IGOR PETROVIĆ IZ ŠIPURAKA IZVLAČI MAKSIMUM
Porodici brašna pridružio se još jedan zdrav i lekoviti član. Prah ili brašno od šipurka stiže iz Mladenovca. Proizvodi ga Igor Petrović koji je iz plodova šipurka, koji gaji na oko 80 ari, uspeo da izvuče sve dobrobiti. Sušene šipurke melje i dobija brašno koje se na lestvici zdrave hrane danas visoko kotira.
-Širupak se prvo osuši, a potom se ispod kamenog točka samelje u fini prah. To je skoro isti mlin kao u vodenici, samo što kamen pokreće struja umesto vode. Pravilan tehnološki naziv bi bio prah od ploda šipurka, ali kod nas je prijemčivije da kažemo brašno. Može da se koristi kao i svako drugo, posebno ili u kombinaciji sa ostalim vrstama – kaže Igor Petrović za „Dobro jutro“.
Ceo plod u brašnu
Ideja za ovaj proizvod se rodila pre tri godine, ali bilo je dosta izazova.
-Prvi problem je bio odgovarajući mlin koji može da pretvori tvrdi šipurak u fini prah. Pokušavali smo bezbroj puta, ali nikako nismo uspevali da ga sameljemo na odgovarajući način. Na kraju je mašina napravljena i šipurci se melju ispod kamenog točka. Savladana prepreka dala nam je novi vetar u leđa. Inače, svaki problem posmatram kao šansu i ako ga rešite, na dobitku ste – zadovoljan je Igor.
Šipurak se pre mlevenja suši. Igor kaže da ga tehnološki obrađuje i priprema za mlin, ali na temperaturi koja ne prelazi 50 stepeni. Brašno gotovo da nema rok trajanja, ako se čuva na suvom mestu. O dobrobiti ovog proizvoda, koji podseća na fino mleveni keks i ima blago kiselkasti ukus, govori se na isti način kao i o samom plodu. U prahu se nalazi čitav kompleks vitamina i minerala.
-Kada sam dobio analize brašna, bio sam iznenađen navođenjem čitavog kompleksa vitamina B. Za vitamin C u šipurku se oduvek zna. Pored toga, obiluje vitaminima A, E i K, kao i organskim kiselinama i mineralima, poput selena i magnezijuma. Naime, šipurak se kod nas oduvek koristio „iz delova“. Od sušenog skuvate čaj, ali na kraju plodove bacite, za marmeladu koristite pulpu, ali izdvajate koštice, koje takođe bacite. Čak i u prirodi kada smo kao deca jeli šipurak, izvlačili smo na licu mesta samo deo omekšan od mraza, plašeći se minijaturnih dlačica. Samo za proizvodnju brašna koristi se ceo plod i zbog toga ga vrednuju kao izuzetno korisnu i zdravu namirnicu u ishrani – dodaje naš sagovornik.
Antioksidant, jača ceo organizam
Brašno može da se dodaje u razna testa za hleb, kiflice ili kolače. Igor kaže da prijateljice javljalju da su uspele da naprave rolat samo od brašna od šipurka, ali su češća iskustva da se u klasična testa dodaje po želji određena količina praha od šipurka. Testa tada dobijaju zanimljivu boju i obilje vitamina,
Ali, može jednostavno da se kašičica praha razmuti u čaši vode ili čaja, da se pomeša sa medom ili da se doda sokovima i smutijima. Mogućnosti korišćenja su gotovo neograničene.
-Budući da je od celog ploda, brašno od šipurka dobro je za jačanje organizma, protiv malaksalosti i za digestivni trakt. Dobar je diuretik, poboljšava krvnu sliku, smiruje nervni sistem, izuzetan je antioksidant. Može da se koristi svakodnevno, bez rizika od nekih neželjenih dejstava. Naravno, sve je u umerenosti – kaže Igor.
Igor Petrović je i ekonomista, koji ima redovan posao, ali i poljoprivrednik i preduzetnik. Njegova priča o šipurku počela je 2010. godine kada je sa grupom prijatelja zasadio šipurak na kupljenoj parceli u selu Vlaška, nadomak Mladenovca. Tako je postao i poljoprivrednik sa registrovanim gazdinstvom.
U preradi je zarada
Igor smatra da su kod nas potcenjeni plodovi koji izvorno rađaju na našem podneblju, a da se više daje značaj voću i povrću koje potiče iz drugih delova sveta:
-Tek u poslednje vreme se više priča o šipurku, drenjinama, trnjinama. Ti plodovi prirode su nepravedno zapostavljeni. Divlji šipurak je najbolji, jer sadrži najviše pektina. Ali, ni sorte koje se plantažno gaje ne zaostaju nutritivno. Šipurak koji se danas gaji u Srbiji je takozvani pitomi, koji daje krupnije plodove i nema trnje. Na našoj parceli su zasađene tri sorte. Prva je laksa, zatim nemačka sorta šmit i holandska inermis.
Posle 14 godina od prve sadnice, Igor veruje da se upornost i volja isplate. Pristalica je i cirkularne ekonomije, u kojoj se od ostataka prave gotovi proizvodi i da se nijedan deo ploda ne baca. Takođe, veruje da je suština opstanka u poljoprivredi dodata vrednost, odnosno metod po kome se sirovina pretvara u poluproizvod ili proizvod.
-Kao ekonomista mislim da zbog nestabilnih vremenskih uslova u poslednje vreme i nepredvidivog tržišta i variranja cena, sirovine treba preraditi. Tako se čeka najpovoljnija cena i naplata truda. U ovom poslu nema odustajanja, pa je tako brašno, bar za sada, kruna rada svih ovih godina – zaključuje Igor Petrović.
Proizvede 2,5, a preradi 10 tona
Kako nema nasleđene zemlje, Igor je kupio bezvodnu parcelu od hektara. Na oko 80 ari sada rađa šipurak, a na ostatku zemlje je deo za sadnice.
-Sa svoje parcele uberem oko 2,5 tona šipurka. Za pravljenje svih proizvoda potrebno mi je mnogo više, pa sam ušao u kooperacije. Ljudi od mene uzimaju sadnice, a ja od njih sirovinu za preradu. Godišnje se u našoj porodičnoj firmi preradi oko 10 tona šipurka – dodaje Igor.
Velika dobrobit od malog ploda
-Izbor je pao na šipurak, jer ne zahteva svakodnevnu brigu. Kada je bio u punom rodu, prijatelji su odustali i ostao sam sam. Nisam imao značajne količine za tržište, pa sam krenuo u pravljenje poluproizvoda. Tada smo i osnovali porodičnu firmu da bismo te proizvode mogli da plasiramo na tržište. Prvo su to bili sušeni šipurak za čaj, zatim pulpa i marmelada, potom sam iz koštica cedio ulje, koje je takođe odlično. Na red je došlo i brašno. Skoro deceniju i po učim u hodu. Nisam imao gotova rešenja kada sam počinjao. Ponekad su se pokušaji ređali i do nekoliko desetina puta, dok nisam napravio kvalitetan proizvod. Fascinantno je kad gledate taj mali plod od svega 3 grama i vidite šta sve od njega može da se dobije – oduševljen je Igor Petrović.
Tekst i foto: Biljana Nenković
