U drugoj polovini januara stvaraju se uslovi za setvu rasada ranog kupusa. Proizvodi se u posebnim objektima, a rasađuje što je moguće ranije, i to obično u tunele kako bi mladi kupus što pre dospeo na tržište.
Samo okaljen rasad
Za svaku biljnu vrstu je karakteristična dužina vremena proizvodnje rasada. Tako onaj ranih kupusnjača dospeva za rasađivanje za 40 – 45 dana posle setve. Bolji je rasad koji se seje u kontejnere od onog golih žila jer se, zbog supstrata oko korena, bolje i brže prima. Svaki kvalitetan rasad povrća, pa tako i kupusa, treba da ima 5 – 6 dobro razvijenih listova i elastično stablo.
Pre samog vađenja rasada supstrat valja zaliti. On mora biti umerene vlažnosti, što omogućava da se biljke lako vade i sačuvaju dosta supstrata oko korenčića. Nije dobro ni ako je jako vlažan, tokom sadnje može otpasti sa korena biljke, niti kada je jako suv jer se biljke teže primaju.
Najčešći rokovi sadnje kod nas su za zaštićeni prostor od 25. februara do 10. marta, a za ranu proizvodnju na otvorenom od 20. do 25. marta, tj. kad prođe opasnost od jačih mrazeva. Rasađuje se samo snažan, dobro razvijen i okaljen rasad jer je on čvrst i žilav, a posle sadnje može da odoli mrazu od -5 stepeni.
Kupus se sadi na prethodno dobro pripremljeno zemljište, na međuredni razmak od 50 cm dok je u redu to 30 – 40 cm, a to uglavnom zavisi od hibrida. Pravilno posađen rasad nije onaj koji se sadi duboko već koji se dobro utisne.
Za đubrenje obavezna analiza
Rana proizvodnja kupusa u zaštićenom prostoru uglavnom se odvija pod niskim tunelima visine do 2,2 m, a povrtari su često u situaciji da se dovijaju kako znaju i umeju da mlade biljke, i s više polietilenskih folija i agrotekstila zaštite od niskih temperatura i spreče izmrzavanje i jarovizaciju.
Kod đubrenja ranog kupusa veoma je značajna dužina vegetacije tj. period do formiranja glavice. Zbog toga je veoma važno da se koriste đubriva koja se brzo rastvaraju, a koja biljke iskoriste u periodu od 30 – 60 dana.
Preporuka je da se pre svakog đubrenja uradi analiza zemljišta. Kupus sa 10 t/ha iznosi 55 kg čistog azota, 20 kg fosfora i 55 kg kalijuma. Za rani kupus, koji obično daje manji prinos, potrebna je 2 – 2,5 puta veća količina hraniva od one koju iznese prinosom.
U početnim fazama posle rasađivanja akcenat treba dati fosfornim đubrivima jer se u tom periodu formira korenov sistem. Kada biljke počnu intezivno da rastu treba dodavati đubriva sa naglašenom azotnom komponentom, a od momenta početka formiranja glavice prioritet imaju kalijumova đubriva kako bi se ubrzao protok vode kroz biljku i usmerio u formiranje glavice.
Mere nege u proizvodnji ranog kupusa
Navodnjavanje ranog kupusa je jedna od agrotehničkih mera bez koje se ne može zamisliti proizvodnja. Kod ovog povrća su mogući svi oblici i načini navodnjavanja ali se prioritet daje rasprskivačima i sistemom kap po kap. Rasprskivači moraju biti dobro raspoređeni kako bi svi delovi bašte pod krovom, dobili dovoljnu količinu vode, a da pri tome preklapanja budu minimalna. Pravo vreme za navodnjavanje je ili rano ujutru ili kasno predveče.
Malčovanje se veoma retko koristi, ali je veoma bitna mera. Jedan od razloga je što poljoprivrednici nemaju mašine za pravljene bankova i postavljanje folija, a cena za iznajmljivanje je neisplativa.
Pokrivanje kupusa agrotekstilom je neophodna mera zaštite kupusa od niskih temperatura, koje mogu oštetiti vegetacioni vrh i usporiti porast biljke ili je potpuno uništiti. Razlika u temperaturi je i do 5˚C. Ima i sekundarnu funkciju, a to je zaštita biljaka od grada.
Međuredna kultivacija se preporučuje nakon svakog navodnjavanja, sve do zatvaranja redova u plastenicima se radi ručno okopavanjem i na taj način se vrši aeracija zemljišta.
Kada je u pitanju zaštita od korova, bolesti i štetočina kod rane proizvodnje, skoro nikad, se ne koriste herbicidi. Vreme proizvodnje je ograničavajući faktor za primenu i ona se izvodi mehaničkim putem što boljom predsetvenom pripremom. Borba protiv štetočina počinje unošenjem zemljišnih insekticida – postoji lista registrovanih preparata za borbu protiv štetočina u kupusu. Familiju kupusa napada i veliki broj bolesti grupisane u bakteriozna, virozna i gljivična oboljenja kupusa. U poslednje vreme najveći problem su bakteriozna, jer se protiv njih teško boriti, bolesti se prenose biljnim ostacima i semenom. Zato je za kupus izuzetno značajna kvalitetna proizvodnja semena i rasada. Preventivne mere zaštite su noćna navodnjavanja, a nikako u najtoplijem dobu dana, jer se bolest širi u vlažnoj sredini i na višim temperaturama.
R.D.J.
