Ako je selo Mačkat po nečemu poznato, poznato je po proizvodnji suvog mesa. Čini se da celo miriše na bukovinu, dimljenje, kobasice, pršute, sudžuke. Mislim da, od ono malo kuća što ih je u selo ostalo, svaka ima pušnicu i svoju proizvodnju. U tom selu, toj prestonici dobrog zalogaja, nalazi se i porodica Stojanović, čiji je predak Jovo, još davne 1885. godine počeo da suši meso na dimu bukovine. Od tada do danas proizvodnja nije stala, samo je postajala sve veća, sve bolja, a Stojanovići su 1992. godine prerasli u kompaniju Zlatiborac, čuvenu i van prostora Srbije.
– Kompanija je osnovana 1992. godine sa sedištem u Beogradu, dok se proizvodni kapaciteti nalaze u selu Mačkat na obroncima planine Zlatibor. Brojimo oko sedamsto zaposlenih i naša proizvodnja se prostire na više od 40 hiljada kvadratnih metara. Posedujemo četiri prodajna regionalna centra koji se nalaze u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i ovde u Mačkatu – rekla je Marina Miletić, brend menadžer kompanije, naglašavajući da Zlatiborac stalno ulaže u razvoj proizvodnje i obrazovanje zaposelnih.
– Za našu proizvodnju jako su bitni i klimatski uslovi. Naša proizvodnja se nalazi na 750 metara nadmorske visine, gde je ruža vetrova koja izuzetno povoljno utiče na proizvodnju suhomesnatih proizvoda. Zbog toga oni imaju takav ukus, a i već 140 godina svoje proizvode pripremamo na isti način – objasnila je menadžerka, navodeći da je ovo sedma generacija koja meso suši na čistom planinskom vazduhu.
– Sušenje mesa se obavlja na čistom planinskom vazduhu, dok se dimljenje vrši na bukovom drvetu. Naša kompanija proizvodi trajne delikatese, jer ona ima taj tradicionalni način pripreme. Od 2016. godine proizvodimo i polutrajni asortiman, ali naša tradicija su trajni artikli, gde imamo fermentisane kobasice: čajna, kulen i domaća kobasica. Imamo suvo meso: goveđa pršuta, svinjska pršuta, suvi vrat i imamo tanku slaninu. To su tri kategorije po kojima smo poznati – priča za Dobro jutro Marina Miletić. Da bi se došlo do tih prepoznatljivih proizvoda potrebno je imati i dobre sušare, kojih je u ovoj kompaniji oko četrdeset.
– U našoj kompaniji postoji četrdesetak sušara, koje izgledaju tradicionalno. Dole je rešetka, ispod rešetke se loži drvo, postoji određena razdaljina do mesa koje je okačeno, dimi se i suši na bukovom drvetu. Na svakoj od tih sušara postoje uređaji koji kontrolišu klimatske uslove. Imamo ljude koji su zaposleni kao ložači i njihov posao je da lože vatru, da prate situaciju u sušenju – ta situacija i tok sušenje zavisi i od veličine komada koji se suši.
– Zrenje i dužina sušenja zavise od veličine komada koji se suši. Ni jedno parče nije isto, veličina prečnika određuje koliko će se sušiti. Može sušenje biti od trideset dana pa nadalje – a to meso koje se suši mora biti izuzetnog kvaliteta.
– Mi na našim pakovanjima klejmujemo proizvode koji su samo goveđeg porekla, pogotovo što izvozimo i na tržišta koja su vrlo striktna. Pre dve godine smo učestvovali i na Sajmu u Dubaiju, i tim ljudima koji su probali naše proizvode je bilo vrlo važno da je to stopostotno goveđe meso. Goveđa pršuta je komad goveđeg mesa, sudžuk je sto posto goveđe meso, nema mešanja. Radimo i na odvajanju naših pogona, bože zdravlja imaćemo pogon koji će raditi od početka do kraja samo goveđe meso – a to suvo goveđe meso je zaostavština Mačkata, bar onih koji su u njemu ostali.
– U Mačkatu ne postoji kuća koja ne suši meso. Svi suše meso jer je klima vrlo povoljna, a i bukovo drvo daje poseban šmek – zaključila je brend menadžerka „Zlatiborca“.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
Nagrade za kvalitet
Više od 100 medalja za vrhunski kvalitet Novosadskog sajma poljoprivrede. Više od 100 medalja na takmičenju Ham and Sausage Quality Competition Nemačkog poljoprivrednog društva (DLG) na kome se takmiči više od 30.000 proizvoda iz celog sveta. Dvanaest godina zaredom „Zlatiborac” osvaja priznanje „MOJ IZBOR”, nagradu potrošača za omiljeni brend.
