Kada je Vranjanac Žika Ristić, pre nekoliko godina, shvatio da je u njegovom kraju manja potražnja za tovljenicima odlučio je da od svojih koje uzgaja na mini farmi, počne da pravi i prodaje prženicu i suvo meso. Izračunao je da će to više da mu se isplati, a samim tim i proizvodnju učini rentabilnom. I nije se prevario jer su njegove mušterije bile veoma zainteresovane za kupovinu ovih proizvoda. Pogotovo kada su saznali da čuveni vranjski delikates pravi na tradicionalan način po receptu svojih roditelja. Za razliku od njih počeo je da stavlja više mesa kako bi kupcima ponudio proizvod ekstra kvaliteta.
To uradi već prilikom topljenja masti, ne bi li prženica dobila što bolji šmek. Kada otopi svu mast on krene da je pravi od čvaraka koji su ostali na dnu kazana. Tada naloži vatru iu njih nalije toliko vode da u potpunosti ogreznu u njoj i odmah počne da ih meša drvenom mešaljkom. Kako se masa ukuvava tako mešanje postaje sve teže, ali on ne prestaje to da radi jer zna da će mu u suprotnom prženica zagoreti i biti neupotrebljiva. Negde na sredini kuvanja obavezno doda i sitno seckani praziluk.
– Prženica je gotova kada se dovoljno upeče i dobije zlatno žutu boju. Tada je sklonim sa vatre i pustim da se malo ohladi. Tek onda dodam crvenu papriku i počnem polako da je cedim od ostatka masti – ističe Žika.
Iako svoju prženicu prodaje po ceni od 1.800 dinara za kilogram, on ističe da ipak troškovi proizvodnje prevazilaze zaradu.
Tekst i foto: Gordana Nastić
