GLOBALNO ZAGREVANJE POSTALO VIDNO U SVIM SFERAMA PROIZVODNJE GROŽĐA I VINA
Ranije sazrevanje grožđa koje je ove godine nateralo vinogradare da u prvoj polovini avgusta skidaju ovogodišnji rod vinove loze, nije više sporadična pojava. Mnogi tvrde kako ne pamte da je berba ikad toliko poranila, i dok jedni u tome jasno vide znake klimatskih promena, drugi s oprezom govore o toj temi.
Master inženjer vinogradarstva i enolog Ljubica Radan spada u grupu onih koji smatraju da je globalno zagrevanje uzelo maha i da je postalo vidno u svim sferama proizvodnje grožđa i vina.
-Dugo se o ovoj temi priča na svetskim forumima, ali je stvar vrlo kompleksna. Naime, od svih posledica poput prirodnih katastrofa, povećanje srednje godišnje temperature se jasno vidi. Vojvodina, na primer, koja je pre tridesetak godina važila za hladniji kontinetalni region, danas „priča drugu priču“. Još u vreme Jugoslavije, starom rejonizacijom utvrđeno je da vojvođanskim vinskim rejonima dominiraju bele vinske sorte, ali i crne sorte ranije epohe sazrevanja zato što su jeseni bile hladnije i ponekad kišovite. Time su bele sorte i one koje sazrevaju ranije bile pogodne za ove rejone da bi se izbegli gubici usled truleži i hladnoće. Nekoliko decenija kasnije, slika ovih rejona se menja. Usled globalnog zagrevanja, prosečna godišnja temperatura se povisila što je uticalo i na izbor sorti koje se danas sade – ističe Ljubica Radan.
Sad i kaberne sovinjon na Fruškoj gori sazreva odlično
Kao primer navodi merlo koji je i ranije bio preporučena sorta za Frušku goru, ali se stidljivo širio. Danas je to vodeća crna sorta koja potpuno sazri i može da iznedri kompleksna vina. Po njenim rečima, interesantno da je kaberne sovinjon, kao kasna sorta, danas takođe prisutna na Fruškoj gori i sazreva odlično.
– Međutim, ako ovako posmatramo stvari, reklo bi se da nije ništa strašno i da priroda čini svoje – dodaje Ljubica. – Ipak, situacija je daleko složenija i rekla bih, zabrinjavajuća. Globalno zagrevanje ostavlja mnogobrojne posledice. Imamo situaciju da cvetanje kreće ranije, pa i zametanje, što dovodi do skraćene vegetacije, zbog čega se u grožđu ne stvaraju mnoge materije važne za kvalitet. Usled toga, u grožđu se naglo nakuplja šećer, kiseline opadaju što za posledicu ima visoke alkohole i manjak svežine u vinu bez balansa i harmoničnosti. Usled ekstremno visokih temperatura, metabolizam vinove loze može biti inhibiran, a to se već dešava u nekim regionima.To dovodi do smanjenja akumulacije metabolita, što može uticati na aromu i boju vina.
Od ovih procesa nisu pošteđene ni crvene sorte, kao i topliji regioni. Po rečima Ljubice Radan, generalno govoreći u toplijim predelima, situacija za proizvodnju grožđa nije dobra.
-Brzo nakupljanje šećera dovodi do izostanka mnogih drugih metabolita čime dobijamo lošiji kvalitet grožđa, a time i vina. U regionima na većoj geografskoj širini, neke bele sorte poput rajnskog rizlinga ne mogu više da se gaje zbog visokih dnevnih temperatura. Sa druge strane, neke crne sorte koje ranije nisu bile zastupljene u ovim regionima, počinju da se šire. Takav slučaj je sa Fruškom gorom, gde možemo videti sortu kaberne sovinjon koja nije ranije mogla da sazri u ovom regionu. Istraživanja su u toku i kad je sortiment u pitanju koji može da se nosi sa visokim temperaturama. Sve u svemu, stvar je vrlo kompleksna i treba je shvatiti ozbiljno – upozorava naša sagovornica.
Promene sortimenta i lokacija
Osim izazova koje promena klime stavlja pred vinare i vinogradare kada je reč o samoj proizvodnji vina, njima se nameće i pitanje promene sortimenta i lokacija za sadnju. Hladniji regioni postepeno postaju topliji, što im donekle ide na ruku, pa tako Nemačka nema više problem sa sazrevanjem grožđa usled ranih, hladnih jeseni. Isto tako, pojedini regioni postaju i vinski što je slučaj sa Velikom Britanijom.
