VREME JE ZA PROLEĆNU SETVU GRAŠKA
Povrtari koji jesenas nisu stigli da poseju grašak, nisu zakasnili ni sada, ali moraju nabaviti druge sorte. Grašak spada u grupu leguminoza, koje imaju višestruku upotrebnu vrednost. Osim što se koriste za ishranu ljudi i životinja, imaju veliki agrotehnički značaj.
Najbolji prinosi ove mahunarke se mogu postići na dubokom i strukturnom zemljištu. Za ranu setvu, a to je ovaj period, pogodnija su lakša i toplija zemljišta, a za kasniju srednje teška, ali uvek ona koja imaju vrednost pH 6 do 7,5. Naime, na kiselim zemljištima ograničena je aktivnost simbiotskih azoto fiksatora, a alkalna, kada je pH 8 i više, nisu pogodna za gajenje graška.
Optimum kalijuma i fosfora, i puno vlage
Grašak klija na 1 do 2 Celzijusova stepena, za sorte s naboranim zrnom potrebno je 4 do 6 stepeni, a optimum za rast i razviće biljaka je između 9 i 23 stepena. Temperature iznad 25 stepeni depresivno deluju na rast biljaka graška, a naročito u vreme cvetanja i precvetavanja, dok se rast zaustavlja na temperaturi iznad 35 stepeni. Ovo povrće ima velike zahteve za vlagom, optimalna vlažnost zemljišta je 70 do 80 % od poljskog vodnog kapaciteta, a optimalna vlažnost vazduha 80%. Najveće potrebe za vlagom ima od cvetanja do tehnološke zrelosti.
Za proizvodnju graška treba izbegavati zakorovljene parcele. Zemljište se priprema u jesen kada se duboko uzore na dubinu 30 do 35 cm. Za ovo povrće parcelu ne treba đubriti stajnjakom, ono se seje tek treće godine od unošenja ovog organskog đubriva. Potrebno je obezbediti optimalne količine kalijuma i fosfora.
Dok se ne stvore idealni temperaturni uslovi za setvu valja pripremiti seme, leju, eventualno pritke ako se odlučite za neku visoku sortu, i ostalo što je potrebno za uspešnu proizvodnju. Kod odabira semena obavezno pročitajte uputstva na kesici ili kutiji da biste bili sigurni da je sorta pogodna za ranu setvu. Po mišljenju stručnjaka iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, sigurnija proizvodnja se ostvaruje setvom više sorti različite dužine vegetacije. Za ove kombinacije pogodne su rane sorte „tamiš“, „čudo Amerike“ i „dunav“, srednje rane „fruškogorac“, „kelvedon“, „frila“ i kasna sorta „mali provansalac“. Za ranu prolećnu setvu konzumnog graška preporučuju vrlo ranu sortu „tamiš“.
Posle svake kiše – motika
Grašak se osim po ranostasnosti deli i po izgledu i uzrastu. Po izgledu postoje tri osnovne vrste: glatki, obični i grašak šećerac. Prema uzrastu se razlikuju visoki (najpoznatije sorte su „selma-pisum“, „maxigolt“, „senator“ i „telefon“), srednje visoki (najpoznatija sorta je „kapucinac“) i niski grašak (najpoznatije sorte su „rondo“, „čudo Amerike“, „čudo Kelvedonije“, „mali Provansalac“ i „linkoln“).
Iako se ovo povrće ne smatra zahtevnom vrstom, ipak, potrebno je da mu se obezbede neki uslovi. Ako nije dovoljno toplo, seme će u hladnoj i mokroj zemlji bolovati te gubiti energiju za rast. Bolje je pričekati dve, tri nedelje. Ne brinite, za berbu će stići na vreme.
Tokom setve treba ostaviti dovoljan razmak između redova, jer se mora okopati i zagrnuti. Ako se odlučite da samo malčirate, biljke će se povijati na stranu pa je moguće da se međusobno zapetljaju, što će otežati berbu. Zrno se seje na dubinu od oko pet centimetra, u razmaku od dva do tri centimetra. Čim ga posejete, najbolje je prekriti ga zaštitnom mrežom ili iznad njega postavite gušće grane. U protivnom je moguće da zrno iščeprkaju ptice, a vrane su u tome prave majstorice. Kada poraste na oko pet centimetra, možete ukloniti „zaštitne“ grane. Možete ih i ostaviti pa će se biljka penjati na njih. U tom slučaju će vam biti otežano okopavanje.
Dobre komšije graška su salata, kupus, šargarepa, krastavac i komorač. S obzirom da grašak ima kratku vegetaciju, nema velikih zahteva za negom. Posle svake kiše treba ga okopatgi, a ako nema padavina, valja ga zaliti barem u dva navrata.
Azot može i da smeta
Ovom povrću nije potrebno đubrenje azotom, bilo da je reč o mineralnom ili prirodnom đubrivu. Ako se na to zaboravi biljke će biti podložnije napadu bolesti i štetočina. Na njegovom se korenu nalaze kvržice s azotnim bakterijama pomoću kojih veže azot iz vazduha u oblik koji je pristupačan biljci. Grašak čak ostavlja zalihe u zemljištu za sledeći usev pa se preporučuje da se posle njega seju paradajz, tikvice, paprika i drugo plodovito povrće.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
