Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ Verica Arsić i u osamdesetdrugoj godini kosi travu kosilicom

Verica Arsić i u osamdesetdrugoj godini kosi travu kosilicom

138

U dvorištu i kući osamdesetdvogodišnje baka Verice Arsić u selu Lopardince, kod Bujanovca, je i zimi i leti sve pod konac. Iako je zagazila u devetu deceniju života ona još uvek uspeva sve da pospremi sama. Leti kosilicom kosi i travnjak. Bilo joj je dovoljno da joj deca jedanput pokažu kako treba da je pokrene, pa da počne bez problema da je koristi. Zbog toga je od svoje Mesne zajednice dobila priznanje za najuređenije seosko dvorište.

Peče i rakiju od šljive džanarike i požuke koje uspe sa bratom da sakupi. Rakija koju ispeče je toliko pitka da je svi oni koji je jednom probaju kod nje dugo pamte, a posebno kada je oboji pomoću dudovog drveta koga veže za konac i spusti u rakiju kada je stavi u bure.

Duge zimske dane najčešće prekraćuje pletenjem čarapa, patika prsluka i džempera za svoje troje dece, petoro unuka i jednog praunuka. Ume lepo da ih našara raznobojnom vunicom tako da izgledaju kao da su rađeni u nekoj brendiranoj firmi. Njene radove rukovodstvo Mesne zajednice je izložilo na poslednjim “Miholjskim susretima sela” gde je osvojila treće mesto.

Zahvaljujući dobrom vidu koji ima i dan danas šije, krpi, štepa, podvraće pantalone na mašini “Singerica”, staroj više od sto godina, koju je nasledila od majke.

– Na ovoj mašini mogu da šijem i debelu i tanku tkaninu, dok na ovim novim to ne može. Kada je neki pogledaju odmah pomisle da je za otpad, ali kada vide šta može sve na njoj da se uradi brzo povuku reč – tvrdi baka Verica.

Znajući to mnogi meštani njenog sela dođu da im nešto uradi na mašini jer znaju da takvu uslugu ne mogu da dobiju na drugom mestu. U znak zahvalnosti obavezno je počaste pakovanjem kafe. Ni ona njima ne ostane dužna. Uvek ih ponudi domaćim sokom koga svojom rukom pravi. Na stolu se takođe nađu i maline i jagode koje ona sama uzgaja. I dok razgovara sa njima baka zna da se priseti dana kada je sa suprugom godišnje iznajmljujući tuđe njive proizvodila po hiljadu kilograma suvog duvana “jaka” kako bi svoju decu školovala.

– Bili smo beda u to vreme. Mnogo smo teško živeli – priseća se Verica ističući da su joj potomci sve na ovome svetu. Ponosna je na sve njih, ali nikako ne može da shvati današnju modu da se mladi žene i udaju posle tridesete godine.

Tekst i foto: Gordana Nastić