PROLEĆE U TRAVNJAKU
Travnjak u proleće uglavnom ne pruža lepu sliku. Zima je učinila svoje. Trave su, kao i ostala vegetacija, više meseci bili na meti kiši, snegu, ledu, vetru… Iako otporni na ćudi vremena, travnjaci ipak u proleće pokazuju da su ih vremenski i nevremenski šokovi i te kako oštetili. A čim se ukaže sunce i krenu sokovi, vidi se „zimski javašluk“.
Da bi se ova slika što pre popravila i travnjaku vratio lep izgled koji će biti ponos svakog domaćina, valja prionuti na posao. Nije težak, ne zahteva ni puno truda, ni para.
Organska đubriva fine granulacije
Prvo što treba da uradimo je da ga detaljnije pregledamo. Posle toga grablje u ruke i sakupiti sav otpad. Ima tu đubreta koje ostavi ljudska ruka i koje treba baciti u kontejner, suvih nadzemnih delova pa čak i čitavih busena trave, negde mahovine i to sve valja odneti u kompostarnik. Iako je organski otpad i može poslužiti kao đubrivo, ne treba ga ostaviti na travnjaku, jer se sporo razgrađuje. Tek posle ovih poslića travnjak postaje zapravo „vidljiv“. Vide se mala i velika ćelava mesta, proređeni i eventualno bolesni delovi.
Sledeća etapa je đubrenje. Organsko ili blago mineralno đubrivo se može rasuti po površini, kako bi postojećoj travi dalo snage za brži rast, bokorenje i omogućilo lakši oporavak. Količine nisu strogo određene, ali pazi se da se ravnomerno rasporede po čitavom travnjaku.
Organska đubriva moraju da budu fine granulacije. Najpreporučljivije je da granule budu veličine zrna graška, i najčešće se upotrebljava peletirani pileći stajnjak. U stvari, u obzir dolazi sve sem klasičnog stajnjaka. Organsko đubrivo, bez obzira na to da li je čvrsto ili tečno, će nahraniti biljku i obnoviti humus o jednom trošku, što je i najbolja kombinacija.
„Provetravanje“ kad prođu mrazevi
Efikasni su i kompost i glistenjak. Prvim zalivanjem, ili posle prve kiše, fino usitnjeno organsko đubrivo se rastapa, i tone u zemlju ka korenu. Od čvrstih mineralnih đubriva preporučuje se KAN, jer je on namenski formulisan za pšenicu kojoj su trave bliski rođaci, pripadaju istoj familiji. Tečna đubriva koja su obogaćena mikroelementima su odlično rešenje. Preporučuju se kombinacije koje se koriste za đubrenje zelene salate i kupusa. Isto kao organsko, i mineralno đubrivo mora da tone ka korenu. Ukoliko primetite da su se granule zadržale na površini još dva do tri dana posle razbacivanja, travnjak treba zaliti kako bi se rastvorile i što pre pomogle travi.
Posle uklanjanja đubreta i filca, otkriće se i mesta na kojima nema trave. Ta „ćelava mesta“ se mogu sanirati na više načina, što, uglavnom, zavisi od njihove površine i rasprostranjenosti. Ukoliko ima par malih ćelavih „oaza“, velika je mogućnost da će se vremenom same popuniti. Puno takvih, golih mesta, zahteva ljudsku pomoć. Ona se moraju ili podsejati istom travnom smešom kojom je zasnovan travnjak, ili na njih „usaditi“, transplantirati već oformljen busen iste travne smeše. Travni tepih se ukraja tako da bude u ravni s ostatkom travnjaka i sve se svodi na iskopavanje rupe i njegovo poleganje u nju. Posle postavljanja, tepih valja malo ugaziti da se što pre uspostavi veza s postojećom zemljom. Ako ne štrči mnogo, takva mesta mogu da se popune raznim cvetnicama, šibljem, žbunjem…Metoda ima dosta, a vaše je da izaberete najprikladniju.
Kada se gazi, travnjak se sabija. Zimi je to intenzivnije, jer je vlažan. Sabijen loše provodi vazduh, koji je korenu potreban, tako da je neophodno uraditi još jedan posao koji se zove provetravanje ili aeracija. Nije teško, a za travnjak može da bude veoma korisno. Uzme se običan štap, ili drška od metle, naoštri i markira na 10 cm od vrha kako bi se označila dubina. Tako pripremljenim alatom buše se rupe po travnjaku. One treba da budu oko 15 do 20 cm jedna od druge, i bušenje može biti nasumično. Posao je obavljen kada se izbuši ceo travnjak. Radi se samo kada se ne očekuju kiša i jači mraz, jer voda koja se nakupi u rupama može da se smrzne i uništi koren gajene trave.
Zalivanje i prvo košenje
Kao i sve druge biljke, trava traži zalivanje. Zaliva se posle đubrenja i podsejavanja i to prskalicom koja pravi kapi nalik finoj kiši. U slučaju da je izostalo đubrenje i podsejavanje, akumulirana zimska vlaga će biti dovoljna za normalan početak vegetacije trave. Ipak, tokom vegetacije travnjak valja zalivati po potrebi.
U negu travnjaka se ubraja i redovno košenje koje podstiče rast i bokorenje trave. Prvo prolećno košenje pada u vreme kada trava poraste petnaestak cm. Tada se skraćuje za trećinu, odnosno ostavlja se visina od 8 do 10 cm od zemlje. Ukoliko je bilo potrebe za podsejavanjem ili transplantacijom, a te mlade biljke još nisu dostigle pomenutu visinu, valja odložiti košenje dok i te mlade trave ne ojačaju. Dalja nega podrazumeva zalivanje i naredna košenja. Zalivanje je posebno važno, jer noževi kosačice nisu u stanju da preseku suve vlati, već ih čupaju i opet stvaraju gola mesta.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
