Greške u tehnologiji držanja i ishrani mogu da dovedu do poremećaja ponašanja, koji se manifestuju grižom repova, kanibalizmom i nervozom svinja. Posledice su ekonomski gubici i smanjenje profita. Poremećaji se najčešće javljaju kod tovnih svinja, ali mogu da se spreče preventivnih merama.
– Uzrok ovih patoloških stanja ne može se tačno definisati. Smatra se da osim tehnologije držanja i ishrane uticaj ima i genetski faktor. Problemi koji mogu da utiču su gustina naseljenosti, broj hranidbenih mesta, nedovoljan broj pojilica ili slab protok vode, preveliko strujanje vazduha, zagušljivi objekti, nedovoljno izbalansirani obroci sa manjkom sirovog proteina, celuloze ili vlakana – kaže mr Violeta Petrović Lukovović, savetodavac za stočarstvo PSSS Kragujevac.
Okidač griže repova kod svinja su stres, loši higijenski uslovi, velike oscilacije u temperaturi u objektu i mešanje većeg broja legala. Za promenu ponašanja uticaj ima i dužina odsečenog repa. Preporuka je da kod svih prasadi repovi treba da budu odsečeni na istoj dužini.
-Najčešće sa grižom repova počinju ženska grla. Klinička slika je različita, od toga da nedostaju manji delovi ili ceo rep, do pojave otvorenih rana na bokovima i u predelu butova. Otvorene rane su opasnost za infekcije, a krvarenje i ukus krvi prouzrokuje pojačanu agresiju svinja. Terapija zavisi od stepena povrede, a obično su to antibiotski tretmani sprejevima i praškovima – kaže Petrović Luković.
Jedna od preventivnih mera za sprečavanje griže repova je ubacivanje igračaka, lanaca i slame u bokseve. Važan trenutak u sprečavanju ove pojave je rano otkrivanje agresivnih životinja, koje treba odstraniti iz boksa.
Kanibalizam nastaje kada je osim griže repova prisutna i nervoza kod svinja. Hemijski sastav hrane značajno utiče na ovu pojavu.
– Kontaminiranost sirovina mikotoksinima pojačava kliničku sliku nervoze, a česta je pojava da hrana nije prilagođena postojećoj genetici. Tada se pojavljuju nekroze kože na delovima repa, ušiju, rebara, donjim delovima ektremiteta ili trbuha i odatle počinje kanibalizam. U ovim slučajevima životinje odbijaju hranu. Lečenje se sprovodi promenom hrane i izbacivanje kontaminiranih nutrijenatata. Procenat celuloze u obroku ne sme biti manji od 4 odsto, jer će doći do pojačane nervoze i konstantne borbe na hranilici. Zbog nedovoljno vlakana dolazi do prolapsusa rektuma. Bitan je i izbalansiran sadržaj aminokiselina, naročito lizina. Za svinje težine od 15 do 60 kg sadržaj lizina u obroku je od 0,8 do 1 odsto. Jer, nedostatak lizina dovodi do smanjene konzumacije hrane i pojave patoloških stanja – navodi mr Violeta petrović Luković i dodaje:
– Nedostatak gvožđa i nezasićenih masnih kiselina takođe može biti uzrok griže i kanibalizma. Količina soli, mikro i makroelemenata, ostalih aminokiselina i vitamina mora da bude dobro izbalansirana. Prvi znak da u obroku nešto nije u redu je kada svinje počnu da se gomilaju i da se bore oko hrane, i pored ustaljenog raporeda obroka.
Osim izbalansiranih obroka stočari moraju da vode računa o količini svetlosti u objektu.
– Više svetlosti u objektu, svinje su manje nervozne. Ove životinje inače imaju prirodnu potrebu da stalno nešto žvaću i najčešće se ta pojava ispoljava kroz međusobno griženje repova. Jedan od razloga može da bude i radoznalost svinja, ali tada zbog krvi dolazi do eksalacije i pojave patogenih stanja – kaže Petrović Luković.
Tekst i foto: Biljana Nenković
