ARTIČOKA UŠLA U NAŠE KUHINJE, A MOŽE I U BAŠTE
Artičoka, bilo kao jednogodišnja ili višegodišnja biljka, može da se uspešno gaji i u našem podneblju, a činjenica je da se sve više koristi u našim kuhinjama. Od nje se spremaju čorbe, salate i kuvani specijaliteti, a poznata su hranljiva i lekovita svojstva „zelenog dijamanta“, kako artičoku nazivaju u Turskoj. Od ovog povrća, mediteranskog porekla koriste se cvasti, lišće i seme.
– Optimalna temperatura nicanja semena artičoke je od 15 do 25 stepeni, dok je odgovarajuća temperatura za rast biljke od 18 do 22 stepena C. Dobro podnosi niske temperature ukoliko ima snežnog pokrivača. Izmrzava na minus 10 stepeni. Ako nema snega, a očekuju se niske temperature, treba je zagrnuti sitnom zemljom. Najbolje uspeva na dobro osunčanim terenima, dok u zaseni daje manje prinose. Ima velike potrebe za vodom, te je za siguran prinos neophodno navodnjavanje – ukratko nas uvodi dipl. inž. agronomije Valentina Kovačević iz PSSS Kragujevac u „tajne“ uzgoja ovog egzotičnog povrća.
Za sto kilograma glavica 1,9 kg azota
– Artičoka najbolje uspeva na dubokim, plodnim i srednje teškim zemljištima sa dobrim vodno-vazdušnim režimom. Odgovara joj neutralno zemljište gde je pH 6,4 do 7. Ukoliko je jednogodišnji usev, gaji se u plodoredu, a najbolji predusevi su joj strna žita i širokolisne okopavine. Na istom zemljištu se može gajiti posle tri do četiri godine.
Pre zasnivanja zasada potrebna je osnovna obrada zemlje na dubini od 30 do 40 centimetara. Osnovnu obradu obaviti obavezno u jesen, uz dodavanje organskih i mineralnih đubriva i uz obavezno zaoravanje žetvenih ostataka. Pred zasnivanje useva artičoke neophodno je obaviti predsetvenu pripremu, kako bi se zemljište usitnilo i poravnalo i sačuvala akumulirana zimska vlaga. Potrebno je uneti NPK đubrivo i pesticide. Ne preporučuje se direktno unošenje stajnjaka kod gajenja jednogodišnjih useva, jer ona povoljno reaguje na stajnjak iz prethodnog useva. Kod višegodišnjih useva uz osnovnu obradu treba uneti neko organsko đubrivo, kompost ili stajnjak i to od 50 do 70 tona po hektaru. U predsetvenoj pripremi uneti od 400 do 600 kilograma NPK đubriva po hektaru – kaže dipl. ing. Kovačević.
Procena je da je za 100 kilograma glavica artičoke potrebno 1,9 kilograma po hektaru azota, 0,3 kilograma fosfora i 2,4 kilograma kalijuma. Startne količine fosfora i kalijuma unose se dublje u zemljište, a ostatak se dodaje u više navrata tokom vegetacije. Prva je prilikom prekida mirovanja, malo pre formiranja cvetne stabljike, druga za vreme pojave prvih glavica, a treća pre glavne prolećne berbe.
Vreme za sadnju zelenih reznica
– Ova biljka može da se razmnožava setvom, vegetativno zelenim reznicama i reznicama rizoma sa spavajućim pupoljcima. Iz semena se dobijaju nove biljke, a ovaj posao treba obaviti krajem aprila i početkom maja. Međuredno rastojanje je 70 centimetara, a između biljaka je od 5 do 10 centimetara. Setva se obavlja na dubini od 4 do 6 centimetara. Za jedan hektar potrebno je oko 4 kilograma semena.
Kada se radi o razmnožavanju zelenim reznicama, one se mogu prethodno ukorenjivati na gredicama u plasteniku. Sade se početkom marta ili aprila, ili u jesen nakon prvih kiša. Razmnožavanje uzgojem rasada je retko.
Vegetativno razmnožavanje iz zelenih reznica sa spavajućim pupoljcima je češće, a veoma retko deljenjem busenova. Osim odgovarajuće prihrane, neophodno je navodnjavanje i to u prvim fazama rasta, a naročito ako je razmnožavanje obavljeno vegetativno. Voda je potrebna i u fazi pune vegetacije ako su duži sušni intervali. Berba lišća počinje kada ono dostigne dužinu od 20 centimetara i ono se uglavnom koristi za destilaciju i sušenje za čajeve. Glavice se beru kada spoljni listovi tek počnu da se odvajaju od srednjih, a unutrašnji su još zatvoreni – kaže Kovačević.
Glavice koje su namenjene preradi beru se bez drške. Tokom zime rast glavice je usporen, ali u proleće kod višegodišnjih zasada berba može da se nastavi. Neke kasnije sorte od marta do maja beru se čak do šest puta, a ukupno 25 puta sukcesivno. Glavice treba pakovati u plitke gajbe i to po jedan red. Ako su u pitanju veći zasadi, odnosno prinosi, praktikuje se pokrivanje perforiranom folijom i vodeno hlađenje, kako plod ne bi dehidrirao. Profesionalni uzgajivači artičoku čuvaju u hladnjačama na 0 stepeni i u uslovima sa više od 90 odsto relativne vlažnosti vazduha. U takvim uslovima artičoka može da ostane sveža i do mesec dana. Ako se gaji iz hobija, plod ostaje svež nekoliko dana na temperaturi od 2 do 4 stepena.
Antioksidans iz lista, ulje iz semena
Koren artičoke je dubok i razgranat. Lišće koje čini rozetu ima dlačice, a svetlo ljubičasti cvetovi su skupljeni u glavicu. Sveža može da se jede cvetna loža očišćena od listova, koji se ljuskaju. Ekstrakt od lišća, koje je dobar antioksidant, služi za pravljenje alkoholnih i bezalkoholnih pića, zatim u farmaciji za kreme, a potom i za zaslađivače ili sušeno za čaj. Lišće može da se koristi i za silažu u ishrani mlečnih koza. Cvetovi su bogati nektarom pa su dobri za pčelinju pašu. Seme artičoke bogato je uljem.
Artičoka se sve više koristi u ishrani zbog svojih lekovitih svojstava, jer podstiče rad jetre. Dobra je protiv masnoće u krvi, jer sadrži visok procenat cinarina, koji podmlađuje ćelije i štiti jetru. Delotvorna je za pravilan rad žučne kese, za dobar rad creva, reguliše šećer u krvi i obiluje vitaminima, kao i magnezijumom i gvožđem. Snižava krvni pritisak, štiti srce i poboljšava zdravlje kože.
Isplativa i na malim površinama
Površine pod artičokom nisu presudne, ako se gleda profitabilnost, jer je jednako isplativa i na malim površinama. Ovo povrće nije mnogo zastupljeno na domaćem tržištu, te je plasman u malim količinama gotovo zagarantovan. Jedina njena mana je što se glavica teško ljušti.
Piše: Biljana Nenković
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
