Stručnjaci imaju običaj da kažu da je za baštovane najteži mesec baš februar jer se u povrtnjaku mora biti svaki dan. Oni koji se bave proizvodnjom u toplijim klimatskim uslovima ne znaju kakvo vreme mogu očekivati oddanas do sutra, dok oni u hladnijim predelima čekaju tračak sunca da podigne temperaturu.
Februar je mesec u kojem se prave planovi, nabavlja seme, sredstva za zaštitu, ali, za one koji se bave ranom proizvodnjom, to je i vreme kada se seje i neguje rasad. U dobro pripremljenim i zagrejanim toplim lejama seje se rasad paradajza, paprike, kupusa, kelerabe, salate za ranu proizvodnju.
Probrane, zdrave krtole semenskog krompira ređaju se u gajbice i unose u svetle prostorije u kojima je temperatura između 12 i 15 Celzijusovih stepeni radi naklijavanja.
Lepih, mirnih februarskih dana bez vetra, kada zemlja nije smrznuta, na otvorenom se pripremaju bašte za ranu setvu. Čim se pripremi mogu da se sade crni i beli luk, seju salata, spanać, rotkvica, grašak, šargarepa, peršun i paštrnak.
U zaklonjen kraj bašte mogu da se posade čičoka (divlji krompir), ren, beli i crni koren.
