Festival božićnog kolača pod nazivom „Česnica“ jedinstvena je manifestacija, koja spaja udruženja žena iz različitih krajeva Srbije. One svojim rukama i umećem čuvaju kulturnu baštinu izlažući obredne hlebove povodom predstojećeg Badnjeg dana i Božića. Ove godine se održava po treći put i gostovao je u Zrenjaninu, Negotinu i Kragujevcu, a za 14. decembar planiran je u Banjaluci. Završava se u Loznici 23. decembra.
Manifestacija je pokrenuta u decembru 2022. godine. Organizuje se u saradnji udruženje građana i seoskih žena, lokalnih muzeja i Kancelarije za kulturnu diplomatiju. Autorka festivala i direktorka Kancelarija za kulturnu diplomatiju, dr Gordana Bekčić, navodi da je jedan od najvećih zajedničkih imenitelja kulture svih evropskih naroda upravo hleb.
„Celu Evropu neraskidivo povezuje simbolika hleba, a onaj koji je centralni na trpezi povodom božićnih praznika, jedan je od najvažnijih. Bez obzira da li smo verujući ili ga samo čuvamo kao deo porodične tradicije, on je poveznica koja nas čini Evropljanima i zajednicom sa istim kulturnim kodom. Dužnost nam je da ga prenosimo dalje, bilo kao pojedinci ili kao zajednice“, kaže dr Gordana Bekčić.
Na festivalima učestvuju lokalna udruženja i žene koje decenijama neguju običaj pravljenja obrednih hlebova i kolača povodom Božića. Među njima se ističe česnica, koja uvek zauzima centralno mesto na trpezi. Time donose raznoliko kulturno nasleđe, jer u svakom regionu postoje osobenosti pravljenja česnice.
„U nekim krajevima se pravi od kvasnog testa, a ponegde bez. Za česnicu je važno da ima na sebi obeležje krsta, a od svake domaćice zavisi kako će je dodatno ukrasiti. Uloga česnice je da žena kao stub kuće sledećoj generaciji prenese recept, ali više recept za okupljanje porodice, nego za pravljenje česnice“, kaže jedna od članica Mesne organizacije žena Raške.
Česnice se ukrašavaju bosiljkom, kockama šećera, pletenicama od testa. U pojedinim krajevima je ukrašavaju figurama klasja žita, grožđa, ili klipovima kukuruza. Udruženje krajišnika „Zora“ iz Kragujevca prave česnice, kakve se tradicionalno mese u njihovom kraju. Draginja Todorović, poreklom sa Banije, obučena u krajišku nošnju umesila je beskvasnu česnicu i kaže da ovaj obredni hleb ukrašava obavezeno krstom, ali i još nekim detaljima:
„Ukrašava se cvećem da donese radost, klasjem za plodnost, ali i može od testa da se izvaja predmet koji će predstavljati vašu želju. Ja sam, na primer, stavila testo u obliku kuće i automobila, jer mi je želja da to prinovimo u porodici sledeće godine“, kaže Draginja Todorović.
Iz Udruženja narodne radinosti iz Knića izložena je i česnica od projinog brašna, jednostavno ukrašena krstom i bosiljkom.
„U našem gružanskom kraju mesi se takva česnica, ali domaćice prave i od pšeničnog brašna. Najvažnije je da česnica na stolu, bez obzira od kakvog je brašna“, kaže Koviljka Srećković.
Na festivalu u Kragujevcu predstavljeno je bogato kulturno nasleđe, ne samo česnica, već i slavskih kolača, povojnica, kultnih hlebova.
„Važno je da lokalna udruženja i muzeji razumeju šta želimo. A to je, ne samo da očuvamo baštinu, već da je promovišemo, kako bi mlađe generacije sačuvale običaj mešenja božićnih hlebova i njihov značaj i da ti običaji ostanu u porodici“, zaključila je dr Bekčić.
Tekst i foto: Biljana Nenković
