Zainteresovanim povratnicima iz inostranstava za ulaganje u vinogradarstvo i vinarstvo, kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, a posle konsultacija sa vrhunskim stručnjakom u toj oblasti docentom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Dragoslavom Ivaniševićem, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, poručuju da su ulaganja u vinogradarstvo i vinarstvo izuzetno profitabilna.
Vinogradarstvo kao radno intenzivna delatnost omogućava angažovanje većeg broja ljudi i ostvarivanje većih prihoda po jedinici površine u odnosu na većinu poljoprivrednih kultura koje se gaje u našoj zemlji. Srbija ima odlične agro-ekološke uslove za razvoj vinogradarstva.
Prema podacima Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu u periodu 2012-2018. godine, površine pod vinogradima su povećane za 35 procenata i 2018. su bile oko 34.000 hektara.
Kako navodi dr Dragoslav Ivanišević, Srbija godišnje više uveze nego što izveze vina. Reč je 10-20 miliona litara. Prema podacima dr Antona Puškarića iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, Srbija godišnje proizvede oko 38 miliona litara vina. U periodu 2012-2016. godine Srbija je godišnje izvozila 13,6 miliona litara u vrednosti 16,2 miliona dolara, dok je u istom periodu uvozila dvostruko više – 27,2 miliona litara u vrednosti od 32,6 miliona dolara. Spoljnotrgovinski bilans je nešto povoljniji 2019. godine. Srbija je izvezla 13,3 miliona litara u vrednosti 20,9 miliona dolara, dok je uvoz te godine dostigao 20,7 miliona litara vina u vrednosti od 30,8 miliona dolara.
Ministar Krkobabić posebno naglašava da su i u vinogradarstvu i proizvodnji vina na prvom mestu povećanje obima proizvodnje i poboljšanje kvaliteta vina. To se postiže udruživanjem.
– Za svaku pohvalu je što se vinari u Srbiji udružuju u rejonska udruženja za zaštitu geografskog porekla vina i što je formiran Nacionalni savez vinogradara i vinara poput onih u Južnom Tirolu. Samo udruživanjem u specijalizovane vinogradarske i vinarske zadruge, a kasnije i stvaranjem složenih proizvodno-prerađivačkih sistema, vinari će moći uspešno da se bave unapređivanjem tehnologije proizvodnje vina, ali i marketingom, koji je nužan preduslov za uspeh na svetskom tržištu. Povećanje poseda gazdinstva koje se bavi vinogradarstvom, koji sada prosečno iznosi 0,28 ha, takođe je moguće pre svega udruživanjem u zadruge, poručuje Krkobabić i naglašava da je vraćanje starog sjaja vinogradarskim i vinskim zadrugama od vanrednog značaja i za vinski turizam, izuzetno pogodnog i isplativog za seoska domaćinstva u mnogim krajevima Srbije. Vinski turizam je počeo da se razvija pre nekoliko godina, a danas je turistima u Srbiji u ponudi devet vinskih puteva i poseta oko 300 vinarija.
Raduje činjenica da izvoz vina u Srbiji neprekidno raste. Kod vina je veoma važna cena po litru. Srbija je povećala prosečnu cenu sa 0,97 evra po litru u 2008. godini na 1,48 evra u 2018. godini U poslednje vreme raste izvoz kvalitetnih vina sa kontrolisanim geografskim poreklom.
Kod nas dominiraju zapadnoevropske sorte sovinjon, šardone, merlo, kaberne sovinjon. Od starih sorti se na značajnijim površinama gaji prokupac, zatim grašac – italijanski rizling. Šansa Srbije je u novostvorenim sortama koje postaju „hit” u Evropi kao što su Probus, Sila i Morava.
-Vinogradarska proizvodnja može biti isplativa na 2-5 hektara. Ulaganja za podizanje jednog hektara vinograda su oko 15.000 evra. Ovome treba dodati i ulaganja u opremu za proizvodnju vina. Procenjuje se da je na 10 hektara vinograda potrebno uložiti još oko 150.000 evra. U vinogradarstvu i vinarstvu obrt kapitala je nešto sporiji, jer do dobijanja punog roda protekne 4 do 5 godina. Za dobijanje kvalitetnog vina potrebne su još 3-4 godine. Posle toga sledi pozicioniranje na tržištu, što nije nimalo jednostavno. Ali na kraju su efekti vrlo pozitivni, poručuje doc. dr Dragoslav Ivanišević.
U okviru vinorodne Srbije nalaze se tri regiona – centralna Srbija, Vojvodina i Kosovo i Metohija sa 22 rejona i 77 vinogorja i više vinogradarskih oaza.
Akademik Škorić ističe da i proizvođači u vinarstvu moraju menjati navike, moraju se udruživati i unapređivati znanje i tehnologije, neophodno je razvijati domaći naučnoistraživački rad i pozdravlja najavu da će država u narednih deset godina u unapređenje vinarstva uložiti 300 miliona evra.
Nacionalni tim za preporod sela Srbije zalagaće se za povećanje podsticaja za nove zasade vinograda, posebno za proizvodnju vina sa zaštićenim geografskim poreklom, kompenzaciju troškova laboratorija, subvencije za opremu i mašine. Zainteresovanim za ulaganje u vinogradarstvo i vinarstvo poručuje da će na njihov zahtev organizovati posete uspešnim specijalizovanim voćarsko-vinogradarskim zadrugama među kojima su „Trifun i Dionis“ iz Beške i „Izba vain“ iz Vele Polja, Gradska opština Crveni Krst, Niš, koje su od Kabineta za regionalni razvoj dobile podsticajna sredstva u okviru projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“. Akcija dodele bespovratnih sredstava vinagradarskim zadrugama će biti nastavljena i ove godine.
