ORASI NISU SAMO DODACI TORTAMA I KOLAČIMA
Zimski meseci su puni slava i praznika, zimske trpeze krase najlepše torte i kolači, a među ovim poslasticama dominiraju ukusi oraha, brazilskih, indijskih, evropskih, domaćih. Naš domaći orah gotovo je obavezna voćka i na svečanim trpezama, i na seoskim okućnicama. A, nije jedini. Samo je jedan od preko 50 poznatih i jedan od 21 jestivih vrsta oraha širom sveta.
Plod oraha je vredna hrana ljudi hiljadama godina, a i drugi delovi ove biljke koriste se za pripremu lekova u tradicionalnoj medicini drevnih i savremenih naroda. U 100 grama jezgra oraha ima 654 kalorija, a sadrži proteine, ugljene hidrate, vlakna, masti koje su najvećim delom zasićene. Bogati su antioksidansima, omega – 6 i omega – 3 masnim kiselinama koje štite srce, pomažu u borbi protiv upalnih procesa i održavaju mozak i oči zdravijim, kao i važnim vitaminima i mineralima. Omega – 3 masti imaju važno mesto i u svetu fitnesa, jer pomažu oporavak i izgradnju mišića, ali i sagorevanje masnih naslaga. Nesvarljiva biljna vlakna su još jedan od nutrijenata iz ove dragocene namirnice.
To što jezgro oraha podseća na ljudski mozak, kao da nije slučajnost, jer ono poboljšava memoriju. U orasima su i brojni vitamini poput onih iz grupe B (B1, B2, B3, B5, B6), vitamini PP, E i A, kao i minerali poput bakra, mangana, kalijuma, kalcijuma, natrijuma, gvožđa, fosfora i magnezijuma. Ovi sastojci čine orahe izuzetno korisnim za zdravlje. Istraživanja upućuju i na to da oni mogu da smanje oksidativni stres u ćelijama, što je presudno u prevenciji karcinoma. Jednako je važno i to što ublažavaju upalne procese koji su uzrok hroničnim bolestima. Na kraju, zdrave masti pomažu da se smanje povišeni trigliceridi i loš, LDL holesterol.
Jedinstveni učinak crnog oraha
Visoka stabla crnog oraha veoma su tražena sirovina za nameštaj, parkete, kundake za oružje, ali je krupan plod tvrde ljuske još traženiji za proizvodnju prirodnih lekova. Poreklo mu je Severna Amerika, najbolje uspeva na području SAD-a i Evrope, ali u tim područjima je zemljište skupo, manje ljudi se odlučuje na dugoročnu investiciju, pa je samim tim cena crnog oraha svake godine sve veća.
Crni orah obiluje jodom i mineralima. Sadrži linolnu kiselinu i vitamin C u obliku askorbinske kiseline. Alkaloidi, prisutni u crnom orahu, imaju antitumorna svojstva.
Kožica ploda sadrži tanin i kinon, prirodne hemikalije koje ubijaju parazite, a sadrži i juglon koji deluje protiv štetnih parazita pa ga zato mnogi stručnjaci preporučuju za bezopasno čišćenje organizma od parazita, a udružen s pelinom i karanfilićem ubija preko sto vrsta parazita. Crni orah i pelin uništavaju odrasle parazite i njihove mlade, a karanfilić jajašca. Efikasan je u neutrealizaciji otrova u organizmu i odstranjivanju kamenčića iz bubrega i bešike.