– Ipak, globalno zagrevanje ima više negativnih posledica nego koristi, posebno u granama poput vinogradarstva, jer je vinova loza višegodišnja biljka. Proizvođači ne mogu da reaguju brzo ukoliko se promene klimatski uslovi. Ipak mnogi veliki proizvođači već su počeli da sade nove vinograde na drugim lokacijama koji su pogodiniji usled promene temperature. Španija je jedan od regiona gde se vide velike posledice globalnog zagrevanja jer većina njenih regiona spada u toplije. Suše, nedostatak kiše u toku zimskog perioda naveo je mnoge proizvođače da traže nove potencijalne krajeve za svoje vinograde. Tako su neki od vodećih vinarija poput vinarije Familia Torres već posadili vinograde na višim nadmoraskim visinama. Isto tako veliki akcenat se polaže na organsku proizvodnju grožđa, ali i održivu proizvodnju. Sve one imaju za cilj da sačuvaju proizvodnju, ali pre svega prirodu – naglašava Ljubica.
Isti pogled na posledice promena klime ima i enolog Tanja Đuričić. Po njenim rečima, svi smo svedoci takvih dešavanja i povećanja temperatura, što ima za posledicu da berba počinje i mesec dana ranije nego što je to bilo pre dvadesetak godina.
-To nam daje mogućnost da gajimo i crne sorte grožđa. Čak i kaberne sovinjon sada može da sazri. Ranije, kada smo u berbu kretali polovinom septembra ili kasnije, kaberne nije imao nikakvu šansu da sazri. Poslednjih 10 do 15 godina kaberne sovinjon skidamo u oktobru i dobijamo i fenolnu zrelost. Polako ulazimo u zonu sa toliko visokim temperaturama da na Fruškoj gori imamo vina sa 16 i 16,5 odsto alkohola, što je zaista visok procenat – kaže Đuričićeva.
Menja se stil srpskih vina
Da se menja poslednjih desetak godina stil srpskih vina svedoči i karlovački vinogradar i vinar s višedecenijskim iskustvom Predrag Bajilo. Kako on kaže, povećana količina šećera kao posledica visokih temperatura neminovno se odrazila na količinu alkohola u vinima.
– Klima se promenila, mnogo sunčanih dana imamo – kaže Bajilo. – Samim tim su i vina jača, jer je više šećera u grožđu, a i sami proizvođači su hteli da ih pojačaju. To je evidentno u poslednjih deset godina pogotovo. U svetu je trend da se smanjuje procenat alkohola. Pre su vina imala 11,5, maksimalno do 12 procenata alkohola u sebi. Iz mog iskustva mogu da kažem da smo nekada, pre 15 do 20 godina bili presrećni kada hamburg nagura 20 odsto slasti, ove godine je on imao 26-27 procenata što je previše. Mi smo došli u situaciju da su nam bela vina sa 13 i nešto više procenata alkohola, a crvena sa 14 i više. Pre 40 godina je bilo 11 do 11,5 do 12,5. Razlog je puno sunca i toplih dana. Bilo je i ranije toplih perioda, ali ne toliko. Sada je bezmalo svaka godina takva.
Bajilo kaže da je ove godine u njegovim vinogradima berba počela 9. avgusta. Za 50 godina koliko je na ovaj ili onaj način u vinogradu, nikada se to nije desilo.
-Sorte koje smo ove godine brali 9. avgusta, ranije smo skidali s loze 25. avgusta. Takav slučaj je bio 2012. godine. U novonastalim okolnostima jedino što možemo da bismo izbegli tako puno šećera, jeste da krenemo s berbom ranije nedelju dana i izbegnemo ih – ističe Bajilo, ali podseća da se za berbu prati više parametara, a ne samo količina slasti.
Meri se kiselina i Ph vrednost. Kod crnih sorti grožđa važno je i da koštice budu smeđe boje, a ne samo da se usaglase pomenuti parametri.
-Može grožđe da ima prilično slasti za berbu, ali da ljuska bude nezrela. To može da prouzrokuje određenu dozu gorčine, što nije dobro. U tom slučaju mora se sačekati neko vreme da sazri, da se sve uobliči, ali se tad može desiti da „pobegne“ šećer. I to je onda igra… U svakom slučaju, bolje je da je vino malo jače nego da ima blagu gorčinu – zaključuje Bajilo.
Nauka traži odgovore
Ljubica Radan podseća da istraživanja uveliko traju i mogu se naći mnogi naučni radovi čija tema su globalno zagrevanje i uticaj na vinogradarstvo i vinarstvo. Akcenat je, po njenim rečima, stavljen na pronalazak odgovarajućih sorti za neke tople regione gde su posledice već vidne. Ipak, najvažnije je usporiti globalno zagrevanje smanjenjem zagađenja prirode, širenjem organske i samoodržive proizvodnje.
Piše: Zorica Milosavljević
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
