Gde god se poznati cvećar Saša Anđelković, iz sela Vinarce, kod Leskovca, pojavi na pijaci sa svojim rascvetalim ciklamama, primulama, ranukulusom, oko njega se odmah sjate potencijalne mušterije da kupe neko od ponuđenog cveća. Većina njih se obično zadrži ispred ranukulusa, u narodu poznatijeg kao engleska ruža, bezuspešno pokušavajući da izaberu koren sa najlepšim cvetom. Na kraju, ipak, potraže Sašinu pomoć koji im obavezno da i savet kako da neguju ovu biljku, ističući da nije zahtevna za održavanje i da može njihovu kuću neprestano da krasi u narednih pet do šest godina.
On je ovo cveće u svoj proizvodni asortiman uvrstio pre skoro četiri godine i nije se pokajao, jer je svojom lepotom i gracioznošću odmah utrlo put do kupaca.
– To je gomoljasta biljka koja svake godine isteruje cvet u rano proleće. Mnogi je smatraju prolećnim biserom s obzirom na to da najranije cveta -kaže Saša, koji englesku ružu proizvodi iz rasada nabavljenog krajem avgusta, početkom septembra. Kada ga zasadi sledi nega u vidu redovnog zalivanja, prskanja i održavanja idealne temperature u plastenicima neophodne za njegov normalan rast i razvoj.
– Rasad ne proizvodim zato što je klijavost jako problematična – ističe Saša.
Proizvodnjom cveća se bavi gotovo čitavog života i ni u jednom trenutku mu nije dosadilo. Naprotiv, ta ljubav koju gaji prema cveću još od detinjstva mu je stalno davala podstrek da napreduje u cvećarskom poslu. Danas cveće uzgaja u plastenicima postavljenim na oko hiljadu kvadrata, dok je grejanje instalirao na petsto.
Na početku bavljenja ovim poslom imao je mnogo problema sa kupovinom kvalitetnog semena i rasada za proizvodnju, jer ga na tržištu nije bilo dovoljno. Ozbiljnijom proizvodnjom cveća počeo je da se bavi sadeći petunije, a potom je proširio proizvodni asortiman muškatlama, begonijama, surfinijama.
Iako je skoncentrisan na prodaju cveća iz osmomartovskog programa, misli ovog leskovačkog cvećara već su okrenute i ka drugoj i trećoj sadnji cveća za prolećnu prodaju, a gde će se pored muškatli i begonija, naći surfinije i dalije, ali i cveće vinka koje je poslednjih godina veoma traženo zbog otpornosti na visoke temperature.
Tekst i foto: Gordana Nastić
