Proizvodnja maline u svetu poslednjih decenija beleži tendenciju rasta. Najveći obim proizvodnje ostvaruje se u Evropi (više od 60 odsto), potom u Severnoj Americi, Južnoj Americi i Aziji. Po ubranim količinama ploda na evropskom kontinentu na prvom mestu je Rusija, zatim Srbija, Poljska, Ukrajina, Bugarska, Mađarska itd. Međutim, najveća robna proizvodnja ostvaruje se u Srbiji, jer se više od 95 odsto svežih i prerađenih plodova plasira na svetskom tržištu. Prema podacima Ministarstva za poljoprivredu, u 2015. proizvedeno je oko 100.000 tona plodova maline. Više od 80 odsto proizvodnje koncentrisano je u zapadnim delovima zemlje, u dva proizvodna regiona – Zapadnomoravskom i Podrinjsko-kolubarskom.
Najpoznatija malinogorja su ariljsko i valjevsko. Poslednjih godina ubrzano se razvijaju i nova malinogorja kao što su podrinjsko, kopaoničko, šabačko, zlatarsko… Zbog nezaposlenosti i relativno povoljnih otkupnih cena, malina se sve više gaji i u drugim krajevima, koji inače nemaju povoljne agroekološke i druge uslove za ovu prozvodnju. To je jedan od uzroka velikih oscilacija obima proizvodnje po godinama.
Intenzivna proizvodnja maline podrazumeva redovan rod, obilan prinos i visok kvalitet ploda. Proizvodni vek zasada po pravilu traje oko 15 godina, zbog čega je prilikom donošenja odluke o podizanju zasada nepohodno da se poštuju pravila koja važe i za druge voćne vrste.
Specifični zahtevi prema zemljištu
Malina je voćna vrsta koja ima specifične zahteve prema zemljištu. Najviše joj odgovaraju duboka, rastresita, dobro propustljiva, srednje teška (50 odsto gline) zemljišta. Treba da su plodna, odnosno da sadrže četiri do pet odsto humusa, umereno vlažna, slabo kisela (rN 5,5 do 6,5). Od postojećih tipova u malinogorjima Srbije ove uslove uglavnom imaju smeđa, slabo kisela zemljišta na paleozojskim škriljcima, gajnjače, antropogenezirane smonice, duboki aluvijalni i deluvijalni nanosi, u kojima preovlađuju sitne frakcije koje imaju i manji sadržaj gline i starije šumske krčevine.
S obzirom na veliku raspostranjenost zemljišta tipa smonica u našoj zemlji, potencijalni proizvođači moraju imati u vidu da ovakva zemljišta imaju veoma nepovoljne vodno-fizičke osobine, da pri vlaženju jako bubre, a u suvom stanju stvrdnjavaju se i pucaju. Zbog toga biljke gajene na njima naizmenično pate od nedostatka vode i vazduha. Neki stariji autori navode da se malina može gajiti i na zemljištima slabijeg kvaliteta. Međutim, na njima se ne može postići prinos i kvalitet ploda kojima se mogu pokriti troškovi proizvodnje.
Greške u izboru zemljišta teško se mogu ispraviti. Zbog toga se treba pridržavati određenih pravila. Jedno od njih je da malini ne odgovaraju zemljišta koja sadrže više od 60 odsto gline, jer su slabo propustljiva za vodu i vazduh. Ne preporučuju se ni peskovita, odnosno zemljišta sa više od 70 odsto peska, zato što slabo zadržavaju vodu i siromašna su hranljivim materijama. Izbegavaju se jako zakorovljena, plitka, teška, zbijena, zabarena, suva zemljišta. Nisu dobra ni krečna zemljišta, zbog nedostatka gvožđa i magnezijuma, što uzrokuje pojavu hloroze listova i smanjenje rasta izdanaka. Takođe, treba imati u vidu da je na svežim krčevinama zemljište često zaraženo štetnim gljivicama.
Važan je i položaj
Pravilan izbor položaja neophodan je za rentabilnu proizvodnju stoga što su pojedine sorte maline osetljive na rane jesenje i zimske mrazeve, sušu, jake i hladne vetrove. U uslovima naše zemlje najbolji uslovi za gajenje maline su između 400 i 800 metara nadmorske visine.
Za nove zasade nisu pogodne lokacije na kojima se usled obilnih padavina ili naglog topljenja snega akumulira i duže zadržava voda, potom uske i prostrane zatvorene doline i kotline u kojima se sakuplja i duže zadržava hladan vazduh. Tipičan primer kotline s ekstremnim temperaturama u našoj zemlji je Požeška kotlina. Ona nije pogodna za gajenje maline, i pored činjenice da ima odgovarajuću nadmorsku visinu (oko 300 metara). Iako nadmorska visina odgovara, u brdskim krajevima nisu dobre ni uske doline manjih reka i potoka, tzv. mrazišta. Izbegavaju se položaji koji su na udaru hladnih, suvih i jakih vetrova, ako nisu obezbeđeni vetrozaštitnim pojasevima (Vojvodina i delovi Podunavlja i Pomoravlja). Slično važi i za strme terene jer su podložni eroziji i skoro konstantnom nedostatku vlage.
Na brežuljkastim i pretplaninskim područjima za gajenje maline najpogodniji su blago nagnuti tereni, s nagibom oko pet stepeni. Ovde se biraju srednji delovi nagiba, jer imaju najpovoljniji vodni i vazdušni režim. Niži delovi nagiba mogu biti prevlažni, a viši suvi.
U uslovima naše zemlje, orijentaciono do oko 800 metara nadmorske visine, u krajevima koji imaju manje od 800 milimetara vodenog taloga godišnje, za gajenje maline najviše odgovaraju severni, severozapadni i severoistočni položaji. Ukoliko su na ovim područjima padavine veće od 800 milimetra (do 1.000) mogu se, pored severnih, koristiti i zapadni i istočni položaji.
Dr Aleksandar Leposavić
Dobro jutro broj 537 – Januar 2017.
