Često se može čuti, posebno od onih koji stacionarno pčelare, da u avgustu paša prestaje ili je veoma oskudna. Međutim, oni koji sele košnice ne misle tako, već i ovog avgusta odlaze na područja na kojima je tokom juna i jula bilo makar malo kiše. To su prostranstva pod livadskim travama, neuzorana strništa prekrivena belim bosiljkom, oblasti duž reka i kanala gde rastu ritske trave, a u šumama medljika. Ako je paša dobra, podstaći će maticu na polaganja jaja, a pčele na negovanje legla, što omogućava uspešan razvoj društava za narednu sezonu.
Iskorišćavanjem pomoćne (tihe) paše u ovo doba godine količina legla u košnici i bez prihranjivanja povećava se za 50 odsto. A značajno je da što veći broj pčela koje ulaze u zimu potiče upravo iz jaja položenih tokom avgusta.
Livadska paša traje dugo, ponekad i mesec i po, pa se mogu dobiti velike količine kvalitetnog meda. Rojevi i matična društva u kojima je došlo do izrojavanja, stvaraju kvalitetno saće, mleč, polen, matice… Ove i druge specifičnosti livadske paše treba iskoristiti na najbolji način.
S cvetova belog bosiljka pčele mogu da sakupe i do 200 kilograma meda po hektaru i mnogo polena. Najbolje uspeva na pšeničnim poljima Vojvodine, Tamnave, Mačve, Pomoravlja… Med je svetložut i bez mirisa. Brzo kristališe i postaje tvrd, a tada pobeli.
Medljika, ili medna rosa, jeste slatka materija koja se periodično pojavljuje na listovima zimzelenog i listopadnog drveća, najčešće na boru, jeli, smreki, hrastu, pitomom kestenu, lipi… Stvaraju je lisne vaši, koje rilicom buše list i saharozu iz sokova pretvaraju u grožđani i voćni šećer. Pčele sakupljaju medljiku i prerađuju je u med medljikovac. Ova vrsta meda, za razliku od cvetnih, sadrži mnogo više mineralnih materija. Odličan je za ljudsku ishranu i veoma cenjen, ali nije pogodan za prezimljavanje pčela. Naime, sadrži znatne količine nesvarljivih materija, koje su uzrok oboljenja i proliva, pa može uginuti mnogo radilica, a neretko strada i celo društvo.
P. Cvetković
Dobro jutro broj 544 – Avgust 2017.