Malina je u poslednjih nekoliko decenija igrala vrlo važnu ulogu u trgovinskoj razmeni Srbije sa svetom. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, u prvih deset meseci 2019. godine izvezeno je 95.471 tona zamrznute maline, u vrednosti od 168,7 miliona evra, što je za četiri posto više u odnosu na 2018. U ukupnom izvozu voća malina učestvuje sa 37,7 posto, s prosečnom cenom od 1,77 evra po kilogramu.
– Malina je strateški proizvod Srbije. Poznato je da je u poslednjih deset i više godina, kada je u pitanju izvoz poljoprivrednih proizvoda, na prvom mestu po proizvodnji žito, pa prerađevine, a na trećem mestu je malina – kaže dr Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i jedan od naših najvećih stručnjaka kad je voćarstvo u pitanju. – Malina je godinama na jednom od prva tri mesta, ali, u strukturi izvoza voća, godinama je ubedljivo prva.
Pandemija nije uzdrmala malinare
Da li je pandemija koronavirusa, koja je ozbiljno pogodila celu planetu i poremetila sve grane privrede, uzdrmala i proizvodnju malina?
– Malinari su imali problem s izlaskom, zbog zabrane kretanja, jer su to većinom stariji ljudi – kaže dr Zoran Keserović. – Ali, prema informacijama s terena, a često sam na terenu, proizvođači su se jako dobro snašli. Ako zbog godina ne mogu da izađu, prvo su odrađivali agrotehničke mere koje ne trpe odlaganje, a to je pre svega bila rezidba, koja je završena na vreme, kao i zaštita od bolesti i štetočina. Najveći strah bio je kako plasirati sada te proizvode, ali evo, s obzirom na to da je sad došla i uredba o otvaranju zelenih pijaca baš u vreme kad počinje da stiže voće, proizvođačima je lakše jer mogu da iznesu svoje proizvode na pijacu.
I sveža malina izvozni adut
Bez obzira na gubljenje liderske pozicije u proizvedenim količinama, Srbija je na tržištu prepoznata kao proizvođač najkvalitetnije maline u svetu. I naši skladišni i prerađivački kapaciteti u najvećem broju slučajeva imaju uspostavljene standarde i preduslove za izvoz na najzahtevnijim svetskim tržnicama.
U srednjeročnom periodu, četiri do pet godina moramo više voditi računa o profitabilnosti proizvodnje, smatra dr Aleksandar Leposavić, jedan od naših vodećih stručnjaka u oblasti poznavanja proizvodnje i prometa jagodastog voća. Dodaje da je među najvažnijim zadacima unapređenje proizvodnje i kvaliteta ploda, briga o bezbednosti hrane u proizvodnji i preradi, bolje razumevanje između proizvođača i prerađivača, pravilan izbor sortimenta, nabavka opreme, kao i reklamiranje prednosti upotrebe maline prikazivanjem pozitivnih primera iz prakse, insistiranjem na nutritivnim i lekovitim svojstvima i koristi od konzumiranja maline. Zadatak je i povećanje broja proizvoda od maline, kao i povećanje potrošnje na lokalnom tržištu i prodaja u svežem stanju.
– Do sada nismo posvećivali dovoljnu pažnju izvozu sveže maline – kaže i dr Keserović koji je poslednju deceniju posvetio promociji proizvodnje sveže maline kao izvozne šanse Srbije. – Prvi put smo u 2019. godini imali izvoz sveže maline od 4.890 tona, vredan 5,9 miliona evra, što je za 77 posto više u odnosu na 2018. godinu Razlog ovoj ekspanziji jeste ulazak nekih velikih svetskih kompanija koje hoće da se bave izvozom, jer su prepoznale da Srbija, u to vreme kad se iznosi na tržište jagodasto voće i malina, može da nađe svoje mesto u Evropi i svetu.
Ulazak jedne jake meksičke firme, koja se bavi izvozom voća po celom svetu, podstakao je naše proizvođače da se okrenu plasmanu sveže maline, ističe dr Keserović. U poređenju sa suvom šljivom, koja je nekada bila izvozni brend Srbije, a u prvih deset meseci 2018. godine izvezena je u vrednosti od 4,8 miliona evra, jasno je koliko je porastao i postao značajan i izvoz sveže maline. Cena je bila 1,2 evra, što nije malo.
Ispustili Miker, ostao pretežno Vilamet
S konstatacijom profesora Keserovića slaže se i dr Leposavić.
