Zaštita povrća u julu ne razlikuje se mnogo od one u junu. U ovom mesecu biljke rastu sporije, ali plodovi brže sazrevaju i razmak između berbi je kratak. Iako su berbe u toku, zrele plodove valja zaštititi od parazita, izazivača bolesti, ali i štetnih insekata. U ovom periodu se koriste preparati kraće karence.
Plamenjača, alternarija, bakterioze…
Parazitna gljiva izazivač plamenjače može da nanese velike štete svem povrću koje se gaji na otvorenom polju. Od šteta koje ovaj patogen pravi treba sačuvati paradajz, papriku, krompir, krastavce kornišone, postrnu boraniju, crni luk, kupus…
Kvalitetnu zaštitu pružaju svi fungicidi koji su korišćeni u prethodnom periodu. To su Eqvation pro–NjG, Folio gold, Acrobat, Consento i Revus 250-SC, koji najbolje rezultate daje u krompiru jer ga istovremeno štiti od prouzrokovača plamenjače i crne pegavosti (alternarije). Kada se štiti luk, zbog glatkih listova u rastvor valja dodati neki okvašivač da bi se preparati „zalepili“ za listove.
Kornišoni, koji se najčešće gaje kao drugi usev, veoma su osetljivi na gljivu prouzrokovača plamenjače. Dok su biljke mlade, pre cvetanja, koristi se Previcur energy, fungicidi na bazi bakar-hidroksida (Kocide, Funguran OH) a mogu i takozvani preventivci – Captan, Antracol, Signum, Eljvation pro-WG, Aliette i slični, koji su efikasniji kasnije, kada počnu cvetanje i berba. Prskanja se ponavljaju po potrebi, u zavisnosti od vremenskih prilika. Dok traje berba, plodovi se prvo oberu pa biljke oprskaju.
Bakterije iz roda Xsanthomonas, u uslovima vlažnog i toplog leta, mogu da nanesu velike štete paprici, postrnoj boraniji i kupusu. One se razvijaju na svim nadzemnim delovima biljke, dakle i na plodovima i mahunama. Otkrivaju ih tamne, nepravilne pege, u početku sitne, koje se kasnije šire i spajaju. Ako su na listu, tkivo u okviru njih ispada, a na plodovima i mahunama stvaraju se kraste. U zaštiti prednost treba dati novijem fungicidu Pergado C, ali efikasni su i Curzate, i preparati na bazi bakra (Kocide, Funguran OH). Pošto povrće uveliko cveta, a poznato je da bakar oštećuje cvetove, preporučljivo je da se koriste uveče, kada su cvetovi zatvoreni.
Štete od kukuruznog plamenca
Kukuruzni plamenac se sreće svuda u našoj zemlji, naročito u Vojvodini i Pomoravlju. Hrani se velikim brojem korovskih biljaka, a od gajenih najviše kukuruzom, paprikom, paradajzom, pasuljem i drugim povrćem. Štetne su gusenice koje se na kukuruzu hrane svim nadzemnim delovima biljke, slabe ih, i direktno smanjuju prinos. Na šećercu štete su posebno znatne na klipovima. Gusenice se hrane njima, izjedaju ih i zagađuju izmetom, te postaju manje upotrebljivi i gube tržišnu vrednost. Tokom nekih godina, u Vojvodini je proizvodnja zdravih klipova bila prepolovljena. U plodove paprike gusenice se ubušuju uz same peteljke. Mesto ubušivanja je teško otkriti jer je otvor koji naprave mali. Hrane se semenom i mesom, tako da na pojedinim mestima ostaje samo pokožica. Unutrašnjost plodova je zagađena izmetom i, usled prodora mikroorganizama, počinju da trule, postaju neupotrebljivi za ishranu u svežem stanju, ali i za preradu.
Insekti sve brojniji
Uz parazite – izazivače bolesti, u ovom periodu aktivni su i mnogi insekti. Povoljni klimatski uslovi skraćuju vreme potrebno za razvoj jedne generacije, one se brže smenjuju, prepliću i na biljkama često ima svih razvojnih stadijuma.
Mlade i jedre biljke paprike često su na meti gusenicama kukuruznog plamenca i pamukove sovice. Čim se primete prve štete, biljke se štite insekticidima – Coragen, Avaunt, Affirm i sličnim. Oni pružaju efikasnu zaštitu i od druge generacije plamenca u kukuruzu šećercu.