Istraživanja su potvrdila da on ubija kandidu i druge parazitne gljive, jer one ne mogu opstati u alkalnom okruženju koje crni orah stvara. Pozitivno utiče na krvne sudove, smanjuje upale i začepljenja arterija te poboljšava cirkulaciju. Visok udeo joda u crnom orahu utiče na pravilno funkcionisanje štitne žlezde i ubija bakterije. Utvrđeno je još i da ublažava probleme koje prave psorijaza i artritis, deluje protiv herpes virusa. Jedinstveni učinak crnog oraha na ljudsko telo objašnjava se i visokim sadržajem biljnih belančevina, masti, ugljenih hidrata. šećera, vlakana, skroba. Ne oskudeva ni u vitaminima A, B9, B6, E, B5, K, B4, B3, B1, B2, beta-karoten. Obiluje kalijumom, fosforom, magnezijumom, kalcijumom, selenom, gvožđem, manganom, cinkom i natrijumom, a njegovih 100 grama sadrži 619 kalorija. Nisu samo plodovi korisni. Lekoviti su i listovi od kojih se pripremaju razne tinkture, ulje, a u apotekama se mogu kupiti i kapsule koje se koriste za lečenje gljivičnih bolesti, uključujući kandidijazu, arterosklerozu, ekceme, psorijazu i druge kožne bolesti, astmu…
Crni orah ima izvrstan ukus pa se upotrebljava i u kuhinji. Može se koristiti kao samostalni proizvod ili kao sastojak za pripremu različitih jela. Jezgra, koja se peku zgnječena, mogu svojim jedinstvenim ukusom oplemeniti razne salate, samleveni mogu popraviti ukuse mnogim čorbama, potažima, varivima. Zahvaljujući izvanrednom ukusu, transformisaće uobičajena jela i od njih napraviti delikatese.
Beli najslađi, makadamija orah najzdraviji
Beli orah Juglans cinerea zovu još i sivi, zbog boje kore. Slađi je i nešto masniji u odnosu na običan i crni orah i ujedno se najređe sreće kao gajena voćka. Plodovi su ukusni i jestivi, ali pošto su mali, uglavnom se ne koriste za jelo. Drvo je svetlo smeđe boje, otporno na truljenje i sjajno zbog čega se koristi za izradu nameštaja i furnira.
Makadamija ili australijski orah pripada grupi najzdravijih orašastih plodova i, zahvaljujući svojim nutritivnim svojstvima, postao je poznat širom sveta, jer značajno popravlja zdravlje ljudskog organizma. Bogat izvor vitamina A, proteina, tiamina, riboflavina, niacina i folacina. U njemu su umerene količine cinka, bakra, kalcijuma, fosfora, kalijuma i magnezijuma, kao i antioksidansi poput polifenola, aminokiseline, flavoini i selen. Dobar je izvor ugljenih hidrata kao što su saharoza, fruktoza, glukoza, maltoza. Uravnotežena ishrana, u koju su uključeni makadamija orasi, put je do zdravlja, dugovečnosti i smanjenja degenerativnih bolesti.
Makadamija se preporučuje za očuvanje zdravlja srca, jer smanjuje nivo holesterola. Kako su plodovi bogati zdravim monozasićenim mastima pomažu pročišćenju arterija, a uz to i snižavaju nivo triglicerida koji dižu masnoću, te smanjuju rizik od koronarnih bolesti. Visoka koncentracija flavonoida štiti ćelije od oštećenja pa se konzumiranjem postiže izvrsno antioksidativno dejstvo. Antioksidanti makadamija oraha štite organizam od mnogih bolesti, uništavajući slobodne radikale i time deluju preventivno i terapeutski u slučajevima karcinoma pluća, prostate, želuca, grlića materice, dojke…
Fosfor, koji je takođe deo ovog oraha, igra važnu ulogu u zdravlju kostiju, transportu nutritijenata, dok je kalcijum ključan za zdrave kosti i zube. Mangan čuva i gradi koštano tkivo, što je veoma bitno za zdravu kičmu i celokupan kostur u poodmaklom dobu. Omega-3 sprečavaju osteoporozu i korisni su kod artritisa, dok bakar utiče na regulisanje rada nervnog sistema.
Američki najsličnijni domaćem
Američki orah ili pekan sličnog je izgleda kao običan orah, ali je poznat je po svom punom mesnom ukusu, slatkastom šmeku i izostanku gorčine koja je karakteristična za običan orah. Baš zato, veoma je cenjen u svetu kulinarstva, te ga profesionalni kuvari često dodaju kao tajni sastojak koji daje poseban ukus svakom jelu. Osim što se dodaje glavnim jelima, često se konzumira i samostalno, kao zdrava užina. Njegov jedinstven ukus nije jedini razlog zbog koga je ova namirnica popularna. Kod nas je ovaj plod poznat od davnina, a poslednjih godina sve više ljudi se interesuje, kako za njegovo uključivanje u ishranu, tako i za sadnju.
