ZDRAVA HRANA NIJE SAMO SEOSKA PRIVILEGIJA
Većina „naturalizovanih građana“ ima, ili je imala, baku i deku, strinu, ujnu na selu i s nostalgijom se prisećaju letovanja sa njima. Noseći svoj mali cegerčić, išli su u baštu da beru jagode, paradajz, papriku i još “na licu mesta“ sladili se svežim, tek ubranim plodovima. To je vreme bez straha od nerazgrađenih ostataka pesticida, zagađene prašine… Samo bi pirnuli u plod i u slast ga smazali.
A danas, ako nismo u prilici da povrće proizvodimo sami, decu stalno upozoravamo da plodove pre jela dobro operu, da salatu i drugo lisnato povrće ni ne pokušavaju da „žvaknu“ bez da ih sat-dva drže u rastvoru sode bikarbone. Nije da se na pijacama danas ne može kupiti zdravstveno bezbedno povrće, organsko, ali cena mu je otišla u nebo. Malo je onih koji svojoj deci mogu da ga priušte. I tu nas uhvati tuga, krivimo sebe što nemamo bolji posao, veću platu… A, terasa nam zvrji prazna.
Iz nostalgije u akciju
Eto prilike da u sred grada napravimo svoj mali povrtnjak. Urbano baštovanstvo više nije puki trend, to je pravi pokret koji se kao požar širi svetskim metropolama, oplemenjujući, gde god je to moguće, sumorno okruženje betona, stakla i čelika. Na krovovima, balkonima, terasama i između zgrada, niču pravi mali parkovi prepuni drveća, žbunja i cveća. Ako je prostor iole veći, tu su čak i mini travnjaci.
Da se odreknete nostalgije ovih zimskih meseci krenite u samoobrazovanje. Nisu vam potrebne teške knjige i privatni časovi. Dovoljan je gugl, ta sveznalica koja savete deli besplatno. Potreban vam je i mali blok u koji ćete zapisati sve novotarije koje mislite da će vam trebati.
Prvo zapišite na koju stranu sveta gleda vaša terasa, izmerite njenu dužinu i širinu i zauzeće zidova vratima i prozorima. A onda zapišite koje povrće je omiljeno u vašoj porodici. Procenite koliko sati ima sunca u vašoj budućoj bašti, jer to će biti dragocen podatak za izbor mesta za određene vrste povrća.
Sledeći korak je plan gde, kada, u čega i koliko kojeg povrća ćete posejati ili rasaditi. Rasad možete da proizvedete sami ili kupite na pijaci. Poslednjih godina, povrtnjaci, koji su prosto preplavili krovove i terase visokih betonskih solitera, su pravi hit i „dika“ domaćica. A da ovo nije samo pomodarstvo, dokazuju egzaktne činjenice. Dobro negovana mala bašta od 12 – 13 kvadrata godišnje može da proizvede čak 200 plodova paradajza, dok se za dva meseca ubira neverovatnih 36 glavica zelene salate i 100 glavica luka, oko tri kilograma graška, bar pet kila krastavaca, tu su i tikvice, blitva, spanać, šargarepa, a domaće sočne jagode su pravi hit urbanih vrtova.
Ali, ni ovo povrće nije otporno na bolesti i štetočine. Ne štitite ih hemijskim preparatima već organskim, koje napravite od „aktivnih materija“ s terase. Samo treba pročitati i zapisati.
Glavna prednost mini proizvodnje na terasi jeste to što se cele sezone bere sveže povrće iz sopstvene bašte, koje, naravno, nije tretirano pesticidima. Većina ovih biljaka je i vrlo dekorativna. Krastavci i tikvice, recimo, imaju veoma lepe cvetove, a o atraktivnim listovima zelene salate da ne govorimo. Estetika nije umanjena, a korist od tog malog prostora višestruko je uvećana.
Zadovoljstvo zbog uspešnog uzgajanja i berbe posebna je priča, a ne treba zanemariti ni finansijski efekat, jer organski plodovi nisu nimalo jeftini. Za one koji nisu entuzijasti, izgovor za neupuštanje u ovakvo baštovanstvo je nedostatak prigodnog alata i pribora. Ali, ne treba biti lenj, valja obići sve radnje, pijace, pogledati šta to na internetu može da se poruči. A, može puno toga. Ono čega nema, nečije vešte ruke mogu da naprave.
Supstrat, drenaža, kompost, đubrivo
Većina terasa je pogodna za „preimenovanje“ u urbanu baštu. Imajte na umu da balkon koji je veći deo dana u senci nije pogodan za gajenje većine povrtarskih biljaka. U tom slučaju ćete morati da se opredelite za začinske trave i zelenolisno povrće – rukolu, salatu, blitvu ili spanać.
Potom napravite grubu skicu prema kojoj ćete rasporediti saksije, i to ne samo po podlozi, već i po zidovima i ogradi. Opterećenje je vrlo važna stavka i o tome prvo treba razmisliti. Umesto saksija od gline i terakote, nabavite plastične. Ne samo zato što su lakše, već i stoga što zadržavaju vlagu. Kao “leje” mogu poslužiti i posude od stiropora, palete, dublje drvene gajbe, kofe, vangle, veći lonci, sanduci… Bitno je samo da su odgovarajuće dubine (35 do 40 cm) i da im na dnu izbušite rupe za drenažu. Na zidove se mogu okačiti plastične cevi ili polipropilenske vrećice sa zemljom na kojima su izbušene rupe za biljke. Ako u njih posadite jagode, stalnorađajuće stone ili šumske, eto vam i voćnjaka na terasi.
Kada je plan napravljen i skicirano koja posuda će gde da se namesti, na redu je nabavka supstrata. Preporučuje se univerzalna baštenska zemlja, plodna, bogata hranljivim materijama, koja se sipa na sloj šljunka ili usitnjene terakote, radi bolje drenaže. Vodite računa o tome da će se zalihe nutrijenata brzo iscrpeti i da biljke treba redovno prihranjivati kompostom ili peletiranim organskim đubrivom. Najbolje je ono koje se može rastvoriti u vodi, jer terasa je prostor u kojem se boravi i neprijatni mirisi nisu baš prikladni.
Bez vode nema bašte
Održavanje vlažnosti supstrata glavna je stavka u nezi mini-povrtnjaka, a obaveza je veća ukoliko je terasa natkrivena. Biljke se moraju svakodnevno snabdevati vodom, pa nije zgoreg razmisliti o sistemu za navodnjavanje, koji se može napraviti i u kućnoj radinosti. Na društvenim mrežama postoje razne grupe preko kojih se neko seme može dobiti gratis.
Sasvim je jasno da zagađen gradski vazduh, što pre svega podrazumeva izduvne gasove, može zagaditi zemlju u saksijama s povrćem. Problem se relativno lako može rešiti ako se postavi malč. To je organski materijal koji možete kupiti ili sami napraviti. Posetite obližnji park, šumu ili nekog rođaka na selu, nakupite suvog lišća, slame, grančica voćaka ili drugog drveća, suve trave… Grančice sitno iseckajte i sve stavite da se suši. Izbegavajte orah, kesten i četinare, izuzimajući bor, jer su kiseli i ne odgovaraju povrću. Njima pospite supstrat u saksijama i tako ćete istovremeno sprečiti nicanje korova, isušivanje zemljišta i prodiranje zagađenog vazduha u saksije. Naravno da urbana bašta može da se napravi i na ravnom krovu, ali to nije uvek dobra ideja zbog dece, komšija, vetra, pljuskovitih kiša…
Piše: Svetlana Mujanović