Podgrizajuće sovice ulaze i u polja pod krompirom. Pošto se ne pojavljuju uvek u isto vreme, povrtare savetujemo da prate preporuke prognozno-izveštajnih službi u zaštiti bilja u svom regionu. Orijentaciono, neophodna su dva prskanja, prvo u periodu od 10. do 15. jula, a drugo od 25. jula do 5. avgusta, a od insekticida mogu da se koriste i Decis i Talstar – kada temperature nisu visoke. Ovi preparati uspešno štite kupus od kupusovog moljca, sovica i kupusara.
Iako se vegetacija crnog luka privodi kraju, već formiranim glavicama štetu može da nanese trips. Kada se otkrije, usev se oprska Actellicom, Vertimecom, Lanateom, uz dodatak okvašivača. Ovaj sićušan insekt napada i kupus, posebno kada su visoke temperature. Čim se primeti, i ovo povrće treba zaštititi istim preparatima.
Opasne štetočine kupusnjača
Od dnevnih leptira, dve najveće štetočine na kupusnjačama su veliki kupusar (Pieris brassicae) i mali kupusar (Pierris rapae). To su leptiri ukrašeni crnim šarama srednje veličine, koji se mogu videti tokom cele vegetacije kako lete iznad polja pod kupusnjačama. Obično je brojniji i štetniji veliki, mada u nekim godinama, i u pojedinim regionima, više je zastupljen mali kupusar.
Kupusari se češće javljaju u blizini naseljenih mesta i u rejonima gde se tradicionalno kupusnjače gaje na većim površinama. Intenzivnije napadaju biljke na poljima koja su manje izložena vetrovima. Leptir velikog kupusara je sivocrn, dug oko dva centimetra, dok je mali žućkast i znatno sitniji. I gusenice im se razlikuju po izgledu, ali ne i po štetama koje prave.
Kupusari kod nas imaju dve do tri genaracije godišnje – najštetnije su druga i treća, koje se sreću tokom i krajem leta. Ženke velikog kupusara polažu jaja u gomilicama od 20 do 40, pa i više, na donju stranu lista. Gusenice se u početku slabo kreću, zadržavaju se u grupama i nanose manje štete skidajući epidermis. Kako rastu, rupičasto izgrizaju listove, razilaze se po celoj biljci i postaju veoma proždrljive. Izjedaju manje nerve i prostor između njih, tako da na spoljašnjim listovima ostaju samo glavni nervi. Obično najviše stradaju kasne sorte kupusa. Biljke se štite čim se otkriju prve ispiljene larve preparatima kraće karence – Mavrik, D stop, Affirm, Alverde ili Coragen, čim počne polaganje jaja.
Zeleno uvenuće
Zeleno uvenuće, prouzrokuje ga gljiva Verticillium albo-atrum, se javlja skoro svakog leta na biljkama iz familije Solanaceae, posebno paprici i paradajzu, a ne retko se sreće i na plavom patlidžanu i krompiru.
Opšti simptomi bolesti su uvenuće. Zaražene biljke ne gube zelenu boju ali zaostaju u porastu, imaju žbunast izgled i venu – otuda i ime. U usevu koji se navodnjava povrće posle zalivanja povrati turgor, „oživi“, ali ubrzo ponovo klone. Gljiva se razvija isključivo u sudovnom tkivu koje sprovodi vodu i hranu kroz biljku, začepljava ga i blokira njihov protok. Na uzdužnom preseku stabla svenule paprike vide se tamne uzdužne linije – nekrotirani sprovodni sudovi. Na listovima nekrotiraju prvo ivice, a zatim se nekroza postepeno širi preme peteljci. Na paradajzu ove promene su nešto blaže, biljke ne venu, gljiva ne remeti njihov porast ali na starijim listovima se pojavljuju nekrotične pege koje se vremenom šire i spajaju.
Gljivi, koja zimu provodi u zaraženim delovima biljaka na polju, odgovaraju vlažna zemljišta i temperatura od 21 do 27 stepeni. To se redovno ostvaruje tokom leta, a češća je na parcelama na kojima se biljke iz ove familije gaje više godina – gde se ne poštuje plodored. Zeleno uvenuće je bolest koja se najčešće javlja pred samu berbu.
Zaštita je mehanička i hemijska. Za polja valja ukloniti sve zaražene biljke, prilikom čupanja ne otresati zemlju već i nju sa korenom izneti izvan parcele i sve spaliti. Zaražena mesta i okolne biljke zaliti rastvorom Previcur-a i bilo kojeg bakarnog fungicida. Dakle, ne oprskati već zaliti.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 543 – Jul 2017.
