bele do 3,21 miligrama kod velikolisne.
Pčelar pomaže i kad miruje
U našoj zemlji najpoznatije i najposećenjije lokacije su na Čerević, Sviloš, Privina glava, Bečmen, Ležimir, Ljuba, Crveni Čot, Testera i druge Fruškoj gori; Majdanpek, Blagojev kamen u Homoljskim planinama i delovi Timočke krajine.
Visina prinosa meda, i pored dobrog medenja, može biti umanjena lošim postupanjem pčelara. Tokom intenzivne paše potrebno je pre svega održavati jaka pčelinja društva u radnom raspoloženju. Pojava rojevnog raspoloženja znači istovremeno i kraj medobranju, jer pčele tada sve svoje aktivnosti usmeravaju ka pripremama za osnivanje svog novog doma. Ovo se postiže blagovremenim obezbeđenjem dovoljno velikog medišnog prostora. On mora biti zantno veći od proste zapremine, potrebne za smeštanje očekivane količine meda. Razlog leži u tome što nektar sadrži i više od polovne vode u sebi, a zreo med svega petinu. Zato pčele tokom prerade, isušivanja, prenose kapi nektara iz ćelije u ćeliju, lepezaju i tako odstranjuju veliku količinu vlage iz košnice. Za premeštanje je potrebno mnogo više prostora u saću, nego kasnije za smeštaj zrelog meda.
Jasno je da i loša ventilacija košnice nepovoljno utiče na medobranje. Pčelareva znatiželja može takođe da umanji prinos. Kada pčele intenzivno rade, neophodno ih je ostaviti na miru. Otvaranje, razgledanje, nadimljavanje i drugo, smeta vrednoj zajednici da iskoristi obilnu pašu. Neki pčelari u to vreme kod intervencija ni ne koriste dimilice, već ručne prskalice s vodom, mada su pčele u intenzivnoj paši mirne.
prof. Dejan Kreculj
Dobro jutro broj 578 – Jun 2020.
