Slavski kolač je deo naše tradicije, naših verovanja, bez koga ne može da prođe slava. Priprema i deljenje ovog specijalnog hleba okuplja porodicu i prijatelje, stvarajući nezaboravne trenutke. Uz miris sveže pečenog kolača često se povezuju i razne priče i uspomene.
Jedna zanimljiva priča vezana za slavski kolač dolazi iz prošlih vremena, iz malog sela, a čula sam je u društvu dragih ljudi, za slavskom trpezom.
U malom selu, svake godine, jedan od najstarijih članova porodice, đed Jovan, organizovao je slavlje za svoju porodicu. Njegova slava bila je prilika da se okupe svi rođaci, prijatelji i komšije.
Jedne godine, dok su se svi okupljali, đed Jovan je obećao da će napraviti najlepši kolač koji su ikada probali. Uoči slave, kako to već i ide, počeo je da priprema potrebne sastojke, ali je, nažalost, zaboravio da kupi kvasac. Kada je to shvatio, bilo je prekasno da se ide u prodavnicu.
I što bi se očekivalo da se star čovek obeshrabri, digne ruke od posla i prepusti to nekom drugom, đed Jovan nije odusto. Odlučio je da improvizuje i umesto kvasca u malo vode, brašna i soli, dodao je jogurt i sodu bikarbonu. Ako je neko, možda i pomislio, da mu kolač nije uspeo, prevario se. Gosti su na stolu zatekli savršeno ispečen kolač, čiji se neodoljivi miris širio prostorijom.
Svi su bili oduševljeni kada su probali slavski kolač i niko nije mogao da veruje da je đed Jovan uspeo da napravi nešto tako ukusno bez kvasca. Njegova kreativnost i snalažljivost postali su tema razgovora te večeri, a pogača je dobila naziv „đedova pogača“.
I nije šala, niti neistina, ova priča se prenosi kroz generacije, a đedova pogača i dan – danas se pravi na svakoj slavi, kao podsetnik na to kako ingenioznost i ljubav prema porodici mogu doneti radost, čak i u izazovnim trenucima.
R.D.J.
