Muškatle su kod nas cenjene i jedna su od najčešće gajenih vrsta. Sade se u baštama, na terasama, balkonima, ali često ukrašavaju i prozore kuća. Ima ih nekoliko stotina vrsta, a svake godine iz inostranstva stigne neka nova. To nam je potvrdila i Eržebet Stević, koju smo nedavno sreli na Međunarodnom sajmu hortikulture u Beogradu. Ona u Krnjači, na Pančevačkom putu, u dva savremeno opremljena staklenika i plastenicima ukupne površine 400 kvadratnih metara, gaji petunije, begonije, kadifice, salvije, zevalice, lepog jovu, prkos, ali i raznobojne muškatle namenjene i najprobirljivijim kupcima.
– Ovim poslom bavimo se tridestak godina i imamo na hiljade kupaca ne samo u našoj zemlji, već i okruženju – kaže naša sagovornica, koju prijatelji i kupci iz milošte zovu teta Eržika. – Trudimo se da svakog proleća zainteresovanim kupcima ponudimo nove, zanimljive muškatle raznih boja, koje cvetaju od proleća do kasne jeseni. Da bismo sve to postigli, neophodno je mnogo rada, znanja, iskustva, ljubavi… Međutim, ne mogu sama, pa mi često pomažu deca kad imaju slobodnog vremena.
Da podsetimo: latinski naziv muškatle potiče od grčke reči pelargos što znači roda, pošto joj plod podseća na kljun ove ptice. Pre više od 300 godina donete su iz južne Afrike i preselile su se u vrtove, na balkone i prozore kuća ne samo u Evropi, već na skoro svim kontinentima. Naučnici su ustanovili da bar jedna biljka u stanu pomaže u slučaju nesanice, a smatra se i da cvet muškatle donosi sreću.
– Kod nas uglavnom uspevaju i najviše se gaje u bašti i na terasama obične, nešto niže uspravne muškatle. Veoma su popularne viseće, engleske ili velikocvetne i šarenolisne – naglašava naša sagovornica. Hit ove sezone su ledene puzave slovenačke „dekora“ muškatle, čije su lozice dugačke i do 90 centimetara, a cvetovi ružičasti, beli, boje jorgovana, šatirani. Sve više se traže i crvene, ledene puzave muškatle „bič“. Sade se u viseće korpe ili balkonske žardinijere. Obično i dugo cvetauju i veoma su otporne, pa im zaštita od bolesti i štetočina nije potrebna. Zalivaju se svaki treći dan. Da bi bile zdrave i bolje i duže cvetale treba ih svakih deset dana prihraniti tečnim đubrivom za muškatle, odnosno cvetnice.
Naša sagovornica Eržebet, uspešno razmnožava ove cvetnice oporog i prodornog mirisa, koji potiče od etarskih ulja. Iako je uobičajeno da se pelceri skidaju i sade u avgustu, što je svojstveno ljubiteljima muškatli – amaterima, pravi cvećari to rade drugačije. Matične biljke nabavljaju u inostranstvu u oktobru i novembru. Kad su zime blage, skidaju obično dva-tri pelcera, ni kratka, ni suviše dugačka. Umaču ih u hormonske preparate i stavljaju u kontejnere sa supstratom da se ožile i odlažu u staklenik gde je temperatura 15 stepeni ili nešto viša. Ožile se za dvadesetak dana, a ako je toplije i ranije. Zatim ih presađuju i pripremaju da bi procvetale krajem aprila i početkom maja, kad se najčešće sade na stalno mesto.
D. Radivojac
Dobro jutro broj 544 – Avgust 2017.
