ZA VOĆARE NEMA ZIMSKE PAUZE
Januar je mesec u godini kada se, uz voćnjake i vinovu lozu i druge kulture susreću sa najnižim temperaturama u godini, a prate ga i velika kolebanja, od desetine stepeni Celzijusa ispod nule, do čak prolećnih temperatura sa kojim se susrećemo poslednjih godina zbog uticaja klimatskih promena. Ova temperaturna kolebanja ne pogoduju voćkama.
Izraženiji mrazevi veći od -15 °S stepeni mogu da naude voćkama, da dovedu do oštećenja pupoljaka, a naročito do pojave da kora voćke pukne i krene sa isticanjem biljnih i ćelijskih sokova. Ovakve pukotine mogu da privuku štetočine i da dovedu do bolesti i sekundarnih oštećenja.
Rezidba jabuke, maline, borovnice
Visoke dnevne temperature vazduha u januaru mogu da simuliraju prolećne uslove i da dovedu do kretanja vegetacije pre vremena, a onda kasnije, usled pojave mraza, dolazi do izmrzavanja i uništavanja roda. Da bi zaštitili voćnjak od kretanja vegetacije u januaru, preporučuje se krečenje stabala na jesen u belu boju kako bi se sunčevi zraci reflektovali od stabla i time sprečili zagrevanje kore.
U zasadima jabučastog voća, ukoliko to uslovi dozvoljavaju može početi orezivanje, a u zasadima maline i kupine mogu se orezivati dvogodišnji izdanci, kako bi im se aktivirali pupoljci i bili spremni za početak vegetacije. Vreme je i za orezivanje borovnice, ukoliko uslovi to dozvole, dok se orezivanje koštičavog voća ipak preporučuje za početak marta.
U januaru se obavljaju i pregledi voćnjaka na prisustvo štetnih insekatskih vrsta, jer se u ovom periodu prezimljujuća jaja štetočina mogu lako uočiti i ukloniti, a ovi pregledi se obavljaju od početka mirovanja voćnjaka do početka vegetacije. Tokom pregleda obratiti pažnju na zonu korenovog vrata, na koru stabla i grana, na puknute delove kore, oko pupoljaka i njihove nabore, opalo lišće kao i zaostale mumificirane plodove, a treba obratiti pažnju i na prisustvo jaja crvenog pauka, kruškine buve i lisnih vaši.
Ukoliko se registruje prisustvo štetočina na malom broju stabala, može se obaviti njihovo mehaničko uklanjanje struganjem kore kao i odsecanjem napadnutih grana ili upredenih jajnih legla. Tretiranjem se mogu sprečiti veće štete, ali zbog nereagovanja nekih preparata na niskim temperaturama ne preporučujemo njihovu upotrebu na temperaturama ispod 10 °S. U suzbijanju štetočina u voćnjaku pomažu i ptice pa se preporučuje stvaranje hranilica koje bi ih privukle.
Kada nema snega, u januaru se može obaviti prihrana voćnjaka mineralnim i drugim đubrivima, a ovo vreme je pogodno i za pripremu. Ukoliko vremenski uslovi dozvole, može se krenuti i sa sađenjem novih zasada.
Ukoliko u januaru preovladava period sa temperaturama ispod 0 °S, preporučuje se zaštita jagoda od mraza posipanjem i ušuškavanjem slamom. Međutim, ova mera privlači i poljske miševe i voluharice pa treba biti obazriv.
Počinje i setva, i zaštita povrća u plastenicima
Tokom januara u povrtarstvu nema značajnih poslova, dok oni proizvođači koji poseduju adekvatnu opremu (plastenike ili staklenike koji se greju, tunele itd.) mogu da počnu sezonu sa nekim kulturama. U ovom periodu, međutim, za ranu proizvodnju neophodno je dopunsko zagrevanje. Rana proizvodnja paprike, paradajza i krastavaca obezbeđuje se preko pikiranog rasada sa setvom krajem januara, dok se rasađivanje radi krajem aprila ili početkom maja, a prva berba može se očekivati krajem juna i početkom jula. To ujedno garantuje proizvođačima uspešan nastup na tržištu dok ti proizvodi imaju najveće cene koje donose dobit.
U proizvodnji je potrebno obezbediti kvalitetno seme koje treba obavezno dezinfikovati i ispitati klijavost i energiju klijanja. Seme se može dezinfikovati potapanjem u rastvor 2 % natrijum hidroksida (NaOH) 10 do 13 minuta, a zatim valja seme dobro isprati u čistoj vodi. Radi ubrzanja klijanja, preporučuje se da se pre setve pokvasi, a takvo seme znatno pre niče. Nakon setve sve treba obilno zaliti, a zatim se može primeniti neki od insekticida. Posebno obratiti pažnju na negu rasada u fazi klijanja i nicanja, a voditi računa i o dobroj osvetljenosti biljaka. Nega rasada podruzumeva redovno navodnjavanje, prihranu kao i praćenje eventualno prisustvo simptoma napada bolesti i štetočina, često fungicidima koje treba kombinovati uz udeo bakarnih preparata radi suzbijanja bakterioza.
U januaru se može krenuti i sa setvom luka, ukoliko raste iz semena, a on se može saditi u plasteniku i pod pokrovom. U januaru treba početi i naklijavanje krompira kako bi on za šest nedelja bio spreman za rasađivanje. Setva patlidžana se može početi u januaru, a potrebna mu je sunčeva svetlost, toplo mesto kao i vlažan kompost. Može se obaviti i setva celera, batata i karfiola.
Tokom januara meseca preporučuje se pregled i kontrola zdravstvenog stanja povrća koje se nalazi u trapu, podrumu ili skladištu, a plodove sa simptomima bolesti i truleži odmah izbaciti.
Rezidba vinograda
U januaru, ako vremenski uslovi to dozvole, može se krenuti sa zimskom rezidbom u vinogradima, a rez treba da bude potpuno gladak, tkiva neoštećena kao i da se izbegne stvaranje rana. U nekim krajevima naše zemlje ovaj posao tradicionalno kreće na praznik Svetog Trifuna koji se obeležava 14. februara.
Piše: Aleksandar Zdravković
dipl. inž. zaštite bilja, PSSS Kosovska Mitrovica
