Za četvoročlanu porodicu Tot iz Ade na Severu Bačke, paradajz predstavlja više od hobija. Tamara i Ištvan sa decom ga uzgajaju sa ljubavlju i trude se da u ovom povrću uživaju tokom cele godine. Takođe, kako kažu za „Dobro Jutro“ želja im je bila i da drugima ponude svež i zdrav proizvod.
– Odlučili smo se za uzgajanje paradajza zato što je moj suprug Ištvan već imao iskustva sa tim. Njegovi su roditelji dugi niz godina gajili paradajz i prodavali ga na pijaci, i on je stekao neko početno iskustvo pomažući im. Došli smo na ideju da povežemo proizvodnju paradajza i zimnice i postanemo proizvođači zdrave hrane „od bašte do stola – kaže Tamara Tot.
Punih deset godina porodica Tot živela je u Indiji i upoznali su se sa načinom proizvodenje poljoprivrednih kultura u dalekom svetu.
– U Indiji se nismo bavili proizvodnjom povrća. Imali smo svoju malu bašticu koju je obrađivao naš baštovan, koji je vodio sve poslove u bašti i donosio nam zrele plodove. Ono što znamo jeste žalosna činjenica da u Indiji koriste još više pesticida u poljoprivrednoj proizvodnji nego u zapadnom svetu, barem je tada tako bilo. To je bio razlog što smo iskoristili prostor oko kuće za stvaranje male bašte, da bismo jedan deo povrća sami proizvodili bez korišćenja pesticida – po povratku u Srbiju Totovi su krenuli sa gajenjem paradajza i to je počelo slučajno i neplanirano…
– Počeli smo sa uzgojom žbunastog paradajza čije smo seme dobili od prijatelja. Oduševio nas je jer ne treba da se prska, da se vezuje i ne treba da se zalama. Ovaj paradajz je bio pravo otkriće kako za nas tako i za ostale baštovane u regionu, a zovu ga još i lenji ili kukuruzar. Ima sitnije plodove, ali veoma ukusne, otporan je i bogato rađa. Zatim smo u razmeni sa drugim baštovanima dobili semena starih domaćih sorti kao što su jabučar, volovsko srce, šljivar, kruškar, paprikar. Osim ovih starih domaćih sorti dobili smo i novije i strane sorte ali vrlo kvalitetne kao što su dunavski rubin, roma, manimejker, kao različite vrste čeri paradajza – otkriva Tamara koje sve sorte pardajza uzgajaju u svojoj bašti.
Kako ističu Totovi, za dobar paradajz neophodno je imati dobro zemljište.
– Potrebno je da je pre svega zemljište dobro nađubreno prirodnim stajskim đubrivom, da su biljke posađene na osunčanom mestu, da imaju dovoljan protok vazduha te je zato potrebno redovno kidati zaperke, naročito ako sadimo paradajz u plasteniku gde je protok vazduha slabiji. Prihrana u obliku đubriva od koprive i gaveza je veoma dobrodošla, naročito ako je zemljište osiromašeno mineralima ili nedovoljno nađubreno – naglašava naša sagovornica, ne krijući da se paradajzu u njihovoj porodici najviše raduju deca.
– Tehnički, paradajz nije povrće nego voće. Zato je najčešće prisutan kao osnovni sastojak u salati, naročito u letnjoj sezoni. Naša deca često jedu čeri paradajz kao trešnje sa grane. Naravno, to je samo početak poslastica koje možemo pripremiti od paradajza, a koje uključuju paradajz sok, paradajz sos, kečap, paradajz čorbe i supe, sataraš, punjeni paradajz, itd. Jedan sportski trener mi je rekao da je važno piti dve do tri čaše paradajz soka na dan, uz obrok ili posle obroka, radi održavanja optimalnog nivoa energije i imuniteta, uz napomenu da paradajz sok ne treba biti sasvim ugušćen, znači da se vidi da ima vode na vrhu flaše, gde se, kaže, zadržavaju svi nutrijenti – i ta zdrava hrana je budućnost Srbije.
– Proizvodnja zdrave hrane je moguća, nije neka utopija ili nedostižan cilj. Ipak, potrebna je volja, znanje i želja da se živi zdravije, da se potomcima ostavi zemlja koja nije osiromašena ili uništena hemijskim otrovima – kaže na kraju razgovora za „Dobro Jutro“ Tamara Tot.
Tekst: Srećko Milovanović
