VOĆARSKI DANAK KLIMATSKIM PROMENAMA
Ima već nekoliko godina unazad kako svakodnevno slušamo o klimatskim promenama kojima i svedočimo iz godine u godinu. Nadamo se da se najcrnje prognoze, o tome da će se leto koje je za nama pamtititi kao najhladnije u narednih dvadeset godina, neće obistiniti. Nadamo se da će sezone koje su pred nama biti iole normalnije u odnosu na ovu koja je i nas i biljke mučila nezapamćeno visokim temperaturama i nestašicom vazdušne i zemljišne vlage. A upravo takvi uslovi tokom većeg dela ove sezone su u voćnim zasadima prouzokovali ogromne probleme u funkcionisanju biljaka u našoj zemlji i okruženju.
Imajući u vidu da su voćke našeg podneblja mnogo bolje prilagođene niskim nego visokim temperaturama, ne treba da nas iznenadi činjenica da su mnogi zasadi tokom dužeg vremenskog perioda bili u stanju izraženog fiziološkog šoka. Kao posledice imamo smanjenje prinosa i kvaliteta ploda, pregorevanja i oštećenja lisne mase i to u svim regionima Srbije.
Nisu sve vrste jednako pogođene
Temperatura biljnih tkiva je tokom toplih dana znatno viša nego temperatura okolnog vazduha, a svi fiziološki procesi u njima se prekidaju na temperaturama koagulacije proteina. Posebno opasna je direktna Sunčeva svetlost tokom tropskih dana. Kao posledice preteranog osunčavanja, javljaju se ožegotine koje nastaju usled gubitka vode iz pregrejanog tkiva. Za razliku od ožegotina na kori debla i skeletnih grana, kod kojih strada kambijum pa takve rane veoma teško zarastaju, ožegotine na lisnoj masi se delimično mogu sanirati.
Ako se vodi računa o poreklu i uslovima koje pojedine voćne vrste zahtevaju za normalan rast i razvoj, ovakve pojave se mogu izbeći. Primera radi, breskva, neke sorte šljive i badem traže uslove sa suvim i toplim letima.
Nasuprot tome, višnji, malini, kupini i ribizli više odgovaraju prohladna leta, sa većom temperaturnom razlikom između dana i noći. U takvim uslovima, ove voćne vrste rađaju obilno i kvalitetno. Takođe, sortama jabuke sa obojenom pokožicom više odgovaraju hladnije noći tokom sazrevanja, jer im se znatno bolje razvija dopunska boja.
Kako biljke pripremiti za zimu
U sezonama kao što je protekla postoji mogućnost da, zbog pojave padavina tokom jeseni, dođe do poremećaja u funkcionisanju biljke pa one mrazeve i sneg dočekaju nedovoljno sazrele i sa većom količinom lisne mase. Nekoliko puta je na stranicama ovog časopisa pisano da je jedan od načina za pravilno sazrevanje biljaka i odbacivanje lisne mase dovoljno uraditi pozni tretman bakarnim preparatima u kombinaciji sa 2 % rastvorom uree (karbamida – 2 kg na 100 litara vode). Zbog sporijeg rastvaranja, prvo se u vodi rastopi urea, a zatim se u taj rastvor doda bakarni preparat u preporučenoj koncentraciji.
Ovaj tretman je najbolje izvesti u jesen posle kratkotrajnih zahlađenja praćenih minusima. Ukoliko zahlađenje izostane, tretman svakako treba izvršiti da bi prouzrokovali odbacivanje lisne mase i pravilno sazrevanje svih biljnih organa. Višegodišnje iskustvo je pokazalo da ovako tretirane biljke bolje podnose temperaturna kolebanja i nespecifično tople zime koje nam se poslednjih godina redovno dešavaju.
Temperaturni faktor utiče na sve fiziološke i biohemijske procese u biljkama, stoga i na rast i razvitak. Primera radi, povećanjem temperature, povećava se i usvajanje ugljen dioksida do određene granice kada taj proces dostiže svoj maksimum. Takođe, sa povećanjem temperature dolazi i do povećanja transpiracije, a reakcija biljke na preteranu transpiraciju je zatvaranje stoma, čime se smanjuje i usvajanje ugljen dioksida, a samim tim se smanjuje i produkcija organske materije. Povećanjem temperature dolazi i do povećanja intenziteta disanja što sve prati razgradnja organske materije u biljkama, odnosno biljke na raspolaganju imaju manju količinu rezervnih materija.
Ugrožen i novi rod
Proces formiranja roda za narednu godinu se kod većine voćnih vrsta u našim uslovima odigrava u drugoj polovini avgusta, a to je ove godine bio period najizraženijih ekofizioloških stresova. Naime, u tom periodu smo imali visoke temperature, nisku relativnu vlagu u vazduhu, najmanji ksilemski potencijal (transport vode i mineralnih materija od korena ka nadzemnom sistemu), pokretljivost pregrejane vazdušne mase koja se dodatno zagreva konverzijom od zagrejanog zemljišta i druge negativne pojave. Sezona koja je za nama se upravo karakterisala pomenutim pojavama u svojim najekstremnijim oblicima, što je kod svih voćnih vrsta ostavilo traga u procesu organogeneze, odnosno uobličavanju procesa rasta i razvoja vegetativnih i generativnih organa biljaka.
Zbog toga je i proces organogeneze i transformacije vegetativnih u generativne organe ove godine u velikoj meri poremećen i pomeren u septembar, pa čak i oktobar. To će uticati i na pripremljenost i prelazak voćaka u period zimskog mirovanja, što je neophodan preduslov pravilnog funkcionisanja i plodonošenja u narednoj vegetaciji.
Već je rečeno da, usled poremećene organogeneze i produžetka vegetacije, veoma često list ostaje na biljkama do kasno u jesen, čak i u zimu. Dužina ostanka lista na voćnim vrstama je različita, a razlikuje se čak i kod različitih sorata. U našim uslovima list najduže ostaje kod dunje i kupine. U periodu nakon zaršetka berbe, kod većine voćnih vrsta tokovi hranljivih materija su descedentni – odozgo na dole, odnosno mineralne materije i fotosintetski produkti se kreću od lista i vršnih organa biljke ka nižima i korenu. Nepotrošeni asimilati se deponuju u koren, služe biljci kao rezerva i zahvaljujući njima se odvija početak sledeće vegetacije.
Čovek može da ublaži štete
Iskustvo minulog vrelog leta pokazuje da vremenski uslovi u velikoj meri utiču na pravilan ulazak biljke u period zimskog mirovanja. Pored vremena, i čovek svojim aktivnostima utiče na ovaj proces. Najvažnije od svega je da se biljkama omogući dovoljna količina vode i mineralnih materija u periodu posle završene berbe. Pritom treba voditi računa da višak vode, kao i prekomerna upotreba azota mogu poremetiti godišnji ciklus rasta i razvoja voćaka, što se može odraziti na pojavu drugog talasa rasta u jesen i slabiju diferencijaciju generativnih pupoljaka. Obe pojave su štetne, jer nedovoljno zreli mladari, kao i cele biljke nisu pravilno pripremljeni za period mirovanja, a nediferencirani generativni pupoljci su skloni odbacivanju i manjoj rodnosti u narednoj godini.
Piše: dr Aleksandar Leposavić