Ono što je američki orah dovelo na sam vrh lestvice zdravih i ukusnih namirnica jeste njegov bogat nutritivni sastav. Preporučena dnevna doza pekan oraha je oko 28 grama, što je otprilike 7 celih plodova. Sadrži proteine, masti, ugljene hidrate, a ova preporučena količina ima 196 kalorija. Sadrži veliki procenat masti, čiji najveći deo čine monozasićene i polizasićene masne kiseline, izuzetno zdrave za naš organizam. Što se ugljenih hidrata tiče – od 4 grama, koliko sadrži jedna preporučena porcija, čak tri su dijetetska vlakna – nerastvorljiva i rastvorljiva. Iako nisu hranljive materije, vlakna imaju važnu ulogu za ljudski organizam.
Jedan od važnih pokazatelja nutritivnog bogatstva određene namirnice jesu mikronutrijenti u koje se ubrajaju vitamini i minerali, preko potrebni našem organizmu za normalno funkcionisanje. S njegovim plodovima u organizam se unosi vitamin B1, B2, B6, E, bakar, cink, magnezijum, fosfor, gvožđe. Redovna konzumacija pekan oraha može pozitivno uticati na moždane funkcije i poboljšanje pamćenja, a zahvaljujući sadržaju vlakana, pekan orasi imaju pozitivan uticaj na digestivni trakt i pružaju osećaj sitosti dugo posle obroka.
Kokos (ni) je orah
Jedinstven izgled kokosovog oraha zaštitni je znak nekih tropskih ostrva. Reč je o jednom od najkorisnijih oraha na svetu, koji je plod kokosove palme Cocos nucifera. Indonežani tvrde da ima toliko namena koliko ima dana u godini. Na Filipinima postoji izreka: „Onaj ko posadi kokosovo drvo, sadi posuđe i odeću, hranu i piće, kuću za sebe i nasledstvo za svoju decu.“ Ovo nije preterivanje. Kokosova palma, ne samo što daje hranu, vodu i jestivo ulje, nego i listove za krov, vlakna za konopce i prostirke, ljuske koje mogu da se koriste kao posude i ukrasi, i slatki cvetni sok od kojeg se prave šećer i alkohol. Ako se poseče na pravi način, čak i drvo može da se iskoristi. Od njega se prave brodovi.
U sušenom mesu ploda ima 187 kcal, a nalaze se i masti, proteini, ugljeni hidrati, šećer, vlakna. Odličan je izvor vlakana, vitamina B6, gvožđa i minerali poput magnezijuma, cinka, bakra, mangana i selena. Kokosova voda je dobar izvor kalijuma.
Uljez bogat selenom
Brazilski orah Bertholletia excelsa nije iz porodice oraha, ali je vredan orašasti plod, koji se koristi kao “grickalica” i sadrži puno vitamina, minerala, kvalitetnih masnoća i omega – 6 masnih kiselina. Zdraviji je sirov, ali ga je nemoguće naći u prodaji u Evropi. Kada se kupuje, valja obratiti pažnju da bude beo, a ne žućkast. Poznat je po visokom sadržaju selena, minerala koji je ključan za održavanje zdravlja štitne žlezde, reproduktivnog sistema, te zaštite od oksidativnog stresa. Dovoljna su dva brazilska oraha za zadovoljavanje dnevne potrebe za selenom. Osim selena, ovaj orah sadrži veće količine proteina, te je dobar izvor magnezijuma, bakra, gvožđa i cinka. Međutim, zbog visokog sadržaja selena, važna je umerena konzumacija kako ne bi došlo do prekomernog unosa ovog minerala. Obično se konzumira samostalno ili kao eventualni dodatak granolama i salatama.
Piše: Svetlana Mujanović
