REDAK PRIMER BOTANIČKE BAŠTE U KRAGUJEVCU
U narodu postoji verovanje da za svaku bolest postoji lek u prirodi. Lekovito bilje i učenje o njemu prati civilizaciju od njenog nastanka, pa do danas. Zastupljeno je u ishrani i lečenju, a uz primenu savremene medicine često se koristi da pospeši ozdravljenje ili spreči pojedine bolesti.
U Botaničkoj bašti u Kragujevcu zasađen je takozvani Apotekarski vrt u kojem je petnaestak vrsta lekovitog bilja, kao primer da svako može da posadi travke prema svom nahođenju i potrebama. Stručnjaci odseka za biologiju Prirodno-matematičkog fakulteta odabrali su lekovite biljke izvrsnih karakteristika koje pomažu u očuvanju ljudskog zdravlja.
– Svako može u svom dvorištu da odvoji deo bašte za lekovite biljke, koje najčešće koristi. Gajenje je lako, jer su one po pravilu otporne i uglavnom uspevaju. U Srbiji, u poslednje vreme sve češće se gaje u saksijama, na terasama i u žardinjerama, ali su to uglavnom najpoznatije poput nane, matičnjaka ili majčine dušice. U našem Apotekarskom vrtu posađene su i neke manje poznate, koje su u narodnoj medicini odavno značajne. Ovo je naš izbor, ali svako može odabrati nešto drugo. Naravno, ne treba ih koristiti bez predznanja o lekovitosti, doziranju i neželjenim dejstvima – kaže Ivana Kruljević iz Botanične bašte u Kragujevcu.
U odabiru biljaka za apotekarski vrt treba se rukovoditi potrebama. U prikazanom vrtu u Botaničkoj bašti su zasadili ehinaceu, rtanjski čaj, špansku lavandu, valerijanu, hajdučku travu i još desetak drugih. Kragujevački Apotekarski vrt je i vizuelno uočljiv i prepoznatljiv, jer je na betonskoj platformi nacrtano ljudsko telo. Ova forma, naravno, nije neophodna, ali su preporučljive pločice sa nazivima biljaka, pogotovu kada se sadi više vrsta.
Zdravac
Zdravac ili Gerani herba prikuplja se u periodu cvetanja, od aprila do oktobra, jer je tada najbogatiji lekovitim sastojcima. Koristi se za zaustavljanje krvarenja, zatim za lečenje bolesti bubrega i protiv dijareje. Čaj od zdravca ima antiseptičko dejstvo, pa se pije kod upale krajnika, za ispiranje čireva i gnojnih rana, lečenje ekcema i psorijaze.
Brusnica
Ovo bobičasto voće je odavno poznato po svojoj lekovitosti, zbog čega se i našlo na spisku lekovitih biljaka stručnjaka sa PMF-a u Kragujevcu. Uglavnom se koristi čaj od sušenih plodova brusnice, koji je kod nas najpoznatiji u lečenju urinarnih infekcija. Ali, ovaj napitak i jača imunitet, i poboljšava rad digestivnog trakta. Snažan je antioksidant koji se preventivno pije kao barijera za bakteriološke infekcije i doprinosi vitalnosti organizma.
Zimzelen
Zimzelen ima protivupalno i antiseptičko dejstvo, značajan je u borbi protiv glavobolje i grčeva, jer jača tonus vena i ubrzava cirkulaciju. Smanjuje ishemične zone kod moždanog udara i poboljšava funkcionalnost mišića srca. Ublažava vrtoglavice, zujanje u ušima, a mali zimzelen smanjuje nivo šećera u krvi. Odvar se koristi za lečenje svraba i ispiranje grla i sluzokože.
Virak
Ova biljka je jedna od poznatijih u narodnoj medicini i najčešće se bere u prirodi, ali može da se presadi i uspešno gaji u bašti. Najčešće se koristi za zaceljivanje rana, zaustavljanje krvarenja, kao i kod lakših proliva. Tradicionalno služi i za ublažavanje tegoba zbog proširenih vena i hemoroida. Ipak, najviše se preporučuje ženama protiv bolova pre menstruacije, pojačanog krvarenja, za lečenje endometrioze, pojačanog sekreta.
Gavez
Lekovita svojstva gaveza poznata su još od Antičkog doba. U to vreme gavez se koristio za lečenje bolnih kostiju i bronhitisa. Danas se preporučuje samo spoljašnja upotreba masti i tinktura od gaveza. U narodnoj medicini najpoznatije su obloge od samlevenog korena, koje se koriste protiv reume, za brže zaceljivanje polomljenih kostiju i kod proširenih vena. Mast i tinktura ove lekovite biljke koriste se i za zarastanje rana bez ožiljaka i za hidrataciju kože.
Ranilist
Sličnog je ukusa kao crni čaj, ali se od njega najčešće prave tinkture i ekstrakti. Koristi se za lečenje astme i drugih plućnih oboljenja, za čišćenje organizma, ispiranje rana i kao obloga kod proširenih vena. Preparati od ranilista su dobri za umirenje, ali se ne preporučuju trudnicama i pacijentima koji se spremaju za operaciju. Ukus biljke je gorak, ali je miris blag i prijatan.
Kaloper
Kaloper je lekovita, višegodišnja biljka, koja prijatnim mirisom najviše podseća na nanu. Cveta u leto i prepopoznatljiva je po mnogobrojnim cvastima intenzivno žute boje. Prirodni je antiseptik, diuretik, laksativ i sedativ, a ima i antibakterijska svojstva. Listovi kalopera se koriste za jačanje želuca i lečenje stomačnih oboljenja, masne jetre i žuči, a privijaju se i na mesto uboda insekata. Od cvetova se kuva čaj za bolesti bešike, bubrega i pluća.
Iđirot
U narodu je poznat još kao temišvarka ili vodeni božur. Rizom iđirota je lekovit, jer u njemu ima dosta skroba, sluzi, tanina. Ukus mu je gorak, ali ima specifičnu aromu. Koristi se u lečenju bolesti želuca, u kombinaciji sa pelinom. Dobar je protiv astme i za iskašljavanje, protiv upale sinusa, za nervni sistem. Preporučuje se onima koje izdaje pamćenje ili koji imaju „nervozno“ srce. Podstiče preznojavanje i koristi se kod snižavanja telesne temeprature.
Tekst i foto: Biljana Nenković