- Naravno da treba pratiti trendove na sve zahtevnijem svetskom tržištu, posebno tržištu svežih plodova, na kome za sada nemamo mnogo toga da ponudimo – kaže dr Leposavić – Napomenuo bih da nam je devedesetih godina prošlog veka veliki problem prilikom osvajanja ovog specifičnog, ali i ekonomski veoma značajnog tržišta svežih plodova maline, napravio zaraženi sadni materijal sorte Miker, poreklom iz Francuske i Amerike. Zbog izostanka adekvatnog prinosa, komplikovane tehnologije održavanja, povećane potrebe za ljudskim radom i, na kraju, propadanja zasada podignutih ovim materijalom, proizvođači su za duže vreme eliminisali Miker iz rodnih zasada. A da je reč o kvalitetnoj i veoma rodnoj sorti, potvrđuju primeri iz nekih novijih malinogorja, kao što je područje Sirinićke župe na Kosovu i Metohiji. Pojedini otkupljivači iz zapadne Srbije imali su priliku da se uvere u to da proizvođači maline iz Štrpca i okoline, uz ograničenu primenu hemijskih sredstava, bez problema postižu prinose od preko 30, pa čak i 35 tona po hektaru.
Vodeća sorta u Srbiji iz ovog, ali i drugih razloga jeste Vilamet, kaže profesor Zoran Keserović, ističući da je pod ovom sortom 90 posto malinjakau Srbiji.
– Postoje sorte koje se mogu izvoziti kao sveže: jedna od njih je Tjulamin, jako dobra sorta – ističe dr Keserović.- Ima sad novih sorti, u malinjacima zapadne Srbije koji proizvode na otvorenom, pa čak i u plasteničkoj proizvodnji, što je jako dobro jer znači da će sveža malina koja se proizvodi u plastenicima biti jedan od značajnih izvoznih proizvoda u Srbiji. Sorte koje se sad izdvajaju su Enrosadira, Himbo top, Erika, Tjula medžik. Razlika u odnosu na naše standardne sorte je u tome što su transportabilnije, pošto imaju krupniji plod.
Prema dostupnim podacima, srpska zamrznuta malina najviše se izvozi u Evropu – Nemačku, Austriju, Francusku. Prednjači okolina Arilja, ali i Ivanjica, Kosjerić, Požega, opštine Užice i Lučani, valjevski kraj a poslednjih godina i podrinjski, a zasadi se sve više podižu i u Zlatarskom okrugu.
Sušenje zbog bolesti i – loših navika
Po ustaljenoj navici, mali broj proizvođača posvećuje pažnju svojim zasadima posle berbe. To prouzrokuje masovnu pojavu odumiranja kako pupoljaka, izazvanih gljivom Didimella applanata, tako i sušenje celih izdanaka izazvanih gljivom Leptosphaeria coniothyrium – kaže dr Aleksandar Leposavić. – Zbog dugotrajnih kiša i hladnog vremena tokom proleća prošle godine, veliki broj proizvođača se suočio, a i sada se suočava s pojavom masovnog sušenja izdanaka. Ako se izuzme loš odabir parcele i neodgovarajuća agrotehnika, u mnogo zasada potvrđeno je prisustvo fitopatogene gljive Phytophthora rubi. Takođe, pojavio se masovno i virus žute mrljavosti lista maline (Raspberry leaf blotch virus) u Srbiji i zemljama okruženja, čiji su simptomi na listovima u ranijem periodu pripisivani štetnom dejstvu eriofidne grinje.
Pouke devedesetih godina
- Nije sramota reći da je u dugom vremenskom periodu praksa bila daleko ispred struke i nauke. U vreme razvijanja čuvenog „ariljskog metoda” gajenja, organizatori proizvodnje, a to su bile zadruge, imale su odlično organizovane stručne službe koje su u svakoj situaciji bile u mogućnosti da odgovore na zahteve proizvođača – seća se dr Leposavić. – Zbog dobro poznatih razloga, devedesetih godina prošlog veka, organizatori proizvodnje gubili su pozicije, a novoustanovljeni otkupljivači i izvoznici nisu pokazivali interes za održavanjem stručnih službi. Svoje mesto tada, a danas još izraženije, pronašli su proizvođači pesticida i mineralnih hraniva, čiji interes je pre svega trgovina. Jednom rečju, proizvođači su najčešće prepušteni sebi samima – kaže dr Leposavić.
