MEĐUKULTURE U VOĆNJACIMA: DA ILI NE?
Voćari znaju da se zemljište za podizanje novog voćnjaka mora dobro pripremiti, uneti sva hraniva koja preporučuje struka. A kada se mlade voćke posade, vidi se da između njih ima puno praznog prostora s kojeg valja uklanjati travu. Oni vičniji se snađu pa između redova poseju međukulturu, uzrodicu kako se negde zove.
Način održavanja zemljišta u međurednom prostoru voćaka, pored ekonomske rentabilnosti, potrebno je da omogući normalan rast i razvoj voćaka, funkcionisanje njihovog korenovog sistema, primenu mehanizacije za razne operacije u tehnologiji proizvodnje. Međukulture imaju zadatak da obezbeđuju ekonomske efekte voćnjaku, ali su i svojevrstan dopunski sistem održavanja zemljišta. Gaje se u mladim i manjim zasadima, ako postoji veliki međuprostor.
Korisne, manje korisne, škodljive
Gajenje uzrodica i voćarskih vrsta na istoj površini moguće je samo na plodnim zemljištima. To podrazumeva povoljnu strukturu i kiselost tla i dobru obezbeđenost osnovnim hranljivim materijama – azotom, fosforom i kalijumom. Po jedinici površine voćnjaka nalazi se velika lisna površina kojoj je potrebno puno vode. A, poznato je da razne biljne vrste različito utiču na isušivanje i „odnošenje“ hranljivih materija iz zemljišta, te se o tim osobinama mora povesti posebna briga kada se biraju biljke koje će se sejati kao međukulture.
Dok su voćke mlade, postoji veliki nezasenjeni prostor u voćnjacima koji se može iskoristiti. Lošim izborom uzrodica voćkama se može i naškoditi u osiromašivanju zemljišta hranljivim materijama i u konkurenciji u vodi. Koliko godina će se uzrodice uspešno gajiti u mladom zasadu zavisi od gustine sadnje, intenziteta rasta i početka pune rodnosti voćaka. Kad voćke stupe u period plodonošenja, valja izbegavati gajenje onih međukultura koje bi ometale redovnu zaštitu protiv bolesti i štetočina. Prema svom uticaju na rastenje, rodnost i na kvalitet plodova, uzrodice, odnosno međukulture, mogu biti korisne, manje korisne i škodljive.
Korisne uzrodice su jednogodišnje leguminozne okopavine, kao što su niska boranija ili pasulj, bob, grašak i soja – poboljšavaju zemljišnu strukturu i povećavaju količinu azota u njemu. Krastavci, dinje, lubenice i tikvice predstavljaju vrlo dobre uzrodice za gajenje u mladim voćnjacima, okopavaju se, a kasnije kad svojim vrežama i listovima prekriju zemljište, sprečavaju prekomerno isparavanje vlage. Da ne bi ove kulture osiromašivale zemljište, pre njihove setve voćnjak treba dobro pođubriti. Povrtarske biljke koje krajem leta i početkom jeseni ne traže obilno zalivanje, dobre su kao uzrodice za gajenje u mladim voćnjacima, ali samo na plodnoj zemlji i pod uslovom da se celokupna površina dobro pođubri organskim i mineralnim đubrivima. Od povrtarskih vrsta mogu se gajiti beli i crni luk, salata, srednjestasni kupus i kelj, keleraba, karfiol, paprika, šargarepa i ostale vrste zeleni.
Manje korisne, podnošljive ili malo škodljive uzrodice su biljke za stočnu hranu, kao što su grahorica i stočni grašak u smeši sa ovsem ili raži. One neznatno škode voćkama ako se seju u jesen, a kose u proleće. Međutim, ako se seju u proleće, a kose početkom leta voćkama prave veliku štetu jer im oduzimaju vlagu iz zemljišta.
I za uzrodice važi plodored
Može se zaključiti da setva uzrodica u mladom voćnjaku može koristiti voćkama pod uslovom da se gaje isključivo vrste koje će najmanje smetati pravilnom izvođenju odgovarajućih agromera u voćnjaku i da te biljke delom podnose zasenu, da ne škode voćkama i da njihovo gajenje bude rentabilno.
Uzrodice u voćnjacima se mogu gajiti od tri do osam godina, u zavisnosti od rastojanja voćaka, voćne podloge, plodnosti zemljišta, količine vodenih taloga. Na primer, u zasadima jabuka i krušaka okalemljenih na generativnim podlogama, uzrodice se mogu gajiti 6 do 8 godina, a na vegetativnim podlogama 3 do 5 godina, što takođe zavisi od rastojanja voćnih stabala. U aridnim rejonima gajenje uzrodica u voćnjacima valja prekinuti ranije. S porastom, odnosno razvićem voćaka treba povećavati širinu nezasejanih pojaseva u pravcu redova, koji se obrađuju ili održavaju kao malčovani deo voćnjaka. Tako će se smanjiti nepovoljno delovanje uzrodica na voćke.
Strna žita pogubna u mladom voćnjaku
Škodljive uzrodice su visoke biljke koje oduzimaju mnogo vlage i jako zasenjuju mlade voćke. U ovu grupu spadaju prvenstveno žita, zatim industrijske biljke, dugovečne biljke za stočnu hranu (lucerka), neko jagodasto voće (malina, ribizla i ogrozd). Strna žita (pšenica, raž, ječam, ovas, heljda) su najštetnije uzrodice u mladim voćnjacima. Pored toga što zbijaju i isušuju zemljište, strna žita u periodu sazrevanja stvaraju veliku zaparu koja nepovoljno deluje na životne funkcije voćaka.
Smena useva – plodored u mladim voćnim zasadima mogao bi da izgleda ovako:
- prve godine: krastavci, lubenice, dinje, tikvice, tikve;
- druge godine: mahunjače (pasulj, grašak, sočivo);
- treće godine: zelena salata, spanać, blitva, crni i beli luk;
- četvrte godine: rani kupus, kelj, karfiol, keleraba, prokelj.
Piše: Dipl. inž. Mirjana Ostojić,
savetodavac u PSSS Kraljevo
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
