Vranjanac Momčilo Cvetković i u osamdesetoj godini života brine o svojih 200 stabala šljive u selu Pavlovac, kao da mu je upola manje. Zato je njegov voćnjak jedan od najlepših u selu, naročito u jesen kada grane počnu da se povijaju od roda. Iako na vratu nosi pozamašan broj godina ova starina ne dozvoljava da mu propadne i jedan jedini plod. Noge ga, hvala Bogu, još uvek dobro služe, pa čim šljive počnu da padaju sa grana, sakuplja ih u kofu i brižljivo odlaže u burad za rakiju. One najlepše koje se do berbe zadrže na grani uvek nameni za sušenje.
Zahvaljujući ovakvom predanom radu u voćnjaku on je i ove sezone uspeo u sušari na struju i drva, da osuši oko petsto kilograma stenleja, koji je inače najbolji za ovu namenu. Za sušenje su po njegovim rečima, dobre i čačanka i požegača, ali se najbolja suva šljiva dobija od stenlejke.
– Šljive u sušari sušim na struju i to u vreme kada je ona jeftina. Kada procenim da sam je previše potrošio onda krenem da ih sušim na bukova drva. Toplota do njih dolazi putem cevi tako da se posle završetka ovog procesa osušene šljive ne osećaju na dim – priča Momčilo.
Suvu šljivu dobijenu na ovakav način on u tankom sloju rasporedi u jednoj od najhladnijih prostorija svoje kuće da dodatno odstoje do prodaje. Pre nego ih iznese pred kupce ponovo ih vrati u komoru da ih dodatno obradi na temperaturi od 100 Celzijusovih stepeni. Prilikom sprovođenja procesa ne preliva šljive šećernim sirupom kao što to neki rade. To ih čini ukusnijim, pa su iz tog razloga mnogo tražene kod mušterija. Iako očekuje da najviše kupaca ima u vreme Božićnjeg posta, ne žali se na prodaju. Zadovoljan je i cenom koja za kilogram suvih šljiva sa košticom iznosi 400, a bez koštice 500 dinara. Kaže da su njegove šljive jeftinije u odnosu na one koje se mogu naći u marketima, a čija cena iznosi negde oko 1.000 dinara za kilogram.
Ukoliko do kraja sezone ne uspe da proda svu proizvedenu suvu šljivu on će od nje da napravi prvoklasnu rakiju, uprkos tome što to iziskuje ogroman posao.
– Ovu rakiju počinjem da pravim tako što najpre u plastičnom buretu potopim suvu šljivu vrućom vodom. Kada dođe u fazu vrenja treba staviti voćni ili pekarski kvasac – kaže Momčilo i ističe da je sam već ispekao petnaest kazana rakije od nesušene šljive druge klase.
Dok posluje oko ove vesele mašine i prodaje osušene šljive ovaj vremešni čovek ume lepo da se šali sa ljudima. A kada ga pitaju kako u tim godinama stigne da obavi toliki posao kroz smeh im poruči ”uz smeh i humor ne znam za umor”.
Tekst i foto: Gordana Nastić
