Prvi setveni rok za rasad celera u toplim lejama počeo je je početkom marta, a zatim mu predstoji pikiranje nakon formiranja prvog lista. Drugi rok za setvu je kraj marta i početak aprila i ona se obavlja u hladnim lejama. Ovaj rasad se ne pikira.
Proizvodnja rasada celera spada u jedan od najvećih povrtarskih izazova. Seme celera je najsitnije od svog povrća, teško i neujednačeno klija. Potrebno je mnogo strpljenja, truda i znanja da se proizvede kvalitetan rasad, koji će od sredine maja biti iznet na njive, kada obrazuje 6 do 7 listova i kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva.
Avantura Miroslava Nikolića iz Balosave
Povrtari i rasadničari uglavnom kroz praksu saznaju sve ćudi ovog semena. Miroslav Nikolić iz Balosave kod Knića pre nekoliko godina upustio se u avanturu proizvodnje rasada celera.
– Zaista je avantura, jer ovo seme ima svoje ćudi. Teško niče, a rasad se posle još teže održava do iznošenja na otvoreno. Potrebna je stalna kontrola temperature, vlage i svetlosti. Dovoljno je pogrešiti u samo jednom malom koraku i rasad će, ili požuteti, ili previše izrasti i biti slab. Ono što smo naučili je da su potrebna kvalitetna semena, sterilni supstrati, besprekorna higijena u toplim lejama, zaštita od samog starta i ujednačena temperatura prilikom nicanja – kaže Miroslav Nikolić.
– Da bi seme celera što brže proklijalo, poželjno je da kontejneri nekoliko dana budu u komorama za naklijavanje, jer u njima mogu da održavaju optimalnu temperaturu i vlagu. Preporučuje se kontejnerski način setve, jer će rasad tako imati podjednak prostor, što će kasnije omogućiti ujednačen porast mladih biljaka.
Električna ćebad ispod kontejnera
U komorama za naklijavanje optimalni su temperatura od 25 stepeni i potpuna zasićenost vazduha vlagom. Nakon nekoliko dana se premeštaju u tople leje u kojima je potrebno održavati ujednačenu temperaturu i vlažnost. Pošto seme sporo klija i niče, pre setve bi ga trebalo potopiti u vodu čija je temperatura 20 stepeni i tako bi trebalo da odstoji na svetlu dan – dva – dodaje Nikolić.
I tu, kažu rasadničari iz okoline Knića, nastaje novi problem. Miloljub Milojević iz Oplanića napominje da se zbog toga retki usuđuju na proizvodnju rasada celera. On proizvodi rasad paradajza, paprike, krastavaca, ali kaže da je celer najteži.
– Za celer je najviše od svog povrća potrebna ujednačena temperatura. Nakon iznošenja iz komora za naklijavanje i formiranja prvog lista, potrebno je da dnevne temperature u plasteniku budu 18 stepeni. Noćna ne bi trebalo da je niža od 12 stepeni, a to je teško postići klasičnim grejanjem plastenika. Redovno provetravanje i održavanje vlažnosti se podrazumeva. Neki od naših kolega u Srbiji koriste električnu ćebad ispod kontejnera i formiranje niskih tunela u samom plasteniku. Zatim te tunele noću dodatno pokrivaju stiroporom preko folije, a dodaju neonke kako bi „produžili“ dan – kaže Milojević.
Tamno zelena boja prava umetnost
Grejanje leja na klasičan način ne daje pun efekat kada je celer u pitanju, dok rasad ostalog povrća dobro napreduje. Ali, to iziskuje dodatne troškove za grejanje, koji su ionako veliki.
Kada se obezbede idealni uslovi postiže se oko 95 odsto klijavosti semena. Nakon toga sledi borba da se razviju kvalitetne biljke. Rasad mora da ima lepu, zelenu boju i ne sme da se izduži ili požuti.
Temperaturni režim od 18 danju, i ne ispod 12 stepeni noću potrebno je održavati dok se ne razvije 4 do 5 stalnih listova. To je oko 10 do 12 nedelja od setve. Ukoliko rasad izgubi tamno zelenu boju, potrebno ga je prihraniti preko lista.
Kako prepoznati dobar rasad?
Dobar rasad celera trebalo bi da ima dobro razvijen koren i listove i da je star oko 60 dana. Ukoliko se presađuje bez kontejnerske grudve, koren i donje listove bi trebalo malo skratiti. Međuredno rastojanje za sadnju je oko 50 centimetara, a između biljaka oko 25. Sadi se na dubini na kojoj je rasad i bio u kontejneru.
Otvaranje plastenika radi kaljenja
Pre rasađivanja na otvoreno polje rasad bi trebalo kaliti otvaranjem plastenika otprilike jednu nedelju, kako bi biljke imale kontakt sa svetlošću i ojačale. Preporučuje se rasađivanje sa zemljom iz kontejnera kako biljka ne bi doživela stres. Pre rasađivanja rasad bi trebalo tretirati fungicidom.
Piše: Biljana Nenković
