NA POČETKU PROLEĆA
Neredovno đubrenje najviše pogađa drvenaste biljke, posebno voćke, jer se greške teško ispravljaju i potrebno je da prođe više godina dok stabla ne nadoknade propuštene „obroke“. Zato bi valjalo na đubrenje misliti pre, ili na samom početku vegetacije i obaviti takozvano prolećno đubrenje.
Početkom proleća, pred cvetanje, voćkama je potreban azot. Ovaj makroelemenat se unosi i posle precvetavanja zbog dobrog porasta, većeg broja i krupnijih plodova. Ali, pre nego se odlučite na đubrenje voćnjaka, dobro je da uradite analizu zemljišta. Svaki savet bez analize je okviran i može biti čak i štetan. Važna je i pH vrednost, odnosno kiselost zemljišta da bi se pravilno odabrala najbolja formulacija kao i količina đubriva.
Kod nas se obično od azotnih đubriva koriste ona s oznakom KAN, AN, SAN, UREA itd. KAN je skoro pa neutralan što se tiče pH vrednosti, pa se više koristi i preporučuje, dok je UREA poznata po tome da zakišeljava zemljište, što nije dobro, osim ako voćnjak nije podignut na jako baznoj podlozi pa je neophodno da ga zakiselite. KAN ima 27 procenata azota, a UREA 46 % te valja više pažnje obratiti na količine. UREA može biti i opasna, jer može da spali fine žilice korena.
U proleće se ne koriste đubriva NPK formulacije pa popularne tri petnaestice treba skloniti u stranu.
Ako niste u mogućnosti da uradite agrohemijsku analizu zemljišta iz voćnjaka, preporuka je da se oslonite na okvirne količine đubriva. Pa tako, oko sadnica starih jednu i dve godine se „baca“ oko jedna do dve šake, tj. 50 do 100 grama đubriva. Oko voća koje je u rodu se raspe od 300 do 500 grama, tačnije zemljište se ravnomerno „posoli“ u površini koju pravi podnevna senka krošnje. Za stare i robusne trešnje, na primer, nekih godina ni 10 šaka, odnosno pola kilograma nije prevelika doza.
Pravilo je da se voćke đubre pred pred kišu i pred cvetanje. Ako se čini da padavina neće biti nekoliko dana, dobro bi bilo da se, posle rasturanja, granule plitkom obradom unesu u zemlju. U suprotnom, dobar deo azota iz đubriva će ispariti u vazduh pa od njega nema koristi, samo je bačeno uzalud.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
