Volite neobično voće, a niste se do sada usudili da ga posadite. Evo nekoliko saveta šta sve može da raste na našem tlu, u kakvim uslovima, kako podnosi zimu i mrazeve i kakve plodove daje.
Japanska trešnja (Prunus serrulata) je ukrasna voćna vrsta koja potiče iz Kine, Japana i Koreje. Karakteriše ga ukrasno cveće koje je grupisano u grozdaste cvasti. Latice su bele do ružičaste boje, što rezultira vrlo dekorativnim cvetanjem. Plod je sferičnog oblika, manji je od višnje (prečnika 8 do 10 mm) i gorkastog ukusa. Plod ima vrlo malo mesa oko semena. Brojne su sorte koje dodatno ističu dekorativnost cvetova ove vrste.
Crvenolisna šljiva ’Nigra’ (Prunus cerasifera) je ukrasna sorta crvenolisne šljive (sinonimi: mirobalana, džanarika itd.). Počinje sa vegetacijom u rano proleće kada pojedinačni ljubičasti cvetovi izlaze iz tamno ružičastih pupoljaka, koji polako blede kako se pojavljuje tamna lisna masa. Listovi su tamnoljubičasti, te pre opadanja u jesen postaju jarko crveni. Plodovi su obično sitni, sočni i tamnocrveni. Pored ove sorte, postoji i veliki broj drugih sorti.
Bonanza je patuljasta sorta breskve koja je savršena za balkone ili lonce. Cvet je vrlo dekorativan s ružičastim cvetovima. Plodovi su srednje veličine (oko 150 g), žute osnovne boje, a dodatno crvenilo se razvija sredinom leta. Meso je čvrsto, slatko i sočno. U visinu naraste od 1 do 1,5 m. Postoje i druge sorte patuljaste breskve poput „Garden Lady“ i „Tuscany’“, ali uglavnom je teže doći do njih.
Papina marelica (Prunus dasycarpa) je interspecifični hibrid nastao prirodnom hibridizacijom između kajsije i crvenolisne šljive. Takođe je poznata pod nazivom „biricoccolo“, „ljubičasta marelica“ ili „crna marelica“. U prirodi se nalazi u obliku izolovanih stabala gde se rasprostranjenost dve vrste čije je ukrštanje rezultiralo preklapanjem. Sorte (‘tlor-tsiran’, ‘aleksander chernyi’, ‘purpurovii rannii’) su poznate i uzgajaju se u centralnoj Aziji, Kašmiru, Avganistanu, Balochistanu (Pakistan), Iranu i Zakavkazju (Rusija). Gajenje ovog voća zabeleženo je i u Evropi. Cveta nešto kasnije od obične kajsije, a cvetovi su sitni, beli i prozirni. Plodovi su male veličine, tamnoljubičaste (povremeno žute) boje, žućkaste ili crvene boje, a meso je teško odvojiti od koštice. Plodovi su sočni. Za razliku od kajsije, plodovi imaju duge (7 do 12 mm) tanke peteljke. Drveće je uglavnom manje od stabla obične kajsije, otporno je na mnoge bolesti i tolerantno na niske temperature. Listovi su manji, uži i više nalikuju lišću šljive.
Aprikyra je interspecifični hibrid kajsije i trešnje. Rezultat ovog ukrštanja je voće čiji plodovi imaju jedinstvenu aromu. Poreklom je sa Kavkaza. Poznat je više od 30 godina, ali se i dalje gaji samo u voćnjacima amatera. Otporan je na niske temperature zimi, a pošto cveta posle kajsija, prilično je otporan na mraz. Samooplodan je, tako da mu nisu potrebni oprašivači. Plodovi su nešto manji od kajsija, veličine su od 3 do 5 cm, a boja plodova je tamno ljubičasto-crvena. Ukus voća naginje kajsiji, a oseća se i ukus višnje (od koje su sočnije). Meso ploda je odvojeno od koštice. Plodovi se koriste za svežu konzumaciju. Plodovi sazrevaju u prvoj polovini jula. Ne sazrevaju svi plodovi istovremeno, pa su potrebne višestruke berbe. Da bi se obezbedio dobar kvalitet plodova, potrebno ih je proređivati. Prinos je velik i pravilan. Ova voćka raste malo sporije, a naraste do 2,5 m visine.
Aprimira je interspecifični hibrid između kajsije i mirabele, ringlove šljive. Otporan je na mraz i zimu. Daje brojne bele cvetove i cveta od marta do aprila. Delimično je samooplodna. Plodovi su relativno veliki u poređenju sa divljim šljivama, a veličine su malih kajsija. Plod je težak od 35 do 45 g. Boja ploda je žuto-narandžasta sa svetlom nijansom crvene boje. Meso ploda je kompaktne narandžasto-žute boje sa ukusom kajsije. Plodovi su vrlo slatki. Koštica se lako odvaja od mesa ploda. Plodovi se mogu čuvati sveži u frižideru oko nedelju dana. Plodovi sazrevaju postepeno – od sredine avgusta i mogu se duže brati sa voćke. Tolerantan je na virus šarke, otporan na Monilinia spp. i lisne uši. Budući da kajsije cvetaju vrlo rano, a divlje šljive kasnije, ova kombinacija ne može da nastane u prirodi bez uticaja čoveka. Raste uspravno i vitko i može dostići visinu od 6 do 10 m. Potrebno mu je dobro drenirano zemljište bogato humusom. Više voli sunčane lokacije ili one koje su delimično osenčene.
Aprisali je specifični hibrid kajsije i šljive, i ima vrlo karakterističnu aromu. Aprisali ima više zajedničkog sa kajsijama nego sa šljivama. Ovo voće je otporno na zimu i mraz i pogodno je za uzgoj u hladnijim regionima. Cveta kada i kajsije i samooplodna je. Plodovi su okrugli, tamnoljubičasto-plave boje, manje čvrsti od šljive i sočni. Meso je crvenkaste boje, blago kiselo i ima ukus poput šljive, ali se takođe može osetiti šljiva i kajsija. Takvo voće je savršeno pogodno za svežu konzumaciju ili za pripremu marmelada ili kompota. Sazreva u julu, nedelju dana nakon aprikire, ali ne sazrevaju svi plodovi istovremeno. Prinos je dobar i pravilan, a po drvetu je veća od aprikire. Polako raste do visine od 2 metra (nešto manje od kajsija), zbog čega je pogodno voće za uzgoj u saksiji.
Redakcija Dobro jutro
