Početkom aprila na stručnom skupu koji je organizovala Delegacija nemačke privrede u Srbiji, rečeno je da je biomasa najveći potencijal Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije, koji još uvek nije dovoljno iskorišćen ili se eksploatiše uz veliko rasipanje energije. Naša zemlja još nije uvela podsticaje za građane koji se opredeljuju za ovakvu vrstu grejanja, a ni biomasa nije počela da se koristi u većoj meri u srpskim toplanama. Ipak, preduzimaju se koraci da se uredi i razvije tržište, poput izrade pravilnika koji će garantovati kvalitet proizvoda od biomase ili uređaja za njeno korišćenje. Nemačka već podržava razvoj tržišta bioenergije u Srbiji kroz poseban razvojni program i povoljne zajmove, dok bi nemački privrednici mogli da ponude znanje i tehnologiju srpskim kolegama, s obzirom na to da ova zemlja prednjači u oblasti obnovljivih izvora energije.
– Najveće mogućnosti Srbije u obnovljivim izvorima energije leže u biomasi, čiji potencijal se procenjuje na 3,4 miliona tona ekvivalenta nafte – rekao je direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji Martin Knap.
On je na skupu koji je organizovan uz podršku nemačkog Ministarstva privrede i energetike rekao da se u Srbiji mnogo koristi drvna biomasa, a manje poljoprivredna biomasa. Podsetio je i da Nemačka kroz DKTI program Nemačke agencije za međunarodnu saradnju (GIZ) podržava razvoj tržišta biomase u Srbiji, a od 2014. godine kroz zajmove Nemačke razvojne banke u vrednosti od 102 miliona evra, podstiče uvođenje biomase kao energenta u toplane.
Na skupu su učestvovali stručnjaci iz Srbije i Nemačke, kao i predstavnici pet nemačkih preduzeća, koji su razgovarali s predstavnicima srpskih kompanija i institucija.
– Potencijal za saradnju je izuzetno velik. Nemačka je naš drugi najbitniji spoljnotrgovinski partner, a u ovoj oblasti, saradnja je veoma bitna u prenosu znanja i tehnologija, s obzirom na to da je Nemačka lider u sferi obnovljivih izvora energije – rekao je Danilo Šuput iz Delegacije nemačke privrede u Srbiji, i dodao da je skup organizovan i zbog velikog interesovanja srpskih privrednika.
Mogućnosti i prepreke
Rukovodilac Grupe za održivo korišćenje prirodnih resursa u Ministarstvu poljoprivrede i zaštitu životne sredine Slobodan Cvetković rekao je na skupu da postoji značajan potencijal u poljoprivrednoj biomasi u Srbiji.
On je dodao da u Srbiji nastane oko 12 miliona tona biljnih ostataka godišnje, ali da samo trećina može da se koristi za proizvodnju energije zbog održavanja zemljišta, dok se stočni fond kao potencijalni izvor biogasa uglavnom smanjuje.
Cvetković je rekao i da se mala količina zemljišta u Srbiji upotrebljava u energetske svrhe i dodao da se u Nemačkoj koristi više od 20 odsto obradivih površina. – Tek smo na početku razvoja potencijala za ovakvu vrstu energije – naglasio je on.
Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić rekao je da je udeo drvne energije u ukupnoj finalnoj potrošnji u Srbiji u 2014. bio 15,1 odsto, tj. da je taj energent bio treći prema potrošnji, posle nafte i njenih derivata i električne energije.
On je dodao da se u Srbiji godišnje potroši 7,8 miliona kubnih metara drva u energetske i druge svrhe, od čega 81 odsto u domaćinstvima. Naveo je i da 1,1 milion domaćinstva u Srbiji koristi drvo kao glavni energent, ali na način koji nije efikasan i da se sada mnogo radi na promeni tog stanja, uključujući donošenje pravilnika koji će garantovati kvalitet energenata i efikasnost uređaja.
Glavonjić je rekao da raste potrošnja drvne biomase, jer je reč o isplativom i pogodnom energentu, kao i da se ona mnogo koristi za proizvodnju peleta, sečke i drvnog uglja.
– Poslednjih godina potrošnja i proizvodnja peleta su u porastu, iako naša Vlada za razliku od zemalja reigona još nije donela podsticajne mere za korisnike uređaja za pelet – istakao je Glavonjić.
Kao prepreku za veće korišćenje peleta naveo je visok porez na dodatu vrednost od 20 odsto, dok stopa za drvni ogrev i gas iznosi 10 odsto. Dodao je i da su Ministarstvo rudastva i energetike i Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine saglasni da je neophodno smanjiti tu stopu, tj. izjednačiti je za pelet i ogrevno drvo, ali da glavnu prepreku predstavlja Ministarstvo finansija.
Glavonjić je rekao da Srbija kasni za zemljama u regionu i u korišćenju biomase u toplanama i izrazio nadu da će se u naredne dve-tri godine i u našoj zemlji upotrebljavati ovaj energent.
– S obzirom na to da je cilj Srbije da poveća udeo obnovljivih izvora energije sa 21 odsto iz 2009. na 27 odsto u 2020, planira se da biomasa učestvuje u proizvodnji električne energije sa 100 megavata, a u toplotnoj sa 49 kilotona toplotne energije – zaključio je Glavonjić.
Zvanični podaci
Procenjeno je da se svake godine proizvede ukupna količina od 12,5 miliona tona biomase u Srbiji, od čega u Vojvodini 9 miliona tona (72 odsto). Od ove količine, jedna četvrtina biomase može da se koristi za zaoravanje ili kao prostirka za proizvodnju stajnjaka radi povećanja plodnosti zemljišta, druga za proizvodnju stočne hrane, treća za proizvodnju toplotne energije i preostala četvrtina za ostale svrhe. Od ukupne količine biomase namenjene u toplotne svrhe od 2.794.000 tona, može da se uštedi ekvivalentna količina od 948.600 tona ekstralakog ulja za loženje. Ista količina dizel-goriva troši se u celokupnoj poljoprivrednoj proizvodnji u Vojvodini.
Podaci su uzeti iz studije „Potencijali i mogućnosti briketiranja i peletiranja otpadne biomase na teritoriji Pokrajine Vojvodine“ Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine AP Vojvodine iz 2007. godine.
M. Volčević
Dobro jutro broj 544 – Avgust 2017.
