U Šumadiji se tradicionalno najviše sade jabuka i šljiva. Preporuka našeg sagovornika je da se kod jabuke obavlja gusta sadnja, koja podrazumeva do četiri hiljade sadnica po hektaru. Jabuka spada u jedno od profitabilnijeg voća, jer rod po hektaru, uz primenu svih agrotehničkih i zaštitinih mera i uz pomoć struke, može da dostigne i 90 tona. Za uzgoj jabuke navodnjavanje je postalo skoro strandard, dok su protivgradne mreže više nego poželjne.
– Kod formiranja zasada šljive obično se u ovim krajevima sadi od 500 do 800 sadnica po hektaru. Ulaganja u ovu voćnu vrstu su manja nego kod jabuke, protivgradne mreže su retke, pa je rizik veći – zaključuje Veroljub Kačarević.
– U prolećnoj sadnji voća treba obratiti pažnju da, ako je bilo, obilnih kiša, treba sačekati da se zemlja prosuši. Martovski termin sadnje nosi i svoje rizike, baš zbog nepredviđenih vremenskih uslova, zbog kojih bi moglo da dođe do slabijeg prijema sadnica ili prevremenog kretanja vegetacije, pre nego što se koren učvrsti.
Pre sadnje potrebno je obaviti pripremu zemljišta, a rigolovanje je uvek dobra opcija. Jame je najbolje iskopati nekoliko nedelja pre planirane sadnje. Sadnice se kontrolišu i pregledaju na licu mesta, na parceli, a koren posle skraćivanja na oko 30 centimetara od vrata korena, trebalo bi potopiti u kašu od po jednog dela goveđe balege i vode, i dva dela gline ili zemlje.
U smesu se može dodati i neki fungicid zbog dezinfekcije. Koren sadnica, koje su izvađene iz trapa, treba potopiti u vodu najmanje 12, a najviše 24 sata. Tako će im se povratiti svežina. Takođe, prekontrolisati da sadnice nisu mehanički oštećene, da nisu izmrzle, osušene ili da nemaju znake bolesti ili napade štetočina.
Koren treba lepo, zrakasto položiti i rasporediti u jamu, da što više žila nalegne na zemlju. Tako će imati bolji kontakt sa zemljom. Đubrivo koje se stavlja u jamu treba prekriti slojem zemlje, da ne bi imalo kontakt sa korenom. Ako se to desi, može doći do oštećenja i sadnica ima male šanse da se primi. Kada je sadnja obavljena, sadnica se zalije. Potom se oreže, bolje reći skrati, pre nego što krene vegetacija i na kraju obaviti zaštitu fungicidima kako bi se mladice zaštitile od patogena – savetuje Kačarević.
Tekst i foto: Biljana Nenković
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
