MALA ŠKOLA PČELARSTVA 73
Bez obzira na neprestano razvijanje novih hemijskih sredstava u borbi protiv upornog neprijatelja pčela, varoe, u svetu se nastavljaju istraživanja korišćenja takozvanih “mekih” metoda kontrole varoe. Jedna takva studija sprovedena je nedavno u Argentini, skromna po obimu i u mnogo čemu preusko vođena. Mada suštinski zanimljivo, istraživanje nažalost nije obuhvatilo potencijalne gubitke radiličkog legla niti uticaje na medobranje.
Mali argentinski eksperiment za procenjivanje efikasnosti korišćenja trutovskog legla kao klopke za grinju varou je potvrdio rezultate do kojih su došli evropski pčelari korišćenjem te metode. Argentina proizvodi mnogo organskog meda i njihove kontrole čistoće su vrlo stroge, veoma slične pravilima u Evropi. Argentince zato interesuje kontrola varoe korišćenjem metoda pre svega nehemijskog tretmana.
Trutovi kao mamac za varou
U ovom testu korišćeno je deset košnica na pčelinjaku nedaleko od Buenos Airesa. Teorijski gledano, efikasnost ovakve metode u direktnoj je zavisnosti od odnosa grinja koje napadaju trutovske ćelije kao klopke, pa je ova napadnutost proporcionalna sa postojećim odnosom između broja raspoloživih ćelija koje mogu da budu napadnute i broja pčela u košnici. Drugačije rečeno, efikasnost tehnike je zavisna od broja ćelija koje se koriste kao klopke za grinje.
Cilj studije bio je da odredi efikasnost tretmana korišćenjem tri rama sa saćem čije bi leglo poslužilo kao klopka. Naravno, s obzirom na poznatu sklonost varoe prema trutovima, korišćeno je saće sa ćelijama za takvo leglo.
Istraživanje je sprovedeno na sledeći način. U svakom društvu je pronađena matica. Stavljena je u kavez – izolator u kojem je bio ram sa trutovskim saćem. To je zapravo kutijica u koju je postaljen normalan ram sa izvučenim trutovskim ćelijama, ali je od ostalog dela košnice odvojen matičnom rešetkom. Na njemu matica može da slobodno zaleže, ali ne može da ga napusti. Radilice su se slobodno kretale.
Eksperiment potvrdio efikasnost
Osam dana kasnije, ovaj ram je izvađen i stavljen u plodište iste košnice, a na njegovo mesto došao je isti takav ram, sa maticom opet zarobljenom na trutovskom saću. Šesnaestog dana prvi ram koji je spušten u plodište među leglo je izvađen iz košnice, a na njegovo mesto došao je ram iz kaveza – izolatora, drugi po redu u eksperimentu. Sada je matica oslobođena.
Dvadeset četvrtog dana drugi ram je izvađen iz legla i košnice, na njegovo mesto je došao treći ram iz plodišta koji je tu ostao do kraja. Eksperiment je završen 32. dana vađenjem trećeg rama. Svi ramovi su odnošeni u laboratoriju gde je utvrđivan broj grinja.
Takođe 32. dana data je doza akaricaida, prema proizvođačkom uputstvu. Opala varoa je brojana nedeljno tokom narednih 30 dana.
Konačno, ukupan broj grinja je izbrojan, tj. onaj iz ramova klopki i ubijenih pomoću akaricida i statistički je obrađen. Ukupni rezultati ukazali su na efikasnost u granicama od najmanje 82,32% do najveće 92,51%, što daje srednju vrednost učinka ove metode od 87,41%. Naravno, radi se o jako malom broju košnica, ali već na takvom uzorku se da zaključiti da je metoda efikasna.
Piše: prof. Dejan Kreculj