Malinari se svake godine žale na to da nemaju, s jedne strane, garantovanu cenu države, a sa druge da nemaju berače. A, šta predlažu?
- Ono što je najbolje za te sitne proizvođače jeste da imaju hladnjaču i da se oni bave izvozom – ističe dr Keserović i dodaje da je veliko pitanje koliko tu država može da se umeša. – Ona može da pomogne oko podizanja novih tehnologija ili da na neki način podstakne izvoz, ako oseti da je to značajno za razvoj zemlje. Ali, pet posto ukupnog budžeta, izdvojeno za poljoprivredu, premalo je. Moja procena je da nam treba najmanje sedam posto. Dodajte tu cenu energenata, da ne ulazimo u to koliko zemlje u okruženju daju po hektaru, od ratarskih do voćarskih površina cena energenata je subvencionisana.
Mi se poljoprivrede setimo kad upadnemo u krizu, a o poljoprivredi treba misliti stalno i na vreme, dodaje dr Keserović.
U važnim centrima – zadruge
Svoja iskustva na istu temu iznosi i drugi sagovornik.
- Preko 95 posto proizvedenih količina maline u našoj zemlji smrzava se i skladišti u hladnjačama različitog kapaciteta – kaže dr Leposavić. – Pored domaćih, sve veći broj hladnjača u vlasništvu je stranaca s kojima vlasnici plantaža imaju različita iskustva. Nažalost, raniji pokušaji države s podrškom proizvođačima u vidu obezbeđenja sopstvenih skladišnih kapaciteta propali su i u nemalom broju slučajeva bili su predmet istrage. Takođe, udruživanje proizvođača kod nas je u priličnoj meri iskompromitovano, zbog uloge pojedinaca koji su u tome videli priliku za materijalnu ili političku korist.
Da je odnos hladnjačara i proizvođača veliki problem, potvrđuje i profesor Keserović, ali i vidi mogući izlaz:
- Izvoz nam je u poslednjih 10 do 15 godina stalni problem, zato što su proizvođači odvojeni od hladnjačara. Proizvođači nemaju akcije kod hladnjača, već se tu stalno vodi rovovska borba za profit između njih. Svojevremeno sam predlagao da se dogovore proizvođači i hladnjačari, tako da 49 posto ide hladnjačarima, a 51 posto proizvođačima, da proizvođači dobiju akontnu cenu, pa da se dobit deli kad se izveze malina. Jedino što smo uspeli, moram da priznam, preko Ministarstva za regionalni razvoj, jeste da okupimo proizvođače u važnim centrima, u zadruge. Tako je, na primer, složena zadruga „Naši voćari“ u Arilju, koja okuplja voćare iz nekoliko regiona, uspela da nabavi sopstvenu hladnjaču, i sada se sami proizvođači bave izvozom. Mislim da je to dobar način da se reši dugoročni problem između proizvođača i hladnjačara. Rešenje jeste osnivanje zadruga – kaže naš sagovornik. – Ne vidim nezadovoljstvo u 2019. godini što se tiče izvoza malina.
Zlatno doba maline i – naša šansa
Profesor Keserović najavljuje da se tek sad u svetu očekuje jako visoka cena maline i da za njihove proizvođače nastaje zlatno doba. Kako će Srbija iskoristiti ovu priliku, drugo je pitanje.
– Kad je Evropi nešto potrebno, onda za to nema prepreka, tako da sam ubeđen da će izvoz malina dobro ići – procenjuje prof. Keserović. – Evo, vidite i šta se događa s jabukom. Nikada nije imala višu cenu, sad ide za Rusiju. Srbija je jako dobro uradila što je dosta investirala u voćarsku proizvodnju i to će se tek pokazati. Upozoravao sam na to da nam agroekološki uslovi nisu dovoljno iskorišćeni, ne samo u voćarstvu, već u celoj poljoprivredi. Nažalost, nema političkog konsenzusa oko toga da je poljoprivreda strateška grana privrede.
Dr Leposavić još primećuje da se veliki broj naših povratnika iz Evrope, koju je pokrenula pandemija koronavirusa, sliva dobrim delom u poljoprivredu.
