Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ Zdraviji, slađi i otporniji od crnog luka

Zdraviji, slađi i otporniji od crnog luka

180
Foto: Shutterstock

Crvenog luka je sve više u našim baštama i na pijačnim tezgama. Njegove prednosti su u lejama što je otporan na niske temperature, a na tanjiru što nije ljut, jer sadrži manje sumpornih jedinjenja od crnog luka. Ima prijatnu, blagu aromu i često se koristi svež.

Ova sorta luka na prvi pogled privlači pažnju zbog tamno ljubičaste boje ljuske i unutrašnje opne, koja obavija svako rebro. Ranije se, zbog lepe obojenosti, koristio više za dekoraciju jela. Danas se o njegovim nutritivnim vrednostima više zna, te se češće upotrebljava i više gaji.

Gaji se iz semena ili rasada, a najčešće iz arpadžika

Vegetacijski period crvenog luka je od 90 do 180 dana, zavisno od sorte i agrotehničkih uslova. Sadi se od kraja februara do početka aprila. Temperatura koja je optimalna za rast i razvoj useva kreće se od 12 do 25 stepeni. Ne smetaju mu kratkotrajni slabi mrazevi, a odrasle biljke mogu da podnesu i do pet stepeni ispod nule.

Za klijanje i nicanje crvenog luka dovoljno je 2 do 3 stepena iznad nule. Može da se gaji iz semena i rasada, ili ćešće sadnjom arpadžika. Prijaju mu osunčane parcele, sa delimičnom, ali ne potpunom senkom. Treba odabrati plodnu zemlju neutralnog pH faktora i dobrog vazdušno – vodnog režima. Poželjni predusevi su mu šargarepa, kupus, grašak, tikvice ili pasulj. Nešto je zahtevniji od crnog luka u pogledu kvaliteta zemljišta. Zemlja u lejama treba da bude dobro usitnjena, humusna. Preporučuje se stajsko, ali ako niste u mogućnosti treba dodati mineralno đubrivo NPK 3×15. Ovo đubrivo se dodaje u iskopane leje, šaka ili dve po jednom kanalu. Razmak sadnje je oko 15 centimetara – navodi agronom Ljiljana Vuksanović.

Arpadžik bi pre sadnje trebalo dezinfikovati u kalijum permanganatu, a da bi se ubrzalo klijanje i nicanje, preporučuje se da se glavice umotaju u mokru krpu i tako ostave tri dana pre stavljanja u zemlju. Crveni luk se iz arpadžika sadi na dubinu do šest centimetara, ali pokrivni sloj zemlje preko arpadžika ne bi trebalo da je deblji od dva. Ukoliko se ne formiraju leje, za razliku od crnog luka, crveni se ne sadi utiskivanjem u zemlju, već za arpadžik treba napraviti rupice sadilicom.

Navodnjavane glavice veće i ujednačenije

Ako se sadi na manjim površinama, za sopstvene potrebe, trebalo bi zasad posuti pepelom od drveta, koji je istovremeno đubrivo i zaštita od štetočina. Crveni luk traži više vode od crnog. Treba ga redovno zalivati, pogotovu u sušnijem delu godine. Na većim površinama poželjan je sistem navodnjavanja kap po kap. Tako će glavice biti krupnije i ujednačene veličine. Ovaj luk bi trebalo redovno okopavati i nagrtati, jer zbog čestog zalivanja dolazi do sabijanja zemljišta i smanjene rastresitosti. Između redova treba ostaviti prostor od tridesetak centimetara.

Crveni luk ne uspeva na peskovitim i kiselim zemljištima, a na isto mesto može da se sadi svake četvrte godine. Vadi se u avgustu u zavisnosti od sorte. Ne treba ga duže ostavljati u zemlji da glavice ne izgube kvalitet i ukus. Odlaže se u tamne i hladne prostorije, posle dvonedeljnog sušenja u hladovini. Odlikuju ga dobre skladišne sposobnosti. Za razliku od crnog luka, sočniji je i više se koristi svež nego termički obrađen – dodaje Vuksanović.

Najčešće gajena sorta crvenog luka kod nas je Red baron. Njegova ljubičasta glavica ima blag ukus, nije ljuta i ima prijatnu aromu sa manje sumpora, te je slađa za jelo kao sveža. Glavice dostižu težinu od 80 do 120 grama, a u kuhinjama se koristi za salate i sendviče. Karakterističan je po tome što, ako se prži za variva, treba ga vrlo kratko termički obrađivati, da ne bi izgubio aromu.

Kada se pomene da luk treba jesti zbog zdravlja, uglavnom se misli na crni ili beli. Ali, i crveni ima niz prednosti u prevenciji i lečenju raznih oboljenja. Nutricionisti najviše ističu kvercetin, jedinjenje koje igra važnu ulogu u preventivi od kardiovaskularnih oboljenja, zatim protiv bakterijskih upala, protiv alergija i u sprečavanju nastanka kancerogenih ćelija. Kvercetin regeneriše organe za varenje i reguliše nivo insulina. Verovatno zato mu je priroda dala manje ljutine, da može da se jede svež. Osim ovog korisnog jedinjenja za ljudsko zdravlje, crveni luk sadrži i alicin i hrom.

Naziv kvercetin potiče od reči kvercus, koja u prevodu sa latinskog znači hrast. Ima ga u bobičastom voću, jabukama, semenkama, paradajzu i orašastim plodovima, ali najveća koncentracija kvercetina je u ljubičastom ili crvenom luku.

Najveća moć kvercetina je u njegovoj sposobnosti da ublaži oksidativni stres i bori se protiv slobodnih radikala. Pomaže u borbi protiv bakterija koje izazivaju stomačna, respiratorna, urinarna i kožna oboljenja. U kombinaciji sa drugim flavonoidima pojačava otpornost na viruse i pomoćna je terapija protiv visokog krvnog pritiska.

Foto: Shutterstock

Kiseli crveni luk mnogi kuvari koriste kao tajni začin za sendviče, hamburgere ili salate. Brzo se priprema, a servira se i kao prilog pečenom mesu.

Sastojci za jednu teglicu:

  • 1 veći crveni luk,
  • 3 kašike šećera,
  • 1 kašičica morske soli,
  • 120 ml jabukovog sirćeta,
  • 240 ml vode.

Priprema: Crveni luk iseći na tanke kolutove i razdvojiti ih. U šerpu sipati toplu vodu, sirće, šećer, so. Isečeni luk preliti presolcem, dodati koje zrno bibera i zatvoriti teglu. Kiseli crveni luk držati u frižideru ili na drugom hladnom mestu, Može da se koristi već sledećeg dana.

Piše: Biljana Nenković