Počele su kvalifikacije za petu Pekarijadu – takmičenje profesionalnih pekara 2025. Učestvuju svi talentovani pekari – profesionalci i budući pekari (učenici srednih škola) koji će imati priliku da se takmiče za prestižnu titulu najboljeg u svojoj kategoriji.
Održano je u Beogradu, zatim će 3. i 4. aprila biti u Novom Sadu, 8. i 9. aprila u Požegi, 13. i 14. u Paraćinu i 26. i 27. u Leskovcu. U septembru i oktobru biće održana polufinalna takmičenja, a u novembru veliko finale “Pekarijade” u Lesaffre pekarskom centru u Beogradu.
Na takmičenju za najboljeg pekara Srbije, prijavljeni kandidati će se nadmetati u ukupno šest kategorija. Za pekare profesionalce, predviđeno je pet kategorija: hleb, burek, štrudla, pica i kroasan, dok će najbolji mladi pekari imati sasvim novi izazov i takmičiće se u pripremanju štrudle sa makom.
Ovo jedinstveno nacionalno takmičenje u pekarskoj struci, završiće se svečanim proglašenjem pobednika i uručivanjem nagrada “Prvi među najboljima“, a nagrade su 1 000 evra u dinarskoj protivrednosti po kategorijama.
Pekarijada je mnogo više od takmičenja – to je prilika za razmenu znanja i iskustava, unapređenje zanata i promociju pekarske struke. Kandidate će ocenjivati stručni žiri koji u širem sastavu čini 35 članova.
Zatekli smo takmičare u pravljenje bureka za koji kažu da je prava poslastica. Ljubomir Pavlović, član organizacionog tima “Pekarijade” naglašava da imamo izuzetne majstore u pravljenju bureka. Na pitanje koja je razlika između pita i bureka, naš sagovornik kaže:
– Pita se radi od jedne kore i može da bude dugačka kao sarajevska pita kako je pekari zovu štap, a može da bude savijena kao potkovica. Burek najčešće ima četiri kore ako je filovan, a pet ako je prazan.
Svi uživamo u pitama sa sirom, mesom, kupusom, pečurkama, jabukama, višnjama…
– Bosanci kažu da kada tražite burek kod njih to podrazumeva samo sa mesom, a ostalo je zeljanica, sirnica. Inače, kod nas se dosta konzumira i prazan burek. Prilikom ocenjivanja majstorstva i dobrog slaganja kora, najlakše se vidi ko je majstor u pravljenju bureka, zato što nema fila. Onda se tačno vidi kako je složen burek – ističe Pavlović.
Saznajemo da je najbolje da se za burek koristi tip brašna 400, jer su kore elastičnije, bolje se ravlače i kraći je zagrižaj. Kore ne moraju da budu ni debele ni tanke, već da se nađe neka sredina, mada što je tanja kora to je bolji burek.
Mnoge domaćice često konstatuju da se kore u kućnoj varijanti često cepaju dok ih razvijaju.
– Kada razvijate kore kod kuće to je drugačije. Ili se razvija na čaršavu ili na stolu ili na dasci. Naše buregdžije koje se takmiče razvijaju koru “kroz vazduh”. Oni ne koriste oklagiju nego to rade rukama i prstima. Nema pravila koliko traje izrada bureka, ali majstori kažu od 12 do 15 tepsija na sat, ali ima onih koji rade i više komada. Kada bi majstori razvijali kore oklagijom to bi mnogo, mnogo duže trajalo. Inače, danas se najčešće koristi biljna mast i ulje zbog posta, ali najukusiji burek je ipak sa masću, mada i najteže pada na želudac – naglašava on.
Na pitanje šta čini finese bureka, Pavlović kaže:
– Najbitnije je da kora bude tanka, da nema okrajaka jer kada se kora razvuče na obodima kore da ne bude zadebljanje zato što to nakon pečenja bude tvrdo. Naravno i najbitnije je da se kore dobro slože jedna preko druge. Prvu koru spakujete u kvadrat, pa razvlačete drugu i stavite nju u prvu i tako do četvrte.
Za kraj nam otkriva da se pekarskim zanatom bavi već tridesetak godina i da i on kod kuće ponekad napravi burek, ali da on nije ukusan koliko pita koju pravi njegova supruga Branka.
Tekst i foto: Dijana Maksimović