– S obzirom na prilično nepovoljnu starosnu strukturu poljoprivrednih proizvođača u našoj zemlji, povratak mladih ljudi okolnost je koja može izuzetno povoljno uticati na proizvodnju maline, ali i druge vidove proizvodnje – ističe ovaj stručnjak. – S obzirom na to da se radi o proizvodno najproduktivnijem delu populacije, kao i o činjenici da su ovi ljudi u inostranstvu imali priliku da se upoznaju sa drugačijim pristupom u organizacionom i proizvodnom ciklusu, njihovo znanje i iskustvo se, uz odgovarajuću podršku države i lokalnih samouprava, može na pravi način iskoristiti. Pored subvencija za početak ili unapređenje već postojeće proizvodnje, konkretna podrška trebalo bi da sadrži i informacije o tipu i obimu proizvodnje, mogućnosti plasmana i udruživanja i slično.
Jedna sorta – prednost ili mana
Sortiment je veoma važan činilac proizvodnje, pa se postavlja pitanje da li Srbija, kao zemlja koja je u vrhu svetske proizvodnje maline, treba da prati potrebe tržišta.
- Veoma često se u izjavama pojedinih naučnih i stručnih radnika insistira na izmeni sortimenta u našoj zemlji. – kaže dr Leposavić. – Bez odgovarajuće analize i kompletno naučno i stručno verifikovanog odgovora, kao alternativa se nude sorte koje se mogu nabaviti u privatnim rasadnicima, a koje najčešće nemaju značajnu zastupljenost u sortnoj strukturi zemalja značajnih proizvođača maline. Zna se da ni u jednoj zemlji, u kojoj malina ima ulogu makar približno koliku ova voćna vrsta ima za ekonomiju naše zemlje, ne postoji šarenilo sortimenta. U Čileu je sa 80% zastupljena sorta Heritidž, 15% Miker, 3% Čilivok, a sve druge sorte u iznosu od 2%. Slično je i u Poljskoj i drugim zemljama. U Srbiji je sa 85% zastupljen Vilamet, Miker 5%, a sve druge (Tjulamin, Glen Empl, Fertodi zamatos, Polka, Polana, Heritidž) sa 10%.
Država može mnogo da pomogne
Da li će poziv države mladim ljudima da ostanu na zemlji i posvete se poljoprivredi imati efekta, zavisi od više faktora, a najviše od spremnosti državnih institucija da prate napore ljudi da, ostajući na selu, podignu kvalitet života, a ne da se sve svede na puko preživljavanje.
- Podsticaji države odnose se na podršku zasnivanju zasada sadnicama iz registrovanih matičnjaka ili uvezenog sadnog materijala, instaliranju sistema za zalivanje i podizanje protivgradnih sistema. S druge strane, nedovoljna je podrška starijim proizvođačima, ne postoji stimulacija izvoza koja postoji u drugim zemljama. Primera radi, proizvođači maline u Republici Srpskoj u prethodnoj godini imali su subvenciju od 0,30 konvertibilnih maraka (oko 15 euro centi) po predatom kilogramu maline. Na Kosovu i Metohiji su privremene institucije proizvođačima isplatile 0,08 eurocenti po kilogramu predate maline u prošloj godini, a za 2020. godinu predviđeno je povećanje ovog iznosa na 0,12 eurocenti po kilogramu – kaže dr Aleksandar Leposavić. – Proizvođači i prerađivači maline iz Srbije u mnogo većoj meri podložni su negativnom uticaju aktuelnih dešavanja. Očigledan je problem s obezbeđenjem radne snage, nasleđeno i ne baš dobro stanje u proizvodnim zasadima maline, koja je dugo godina bila okosnica izvoza srpske privrede. Iskustvo drugih zemalja, a posebno Francuske, i njihova najava aktivnog uključivanja države u proces otkupa bi i kod nas povoljno uticala na proizvodni ciklus.
Da država može mnogo da pomogne, i da za to postoje jednostavni načini, ističe i profesor Keserović:
– Naši proizvođači treba da imaju prednost kod plasmana na tenderima, pogotovo u javnim ustanovama kakve su bolnice, škole, vojne, policijske ustanove, a ne da tamo prodajemo tropsko i suptropsko voće, narandžu i limun, kod kojih je cena skočila. Ako znamo da je malina naš strateški proizvod, onda je jasno da država podsticajima treba da doprinese i da se posade zasadi s najsavremenijom tehnologijom, s protivgradnim mrežama, navodnjavanjem. Imamo jako malo zasada u sistemu navodnjavanja i s protivgradnim mrežama, i to bi moralo da se promeni. Jedna porodica može da živi od 2 do 2,5 hektara maline, ali šta ako udari grad? Ako je zaštićena protivgradnom mrežom, to je već drugačija priča.
I. Radoičić
Dobro jutro broj 578 – Jun 2020.
